Илустрација

ЗГОДИЋ: Последњи сарајевски танго смрти са глобалистима

  • Из своје безидејности, дубоко усађеног подрепаштва, неспособности и да има било какву политику, са припадајућим медијима под пропагандном палицом америчке амбасаде, a шта је друго могло него да по ко зна који пут Предсједника Српске и шефа СНСД-а Милорада Додика етаблира као главну антизвијезду у Федерацији, а то се дешава кад год се нађе затрпано до грла у својим нерјешивим проблемима и сада већ извјесно геополитичком ћорсокаку
  • Читав постојећи политички спектар у дијелу Федерације под контролом Сарајева или није историјски дорастао да препозна било тренутка, нити геополитичке промјене у врло блиској будућности, или пак самоубилачки веже око себе експлозивни појас у виду константне антисрпске, манијакално антидодиковске и анти-РС-овске реторике, која изазива правосудно-политичке и полицијско-медијске детонације по налогу одлазећих јастребова
  • Региону се, у времену турбулентних свјетских процеса што се преламају и преко Балкана, нуди шанса у виду економског повезивања са земљама Евроазијске уније, као и руски предлог о стварању савеза неутралних суверених земаља – Б4, а којег снажно заговара и сам предсједник Путин. Након пропалих интеграција у глобалистичке супранационалне структуре План Б4 за сад је једина извјесна понуда за БиХ и регион, уколико не мисле да остану колатерална штета и геополитичка сирочад несуђене свјетске владе
За Принцип пише: Енсар Згодић, новинар из Сарајева

Загледано у своје лажно божанство – глобалистичко-интервенционистичку Америку и Запад, политичко Сарајево несвјесно или свјесно инструирано да не мисли, не зна и не схвата, наставља да срља, затворених очију док му дронови одлазеће америчке администрације суфлирају пут у пропаст.

Из своје безидејности, дубоко усађеног подрепаштва, неспособности и да има било какву политику, са припадајућим медијима под пропагандном палицом америчке амбасаде, a шта је друго могло него да по ко зна који пут Предсједника Српске и шефа СНСД-а Милорада Додика етаблира као главну антизвијезду у Федерацији, а то се дешава кад год се нађе затрпано до грла у својим нерјешивим проблемима и сада већ извјесно геополитичком ћорсокаку.

За Хилари која неће доћи

И љевица и десница, обје такозване, додуше као и у осталом „демократском“ свијету – па и у Федерацији под утицајем политичког Сарајева, гравитирају око центра, испуњавајући задатке и радећи за глобалистичку елиту, ратујући против Додика, па чак ако је то на дугорочну штету будућих унутрашњих односа у земљи, без мрве прагматичности и потпуно слијепо одани политици која је поражена с Хилари Клинтон.

Док једни (СДА) већ други пут у мјесецу читава саопштења посвећују Додику, први пут након сједнице страначког Предсједништва, а онда и са новогодишње конференције за новинаре, други једва чекају (СДП, ДФ, ГС) да се лидер СДА негдје мимоиђе с Додиком , па да оптужују за „подјелу“ , успут најављујући поново и изнова наводне заједничке наступе „љевице“, потписујући „Јахоринску декларацију“ као скуп ноговодишњих вербалних слаткиша и жеља тети Хилари, која неће доћи.

Сада, када је већ јасно да ће Додик бити једини политичар из БиХ, а сасвим извјесно и из региона, који ће присусвовати полагању заклетве те првом предсједничком говору Доналда Трампа , без обзира што је званични позив Стејт департмент послао само амбасадору БиХ у Вашингтону и никоме више, почетно омаловажавање, негирање, извргавање руглу Додика и позвиница које је добио, уз потпуну подршку садашње поставе у Амбасади САД у Сарајеву прераста полако у другу врсту негирања, покушаја да се то игнорише, потцијени или напросто пред тим затворе очи, како би се опет очи јавности замазале стандардном идеолошко-пропагандном шминком у коме је Додик монструм и оличење зла и сваког проблема у БиХ.

Интересантно је, а то се види из онога што говори бивши савјетник Алије Изетбеговића, за међународне односе Мирза Хајрић, колико је политичка јавност у Сарајеву или неимформисана или просто врбована да обавља послове за одлазеће обамџинице, које сију хаос и смрт по свијету, чак и у техником мандату.

Наиме гостујући на сарајевској ТВ 1, Хајрић тврди да се политика САД према БиХ неће мијењати, додавши да су Додика Американци већ упозорили смјеном, као и недвојбено Високи представник Инцко, те да причи о Додиковом путу на инаугурацију не треба придавати превише значаја.

На страну сад поменути гост емисије, који је овдје само за примјер илустрације мишљења средине. Много је дугогодишњих дисеминатора ратно-обавјештајних идеолошких потки. Обмањивање јавности уносан је посао у политичком Сарајеву. За то служе наравно медији, и њихови омиљени „аналитичари“ од које су неке озбиљним и релевантним прекрстили преко ноћи, уз већ добро укисељене вишедеценијске доајене свјесног заглупљивања, подилажења масама и онима код кога је новац и моћ.

Читав постојећи политички спектар у дијелу Федерације под контролом Сарајева или није историјски дорастао да препозна било тренутка, нити геополитичке промјене у врло блиској будућности, или пак самоубилачки веже око себе експлозивни појас у виду константне антисрпске, манијакално антидодиковске и анти-РС-овске реторике, која изазива правосудно-политичке и полицијско-медијске детонације по налогу одлазећих јастребова.

НАТО колатерал или Б4

Може неко да се прави, да спинује, да емотивно-пропагандно уцјењује, оптужује, да оркестрирано води кампању, да ствара 20 година паралелну реалност, намаштава визије будућности и фризира прошлост, држи у идеолошком ропству евро-атлантских интеграција, али ће убрзо бити све јасније да ће управо Додик против кога тако силно за туђи рачун и бесмислено ударају, слутећи да ће опет с њим морати сјести за сто, бити сјутра кључна политичка личност из БиХ, преко које и Српска, па и остатак БиХ, и наравно Србија у региону могу да изграде односе у свијету након преслагивања зона утицаја.

Потцјењивање његових веза са лидером моћне Русије, све интензивнијих контаката са Кином, добрих односа са Израелом, а све су прилике и са људима у Трамповој администрацији, показаће се ускоро као кобна тактичка варка политичког Сарајева.

Ако у Сарајеву одлуче да почну да воде макар промил сопствене политике на корист земље и сопственог народа, окануће се учешћа у рату бивше америчке администрације и њихових сателита против Додика. Ако се не окану, јасно је да су будућност земље, колико год не давали ником испред себе у патриотизму, подредили интересима повлачећег глобалног хегемона.

А када и буде јасно да су остали без „партнера“, биће касно можда звати оне на које су кидисали, јер ће теледиригована и аутистична политика свих странака – евроатлантских камиказа из Сарајева направити можда толико штете да ће дубина подјела и разлаза бити само констатована на неком зеленом столу између представника великих сила.

Срљање у распадајући ЕУ или НАТО који више неће бити оружје империјално-корпоративне елите, значи сигруно заоштравање односа у земљи и последњи сарајевски танго смрти са глобалистима, познатих да „пријатеље“ широм свијета оставе на цједилу.

Региону се, у времену турбулентних свјетских процеса што се преламају и преко Балкана, нуди шанса у виду економског повезивања са земљама Евроазијске уније, као и руски предлог о стварању савеза неутралних суверених земаља – Б4, а којег снажно заговара и сам предсједник Путин. Након пропалих интеграција у глобалистичке супранационалне структуре План Б4 за сад је једина извјесна понуда за БиХ и регион, уколико не мисле да остану колатерална штета и геополитичка сирочад несуђене свјетске владе.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*