Александар Вучић и Ивица Дачић за вријеме говора премијера Србије

ВУКОВИЋ: Тако је говорио Фифи

  • И заиста, дивна дјечија пјесма. Сви смо је читали. Легендарна и једноставна. Само ако је неко од пућастих говорника не злоупотриjеби и не фалсификује. Наравно, премијер Александар Вучић се никада и никоме није представљао као Фифи. Бар не директно
  • Ацика, како би га можда неко назвао да је србијански премијер заиста створен од Бога као неки мали псић, и јуче је био холивудски загледан у будућност коју не зна, а потпуно незаинтересован за лекције из историје, које зна
  • Без обзира на нескривену мржњу и презир премијерових западних газда према Србији, он, твој блиједи пућасти неоригинал, бестидно, самоубилачки и србомрзачки упорно је махао репом само његовим западним газдама
Пише: Владимир Вуковић, уредник Принцип

Поводом уводног говора премијера Србије Александра Вучића на 22. Министарском савјету ОЕБС-а у Београду

Сигурно знате ону пјесмицу Драгана Лукића коју смо сви учили кад смо били мали – Фифи. Није то дуга пјесмица али изгледа да је и данас актуелна. Зато, није лоше да је се управо сада подсјетимо. Поготово у нашем данашњем осврту и контексту, у коме ћемо се овлаш позабавити фифијастичком караткерологијом одређеног пућастог махача репићем, који хода на двије ноге.

ФИФИ

Овај час, овај час,
Један пас,

На узици од свиле,
са ноктима лила,
С машницом од тила,
пролази крај нас.

Једна жена стара
Са њим разговара:

-Фифи, гледај право.
-Фифи, дигни реп.
-Фифи, пази дрво.
-Фифи, ниси слеп.
-Фифи, машну пази.
-Фифи, лепо гази.
-Фифи, то не њуши.
-Фифи, горе уши.
-Фифи, ти знаш ко си.
-Фифи, не пркоси.
-Фифи, језик ниже.
-Фифи, ходи ближе.
-Фифи, не скакући.
-Фифи, сад ћеш кући.

Тако Фифи живи
На узици од свиле,
Са ноктима лила,
Са машном од тила.

Тако жена стара
Са њим разговара.
Тако овај час
Прођоше крај нас.

И заиста, дивна дјечија пјесма. Сви смо је читали. Легендарна и једноставна. Само ако је неко од пућастих говорника не злоупотриjеби и не фалсификује. Наравно, премијер Александар Вучић се никада и никоме није представљао као Фифи. Бар не директно. Свакако, он није ни псић, већ хомосапиенс тј. разумно људско биће које наравно и нема реп, али можда лично веома жали што му Бог и тај орган није усадио на продужетак кичме, како би и визуелним махањем репића, или његовим подвлачењем испод панталона, најпластичније показао сву сервилност, безкичмењаштво, послушност и ропску свијест пред својим западним газдама.

У свом јучерашњем фифијастичком уводном говору, предсједник Владе Србије је по хиљадити пут махао репићем и подвукао да је Србија и даље на фифијастичком путу за ЕУ. Да је благодарна Њемачкој (тој старој српској „пријатељици“) а посебно захвална на помоћи америчким колегама (вјероватно за НАТО бомбардовање СРЈ и уранијум који нас и даље убија) уз… за фифијастичку поданичку свијест… уобичајено и тек овлаш помињање традиционалног пријатељства са Русијом. Фифијастичка свијест увијјек на прва мјеста ставља газде – Америку, ЕУ, Њемачку (наше вјечите крвнике) а на последње и маргинално мјесто поставља искреног пријатеља – Русију (нашег јединог трајног савезника). Но, шта сад да радимо. Сам га је народ изабрао а тако је јуче заиста и говорио Фифи.

Ацика, како би га можда неко назвао да је србијански премијер заиста створен од Бога као неки мали псић, и јуче је био холивудски загледан у будућност коју не зна, а потпуно незаинтересован за лекције из историје, које зна. Он уствари као да жели да ништа и не зна дубље, као и мали Фифи из дјечије пјесмице. Можда из данашње перспективе сад јако жали што га као малог заиста и нису крстили са именом Фифи. Због мање одговорности пред сопственом савјешћу а и да се чак ни именом не замјери својим газдама из Америке и са запада.

Послије јучерашњег премијеровог пудличастог говора, у коме је наш фалсификовани Фифи најчешће цитирао старог србомрсца Винстона Черчила, не можемо да се отмемо утиску да би се и сам оригинални Фифи, онај симпатични псић из дјечије пјесмице, ипак постидио оволиког махања репом, јер очевидно постоји суштинска разлика у поводима за поменуто махање. Псића Фифија су заиста вољели и он је, за разлику од премијера Вучића, заиста и био само симпатични и добри псић. Њега су истински и искрено вољели и његова стара газдарица и сва дјеца свијета. Псић Фифи је дакле и имао коме и зашта махати репићем, јер је махао само онима који су га заиста и вољели, редовно му показујући љубав. Коме је пак данашњи фалсификовани Фифи са пућастим устима имао повода махати репом и балавити по београдској Арени? Западним мрзитељима Србије и српског народа сигурно није. Осим ако се не ради о личном талу, што је такође испод нивоа било које пудлице из дјечије пјесмице.

Стога, на крају, извини псићу из предивне дјечије пјесмице, по имену – Фифи. Праштај што ти каљамо углед и част једног сретног и доброг псића. Што те карактериолошки мијешамо и упоређујемо са једним хомосапиенсом који се спустио далеко испод нивоа дјечије пјесмице и једне симпатичне пудлице. Опрости нам, ти мали кућни љубимче многих малишана. Извини по хиљаду пута. Ти си бар имао коме и зашто махати репом а овај данашњи, блиједи и пућасти фалсификатор твог имена и дјела, није. Без обзира на нескривену мржњу и презир премијерових западних газда према Србији, он, твој блиједи пућасти неоригинал, бестидно, самоубилачки и србомрзачки упорно је махао репом само његовим западним газдама. И то сто пута брже и хиљаду пута разноврсније чак и од тебе, драги псићу Фифи. И стога, заиста, извини. Опрости ти мали псићу из дјечије пјесме, по имену Фифи.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*