Илустрација

ЖУЈОВИЋ: Читајући дневни лист „Политика“ између редова

  • Зар правосуђе у ЕУ није један од прокламованих српских идеала? Текст „Хрватска блокада границе без одштете“ више говори о положају Србије, него о њеној оштећеној привреди
За Принцип пише: Бранко М. Жујовић

Читајући „Политику“ између редова, наслућује се приличан раскорак званичне Србије у односу на ону стварну, привредну и уопште – српску Србију.

„У Привредну комору Србије, која је у току блокаде хрватске границе основала тим с позивним центром коме су могле да се јаве компаније које су тада претрпеле штету, до сада, како незванично сазнајемо, није стигао ниједан одштетни захтев“, пише „Политика“.

„Иако су по готово свим тумачењима оштећени имали право за заједничку тужбу, упућени кажу да су многа предузећа из Србије одмах по отварању границе одустала од тужби за надокнаду штете. Обесхрабрила су их сазнања о цени суђења с веома неизвесним исходом, јер би о њиховим тужбама одлучивали хрватски судови“, констатује наш најугледнији лист.

Зар правосуђе у Европској унији није један од прокламованих и озваничених српских идеала? Зар идући ка Европској унији Србија не одбацује властите балканизме који итекако обухватају корумпиране државне органе и правосуђе, замењујући их европским? Каква је, уосталом, Европска унија – Европа, када то нешто мало представника остатака српске привреде не сме да се обрати тамошњим судовима?

„По проценама до којих је дошао Стојан Стаменковић, уредник билтена ‘Макроекономске анализе и трендови’, хрватско затварање границе у септембру узрок је пада српске индустријске производње у том месецу. Томе је, како је документовао, допринео оштар пад производње у четири гране прехрамбене индустрије од 8,7 одсто. Језиком бројки то је, како је рекао на представљању новог броја овог издања Економског института, губитак у извозу од око око 22 милиона евра“, наводи „Политика“.

Али, шта је 22 милиона евра на европском путу за тако перспективно друштво, као што је српско? Оно је већ платило тај пут са десетак хиљада квадратних километара територије, баснословним олакшицама и дотацијама компанијама из Европске уније, уступањем банкарског сектора и уопште у историји ретко забележеним послушништвом. Заиста, ситница. И ко је уопште онако помпезно најављивао те тужбе? Јасно, није нико.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*