Путин, Меркел и Оланд

ЗОРИЋ: Руковање које би могло да буде крај хегемоније Америке

Пише: Ненад Зорић

Русији одговара јака ЕУ, јер јака ЕУ значи јака Њемачка или осовина Француска—Њемачка. Смета ли Русији јака Кина? Не, чак све успјешније сарађују. Дакле, не би јој сметала ни јака ЕУ. Уосталом, зар стварно ико (гео)политички иоле обавјештен мисли да би Њемачка и Француска увеле санкције Русији да је ЕУ стварно јака?

Креативан, нагао, импулсиван, често и непромишљен. Овако су описивали шаховског велемајстора Гарија Каспарова. Карактеристика његове игре били су (углавном) напади, компликације и чекање да се противник „истрчи“. Да, и свјесно жртвовање фигура.

Опсесија потезима против Путина

„Шах је више него игра, мање него наука“, похвално је, својевремено, констатовао Волтер.

Међутим, кад шах постане геополитичка игранка, онда добијемо текстове попут Каспаровљеве колумне у британском „Гардијану“ где казује да излазак Велике Британије из Европске уније није само пуста жеља службеног Кремља, већ и нешто што активно подржава тако што бира европске вође које доцније користи као клин против ЕУ.

Све у свему, да вам не препричавамо ово неинвентивно штиво, наставак старе Каспаровљеве опсесије — од 2005. кад је изашао из шаха и непромишљено улетио у политику — о којој, али и о Каспарову, најбоље говори реченица: „Ако трагате за најбољим потезом, најбоље је погледати шта жели Путин и затим учинити супротно од тога“.

У том, наводном, распарчавању Европске уније Путину помажу или ће помагати највероватнији републикански кандидат за предсједника Америке Доналд Трамп и европска десница.

Поразно је кад велики мислилац, а Каспаров то истински јесте, има извитоперене ставове, и човјек је који на сва уста говори о демократији, а иде у комитет по мишљење. Тај комитет је Стејт департмент.

Невјешта одбрана свјетског реда

„Не можемо стати. Нема одморишта на овој тачки. Дошли смо до мјеста на нашем путовању гдје не може бити заустављања. Морамо наставити. Мора бити или свјетска анархија, или свјетски ред“, цитира Каспаров у колумни Черчила.

Међутим, Черчилов свјетски ред веома се разликује од (до)садашњег свјетског реда — успостављеног падом Берлинског зида — са, колико до јуче, једином доминантном свјетском силом.

На Берлинском зиду је постојао графит совјетског лидера Леонида Брежњева који се љуби са својим савезником и предсједником Источне Њемачке Ерихом Хонекером. Као алузија на тај графит, недавно је у Вилњусу направљен графит Путина и Трампа.

„Чим пацер види шах, он даје шах“, рекао је својевремено велики маг шаха Боби Фишер.

Каспаров је у шаху велемајстор, али је у политици очито пацер, па чим види прилику (да нападне Путина) скочи на њу. И пропадне.

Тако у поменутој колумни под насловом „Пољубац који би могао да буде крај ЕУ“, брине о ЕУ после наводног савеза Путина и Трампа, а суштински политичких фигура против којих Каспаров не уме да игра, па би да их склони.

Политичар Каспаров превиђа серију потеза

Европска унија је слаба, чинио нешто Путин или не чинио, а не чини ништа јер има преча посла.

Уосталом, ЕУ је оваква била и прије 10 или 15 година. Споља гладац, а унутра јадац. Фасада наводно од челика, али направљеног у Америци.

Наиме, ЕУ је оваква, слаба, јер тако жели Америка.

Према томе, Европска унија би можда могла да јача, а не да слаби. Но, јака Европска унија постаје пандан или бар партнер Америци, а Вашингтону — као што знамо — не требају партнери. Слаба ЕУ, да подвучемо, погодује империјалним намјерама САД.

Русији пак одговара јака ЕУ, јер јака ЕУ значи јака Њемачка или осовина Француска—Њемачка. Смета ли Русији јака Кина? Не, чак све успешније сарађују. Дакле, не би јој сметала ни јака ЕУ. Уосталом, зар стварно ико (гео)политички иоле обавјештен мисли да би Њемачка и Француска увеле санкције Русији да је ЕУ стварно јака?

„Брегзит“ који наводно брине Каспарова, а суштински му служи за напад на Путина, смишљен је да би ојачао утицај Британије у ЕУ, а не да би она из ње изашла. И ако у тој Унији има клипова, или играча који играју за трећу страну, онда је то Британија. Ако не играју за Американце или са Американцима, Британци играју за себе.

Распадом ЕУ државе из Европе пoстају још слабије, а то много више погодује Америци него Русији. Проблем света није јака ЕУ, већ јак НАТО. А НАТО је јак управо због слабе ЕУ.

Гдје је после ономадашњег састанка „Нормандијске четворке“ отишла Ангела Меркел? Ко је увијек главнокомандујући здружених снага НАТО у Европи? Коме је близак бивши француски предсједник Саркози који је Француску вратио у НАТО? Одговор на све је — у Америку, Америка, Америци.

Зато би Каспаров, ако му је стварно стало до ЕУ и до демократије, требало да се радује руковању Ангеле Меркел, Франсоа Оланда и Владимира Путина. Стисак тих шест руку могао би да, и споља и изнутра ојача ЕУ и буде крај хегемоније Америке.

Шахиста Каспаров то сигурно зна. Политичар Каспаров превиђа потезе. Или су му у „комитету“ рекли шта да мисли. У оба случаја губи. Не ваља то за некога ко је навикао да побјеђује.

Спутњик/Ненад Зорић

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*