Српска тробојка на Звечану

ЖУЈОВИЋ: Није косовска независност него низ

  • Јован Жујовић је потом сав свој новац ставио на располагање држави и војсци. Рекао је да је то боље, него да се држава задужује
  • Вук Драшковић и Владимир Костић били би безмало у праву, да није једне „ситнице“: признање независности јужне покрајине било би позивница за разраду сличних дешавања у Рашко-полимској области, Прешеву и Бујановцу и Војводини
  • Од данашње генерације предводника опште праксе, који више не полажу рачуне Богу и Отаџбини, ништа нас више не може изненадити
За Принцип пише: Бранко М. Жујовић

На почетку Првог светског рата, потоњи председник Српске краљевске академије наука, утемељивач српске геологије и мој далеки рођак, Јован Жујовић, премда на почетку старости, јавио се као обичан добровољац у војску. Одбили су га због поодмаклих година (58). Јован Жујовић је потом сав свој новац ставио на располагање држави и војсци. Рекао је да је то боље, него да се држава задужује.

Недуго потом, влада га је послала у Париз да у Француској ради за српску ствар. Паралелно је, од 1916. до 1921. године, био председник наше академије. Дирљиви су његови дневнички записи, у којима описује како новембра 1915. године, на нашу крсну славу (Аранђеловдан), плаче у руској цркви због, показало се, привремене пропасти државе. Али, Јован Жујовић је у Паризу радио ваљано, као пре и после тога у Београду.

Данас у српским медијима председник Српске академије наука и уметности (др Владимир Костић) изјављује да Србија са елементима достојанства треба да напусти Косово, јер оно, како је рекао, ни де факто ни де јуре није у рукама Србије. Српска стварност склона је нонсенсима, али њих председник академије не би смео себи да допушта. Ако Србије на Косову и Метохији заиста нема, чему наша потврда томе?

Вук Драшковић пре који дан у дневним новинама „Данас“ и Владимир Костић били би безмало у праву, да није једне „ситнице“: признање независности јужне покрајине било би позивница за разраду сличних дешавања у Рашко-полимској области, Прешеву и Бујановцу и Војводини, а не окончање српских невоља. Говоримо, дакле, о косовском низу, пре него о косовској независности.

Са данашње временске раздаљине посматрано, генерацији Јована Жујовића политички се доста тога може приговорити. Од данашње генерације предводника опште праксе, који више не полажу рачуне Богу и Отаџбини, ништа нас више не може изненадити. Следствено реченом, Србији прво треба вратити академију, а потом Косово и Метохију.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*