Илустрација

ЗА РОДИТЕЉЕ: ОДГОВАРАЋЕТЕ ПРЕД БОГОМ ЗА СВОЈУ ДЈЕЦУ

Бесједа на Јеванђеље по Матеју, гл. 18, стих 10

Гледајте да не презрете једнога од малих ових (Мт. 18, 10). Да ли сте размишљали о томе да се ове Христове ријечи односе директно и непосредно на вас? Зар ви немате мале ове које треба да чувате? Зар је мало развратних кћери и синова – лопова и мангупа због којих проливате горке сузе? Зашто је тако? Зато што се нисте сјећали мудрих Христових ријечи. И тек кад вам постаје тешко због понашања ваше дјеце, ви плачете и молите се Богу да Он помогне. Међутим, ваша молитва остаје бесплодна, јер се не смију пребацивати на Бога своје родитељске обавезе и брига за васпитање дјеце. Ако слуга не буде марио за свој посао и ако буде чекао да га господар обави, зар ће овај радити за њега, зар се неће прогњевити на нерадног слугу? Шта желите од Бога?

Светитељ Јован Златоуст је строго рекао да су немарни „родитељи који занемарују хришћанско васпитање своје дјеце већи безаконици од чедомораца, јер чедоморци раздвајају тијело од душе, а они и душу и тијело бацају у пакао огњени“. Тежак одговор ће пред Богом дати сваки лакомислен родитељ.

У Првој књизи Царства говори се о побожном јеврејском првосвештенику Илији који је педесет година био судија израиљског народа. Њему је прислуживао свети пророк Самуил, тада још дијете. Једном је у сну овом светом дјетету Господ заповиједио да објави првосвештенику Илији да га очекује страшна Божија казна због немара за своју дјецу. А нечастива Илијина дјеца су била свештеници и својим понашањем су вријеђали народ, одвраћали су га од Бога: кад су Јевреји приносили месо животиња на жртву Богу слуге ових свештеника су бирале најбоље комаде меса из котла у којем се оно кувало ради приношења жртава и давала су њима. Узимали су чак и сирово месо, а на захтјев људи који су месо донијели да прво спале сало на жртвенику одговарали су: „Ако не даш, узећу на силу.“ Видјећи ово народ је одбијао да приноси жртве (в.: 1 Цар. 2, 12-17; 3, 10-14).

Због овакве нечастивости Господ није казнио само ове свештенике, већ и самог Илију. За вријеме сурове борбе с Филистимцима који су напали израиљску земљу, овај деведесет осмогодишњи старац је сједио поред храма очекујући исход битке. Код њега је дотрчао узнемирен и прашњав вјесник, с лошим вијестима: „Синови твоји су убијени, а Ковчег Божји је заробљен.“ Кад је то чуо Илија је пао ничице, сломио је кичму и умро је тешком смрћу. А Господ је објавио да ће сав род првосвештеника бити кажњен због тога што Илија није спречавао своје синове да чине тешке грехове (в.: 1 Цар. 4, 11, 13-21).

И ово пријети свакоме ко не буде марио за сопствену дјецу. А о онима који свим срцем теже ка томе да васпитају своју дјецу у побожности, на сваком јутрењу чујете у сто трећем псалму следеће благослове: Али милост Господња остаје од вијека и до вијека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, који држе заповијести Његове, да их извршују Пс. 103, 17-18).

Размислите сад какву тешку одговорност носите пред Богом ако не васпитавате дјецу по хришћанским обичајима. Реците шта ће се десити с вашом несрећном кћерком ако се у младости ода разврату, а после се уда и роди дјецу? Да ли ће на њој и на цијелој њеној породици бити благослов Божји? Не, од ње ће потећи непобожан, Богу мрзак род.

Како треба васпитавати дјецу? Онако како су васпитавали хришћани првих вијекова. Они су од најранијег дјетињства учили дјецу молитви, храму, постовима, црквеним Тајнама, учили су их да читају и пишу по књигама Светог Писма. Никад нису дозвољавали дјетету да сједне за сто и да почне да једе без молитве; говорили су дјеци да сваки посао, сваки корак хришћанина треба да почињу крсним знамењем и молитвом.

Иако су први хришћани учили своју дјецу философији, музици и умјетностима, притом су се руководили дубоким светим правилом: „Сматрај несрећним онога ко све зна и не зна за Бога; а блаженим онога ко зна Бога, чак и ако не зна ништа друго.“ Немојте мислити да се дјеци забрањује да изучавају свјетске науке. Наши највећи оци и учитељи Цркве су сами у младости веома усрдно проучавали све свјетске науке. Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоуст били су високообразовани људи.

И ваша дјеца треба да буду образована, да постану учена. Али је потребно да се њихова обука и васпитање не ограничавају само световном мудрошћу свијета овог. Изузетно је важно да заједно с тим спознају највишу правду и истину да би проучавали Закон Божји и заповијести Христове и навикавали на сталну побожност. Тада и само тада се неће изгубити на путу људске мудрости, кад спознаја Бога буде стављена на прво мјесто.

А како насађивати у дјеци највиши хришћански морал? Прије свега својим животом, јер свако словесно поучавање или педагошко умијеће није ништа, оно је празно у поређењу с примјером који дјеца виде у својим родитељима. Реците, хоће ли одрасти као добри људи дјеца која у својим родитељима виде најлошије узоре неморала? Хоће ли бити чиста и чедна кћи ако јој мајка сама даје примјер прељубе? Зар се неће научити лоповлуку дјеца ако их не будете одвраћали од овог гријеха од најмлађих година? Кад ваши синови краду и пустоше баште, кад беру туђе, не остављају да сазру плодови у баштама и кад долазе да се жале на њих, мајке мирно одговрају: „Ма нема везе, они су деца, шта они знају?“ Господ ће тражити одговор од вас! Тражиће страшно: „Зашто сте дозвољавали вашој дјеци да краду од малих година, зашто их нисте учили заповијестима Божјим, зашто им нисте усађивали одвратност према мангуплуку?“ Страшан одговор ћете дати пред Богом за сваку саблазан коју у вама виде ваша дјеца, за све свађе, псовке, туче, које се дешавају на њихове очи. Ако сами тако поступате, истом ће се научити и дјеца.

Светитељ Јован Златоуст, васељенски учитељ и највећи црквени оратор је за недостојне родитеље рекао: „Јер, ви као да се намјерно трудите да упропастите дјецу, наређујете им да чине само оно што чинећи не могу да се спасе. Речено је: тешко онима који се смију, – ви дајете дјеци мноштво повода за смијех; тешко богатима, а ви се само за то и трудите да се она обогате; тешко вама кад сви људи буду говорили добро о вама (в.: Лк. 6, 24-26), а ви често губите своју имовину због људске славе. И опет: „Онај ко срамоти свог брата крив је паклу“ (в.: Мт. 5, 22), а ви сматрате слабима и кукавицама оне који ћутке подносе увредљиве ријечи од других.

Христос заповиједа да се одвраћамо од свађа и расправа, а ви стално занимате своју децу овим злим дјелима. Који воли живот (руски: душу) свој, рекао је Господ – изгубиће гаЈн. 12, 25), а ви их на сваки начин увлачите у ову љубав. Ако ли пак ви не опраштате, – каже Он, – ни Отац ваш Који је на небесима неће опростити вама (Мк. 11, 26), а ви чак прекоријевате дјецу кад не желе да се освете онима који су их увриједили. Христос је рекао да они који воле славу, без обзира да ли посте, моле се и дају милостињу, све то чине бескорисно; а ви се само трудите за то да ваша дјеца добију славу.

И није лоше само то што савјетујете дјеци супротно заповијестима Христовим. Већ је лоше још и то што добро хулите, називајући скромност необразованошћу, кротост – кукавичлуком, праведност – слабошћу, смирење – сервилношћу, незлобивост – слабошћу. Наговарате дјецу на таква дјела за која је Исус Христос одредио неизбјежну погибељ; не марите за њихову душу као за нешто непотребно, а о ономе што је заиста сувишно, бринете се као о нечему неопходном и веома важном.

Све чините да би син имао слугу, коња и најбољу одјећу, а да он сам буде добар, не желите ни да помислите. Простирући до такве мјере бригу за дрво и камење, душу не удостојавате ни најмање части овакве бриге. Све чините како би на кући стајала дивна статуа и да би кров био златан, а да друга драгоцјена скулптура – душа – буде златна, на то не желите ни да помислите.“

Ове праведне ријечи свт.Јована Златоуста које су изговорене прије хиљаду и по година, могу се поновити и сада, зар ви не васпитавате своју дјецу исто тако лоше ако им не уливате страх Божји? Зар не улажете све бриге за то да дјеци дате што је могући положај у животу, да их ставите у редове оних који су на власти, који су богати и силни? Зар не говорите дјеци да је у новцу сила, да треба стећи велика знања ради имућног, слободног живота? А зар је то потребно? Не, него управо супротно.

С васпитањем дјетета треба почети од пелена, јер дјеца од малих ногу лако усвајају свако учење. Њихова душа је мека као восак, у њу се урезује све што пожелите: и ваш лош примјер, и побожне ријечи, и све најсветлије и најчистије. Заборављате запањујуће једноставне ријечи светог Тихона о дететовој души: „Мало дрвце, куда се повије, у том правцу ће и расти; нова посуда ће се осјећати на оно чиме је напуните, уливајући у њу или смрдљиву течност или миришљаву и чисту.“ Дакле, ако у душу малог дјетета будете уливали сваки смрад, она ће увијек бити смрдљива. А ако будете уливали мирис Христовог миомириса, ваша дјеца ће увијек миомирисати пред људима, биће вам радост и утјеха.

Данас се често говори: „Зар су дјеца способна да читају Свето Писмо и псалме? То је за монахе и старце, а дечици су потребни весеље и радост.“ Добрим примјером васпитавајте дјецу. Славном руском проповједнику, Харковском архиепископу Амвросију припадају ријечи које дирају душу: „Кад ни један члан породице не може да остане без вечерње и јутарње молитве, кад отац не излази из куће на свој посао не помоливши се испред светих икона, а мајка ништа не почиње без крсног знамења, кад се малом дјетету не дозвољава да дотакне храну прије него што се прекрсти, зар се на тај начин дјеца не уче да моле у свему помоћ Божију и да призивају на све благослов Божји и да вјерују да без помоћи Бога нема сигурног живота, а без Његовог благослова нема успјеха у дјелима људским?“

Не може остати бесплодна за дјецу вјера родитеља кад они у случају нужде и сиромаштва са сузама у очима кажу: „Шта да се ради? Нека је воља Божија“; у опасности: „Бог је милостив“; у тешким околностима: „Бог ће помоћи“, у успјеху и радости: „Хвала Богу, Бог је послао.“ Овдје се увијек и у свему исповиједа Божија благост и Божије правосуђе.

Мајка, према којој су усмјерени сва љубав и њежност дјетета са свештеним страхом стоји испред иконе Спаситеља и моли се, а дијете гледа час на њу, час на икону и њему нису потребна дуга објашњења шта то значи. То је прва нијема лекција богопознања и најважнија лекција побожности. Овакве лекције можете и треба увијек и у свему да дајете својој дјеци.

Треба да чувате дјецу од свега лошег, да не дозвољавате кћеркама да читају развратне, страсне романе, да тражите од њих да читају с разумјевањем, да им не дозвољавате да се забављају и да стално трче у биоскоп и у позориште.

А још не треба заборавити ни то да се дијете не може васпитати ако се никад не кажњава. Највећу грешку чине они родитељи који обожавају своју малу дјецу, диве им се и опраштају им све што скриве. За такве је у Светом Писму речено: Љуљај дијете, и оно ће те устрашити; (Сир. 30, 9). Руски светитељ Тихон Задонски поучава родитеље: „Млади, ненаучени, кад стасају, бивају као необуздани и неукроћени коњи. Зато хришћанине, воли своју дјецу и кажњавај их. Нека она сад, док су млада, осјећају бол у тијелу да тебе касније због њих не би бољело срце. Нека плачу од тебе да не би ти плакао од њих. Уосталом, умјереност је похвална и потребна у свему.“ Дјеца се не смију кажњавати с љутњом, са злобом, с мржњом, треба их савјетовати мирно, с љубављу. Тада ће дјеца, осјећајући ову љубав, схватити да заслужују казну и она ће им бити на корист и поправиће их.

Видите како су огромни задаци који стоје пред нама у дјелу васпитавања дјеце, видите како су свете обавезе мајки. Нема веће обавезе, нема веће одговорности пред Богом за мајку него што је добро васпитање дјеце. Ако будете занемаривале васпитање своје дјеце, мучићете се и плакаћете гледајући их, и пред Богом ћете дати одговор и на све потомство ћете навући гнијев Божји. Дакле, увијек се брините за своју дјецу, увек им дајте чист, свет примјер побожности и тада ће Господњи благослов бити од вијека и до вијека на вашој дјеци и на вама самима. Амин.

Свети Лука Кримски

Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*