Илустрација

ЗДРАВКОВИЋ: Да ли је Саудијска Арабија пред банкротом?

  • Везе највеће апсолутне монархије свијета са Вашингтоном и даље остају јаке. Једна држава је званично дефинисана као исламска, њом влада иста династија већ 83 године, религија диктира да жене не смију да возе и како имају да се одијевају. Друга држава је већински – али не и званично хришћанска, гдје грађани бирају политичаре, а свако може да се облачи како хоће
  • Највећи свјетски извозник нафте, Саудијска Арабија рањивија је на ниске цијене нафте него други произвођачи који имају разноврснију економију: у последњих неколико година приходи од нафте износили су више од 90 посто државног прихода. Штавише, економско здравље земље зависи од високих цијена сирове нафте
  • Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вјероватно.
За Принцип пише: Др Милош Здравковић

Саудијска Арабија је захваљујјући нафти богата и утицајна. Али, то богатство неће трајати довијека. Штавише, Међународни монетарни фонд предвиђа да ће у наредних пет година то краљевство морати да преиспита своју политику или банкротира.

Ако на свијету постоји нешто што се може назвати стратешка сировина , онда је то нафта . Због тог “ црног злата “ воде се ратови , руше владе . Цијена тог горива свјетске економије може да успори или убрза коњуктуре . У принципу, цијена нафте веома је осјетљива на све врсте поремећаја . То што је дуго сматрано малтене законом природе , чини се да тренутно не функционише .

Цијена нафте последњих мјесеци пала је за више од 20 одсто – упркос тешким кризама у неким земљама које спадају у веће произвођаче (Саудијска Арабија, Русија ,Венецуела, Либија..). Извјештај руског Института за стратешке студије РИП долази до следећег закључка: тренутни пад цијена нафте плод је споразума између САД и Саудијске Арабије .

Везе највеће апсолутне монархије свијета са Вашингтоном и даље остају јаке. Једна држава је званично дефинисана као исламска, њом влада иста династија већ 83 године, религија диктира да жене не смију да возе и како имају да се одијевају. Друга држава је већински – али не и званично хришћанска, гдје грађани бирају политичаре, а свако може да се облачи како хоће. Једино што Саудијска Арабија и Сједињене Државе имају заједничко јесу интереси и непријатељи. Изгледа да је то довољно за чврсто партнерство које је успјешно пребродило многа искушења.

Идеологија „Исламске државе“ није пала са неба. Инспирисана је вехабизмом, интерпретацијом ислама која је званична религија у Саудијској Арабији. То није једина веза те државе и бруталне терористичке организације. Своје званично тумачење религије Саудијска Арабија извози по цијелом свијету. Према рачуници једног бившег америчког амбасадора, Краљевство је у последњих 25 година инвестирало 87 милијарди долара у религијску пропаганду.

Међународни монетарни фонд још у октобру изнио је предвиђање да ће то краљевство са ауторитарном влашћу још само пет година моћи да привређује као и до сада – а онда ће гигантске финансијске резерве државе бити исцрпљене. Ако цијена барела нафте остане 40 $, амерички савезник на Блиском истоку ће потрошити све своје новчане залихе. Саудијски прваци инсистирају на томе да им је краљевство добро заштићено од нафтног шока. Но, троше се велике резерве страних валута. Економисти предвиђају да ће, ако не промијене смјер, у двије године потрошити 500 милијарди долара.

Прије три године Међународна агенција за енергију процијенила је да ће нова, револуционарна производња нафте претворити Сједињене Државе до 2017. у водећу свјетску енергетску велесилу и неповратно промијенити односе на тржишту црнога злата којим деценијама влада Саудијска Арабија. Комплексна америчка технологија чинила се супериорна традиционалном црпљењу нафте из бушотина – еколошки прихватљивија, економски експанзивна, јер ствара велике профите и отвара бројна радна мјеста, те с гледишта националне енергетске безбједности најпогоднија јер омогућава независност о нафти из арапских земаља.

Но та се предвиђања Међународне агенције за енергију нису потпуно остварила. У најновијем извештају ИАЕ констатује да се вађење нафте из шкриљаца смањило 60 посто. Разлог је у новој, прилагођеној стратегији Организације земаља извозница нафте (OPEK), прије свега Саудијске Арабије, која њоме доминира. Супротно досадашњем начину, да смањењем производње одржавају или повећавају цијену на тржишту, Саудијци су зимус одлучили повећати производњу нафте на 10,3 милиона барела на дан, чиме су јој срушили цијену на међународном тржишту за 40 одсто. Саудијска Арабија тиме је задржала глобални примат као највећи извозник сирове нафте, но у Ријаду не ликују. Да би буџет саудијске Арабије био уравнотежен, цијена нафте би требало да буде између 80 и 120 долара.

Тешко је доћи до поузданих бројки. Краљевство не дозвољава да му се гледа у карте. Но, подаци Међународног монетарног фонда (ММФ) такође пружају невеселу слику: она би још ове године могла да се суочи са рупом у буџету од сто миијарди долара. А то би била петина њеног бруто друштвеног производа. ММФ сматра да се ситуација неће поправити ни 2016.

Стари принципи више не функционишу. До сада је држава тако рећи забадала прст у земљу, и претварала нафту у новац који је дијелила грађанима. Тако држава већ деценијама масивно субвенционише становништво, вјештачки се одржава ниска цијена енергије, бензина и воде. Нема пореза на доходак. Саудијско друштво се понаша расипнички, а то је плод субвенција, а изненадну промјену курса не треба очекивати. Напротив.

Саудијска Арабија од маја 2015. активно учествује у борбама против Хути побуњеника у Јемену који држе власт у скоро цијелој земљи, те индиректно у Сирији. Тренутно не може да се сагледа како ће се развијати ситуација на тим фронтовима. Јемен је не само војна, већ и економска катастрофа. Рат у Јемену је до сада коштао 100 милијарди долара, а у Сирији око 20 милијарди. Према неким независним подацима, поткријепљеним њемачким истраживањима Саудијска Арабија је до сада само на у рат у Сирији потрошила преко 100 милијарди долара.

Треба свему додати и велико незадовољство у владајућој Ал Сауд династији, политиком коју спроводи актуелни краљ. Наиме породица броји близу 15000 чланова (само је оснивач краљевства имао преко 150 – торо дјеце), а власт је везана за њих око 200. При томе један дио друштва уопште није задовољан. Више од половине становништва Саудијске Арабије млађе је од 25 година, а до 2030. број млађих од 15 година повећа ће се за још шест милиона. Сходно томе, у идућих 15 година на тржишту рада појавиће се најмање 4,5 милиона нових, радно способних људи и биће потребно отворити три пута више радних мјеста него што их је сада.

Краљевина је први пут након 2009. суочена с буџетским дефицитом, а раст незапослености и ниска цијена нафте могли би увећати јавни дуг чак до 140 посто тамошњег БДП-а. Међународни монетарни фонд (ММФ) већ је у октобру упозорио на вјероватни банкрот Саудијске Арабије у наредних пет година.

Највећи свјетски извозник нафте, Саудијска Арабија рањивија је на ниске цијене нафте него други произвођачи који имају разноврснију економију: у последњих неколико година приходи од нафте износили су више од 90 посто државног прихода. Штавише, економско здравље земље зависи од високих цијена сирове нафте.

Ипак, пад цијена није утицао на амбициозне планове Ријада. Ибрахим ел – Асаф, саудијски министар финансија, признао је на конференцији о капиталу да су ниске цијене изазов земљама извозницама и да ће влада морати да рационализује потрошњу. Ипак, инсистирао је на томе да је финансијска позиција земље „врло јака“ и да ће наставити са готово 2600 пројеката у вриједности од 50 милијарди долара на које се у прошлости обавезала. С друге стране, понегдје се појављују знакови успоравања. Компаније које зависе од послова с државом предвиђају ниже приходе ове године, док нафтни сектор већ осјећа ефекте.

Saudi Aramco (у власништву државе, највећа нафтна компанија) и друге владине агенције не одобравају све пројекте. И премда главни пројекти и даље напредују, друге ће зауставити или их одложити на неодређено вријеме. Аналитичари кажу да то укључује и планове за бушење у дубоким водама Црвеног мора. У међувремену, десетине страних компанија, које је Saudi Aramco ангажовао да изграде много спортских стадиона, чекају код куће знак за почетак тих одложених пројеката.

Када видимо каква је тренутна економска ситуација у Саудијској Арабији, логична последица мора бити да она смањи своју регионалну улогу и почне да води прагматичну спољну политику. Ипак, такав корак би имао и последице по међународну политичку консталацију, а то је ипак мало вјероватно.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*