Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког Амфилохије

ВУКОВИЋ: Quo vadis, мој добри Владико?

  • Као вјерни савезник Православне мајке Русије, што је увијек и остао, Свети Петар Цетињски брзо је и врло јасно одговорио западно-еуропским насилницима. Владика Цетињски глатко је одбио демонску понуду безбожних Француза, јер се бојао да му народ временом не подпадне под власт римског папе, као и због вјечите црногорске вјерности братској Православној Русији
  • Зар баш сада, баш у вријеме када ЕУ сваких неколико мјесеци пооштрава санкције према Русији и звецка оружјем на границама наше словенске мајке, мој цетињски Владика, мој Митрополит и пред Богом и пред људима изјављује како он, Православни Владика Црне Горе, Брда и Приморја „никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ“
  • А на крају ме опет обузе нека лагана брига, а потом се и опасно наљутих, јер прочитах неуспјело спиновање хришћанске и свеукупне јавности, од стране мог Владике Цетињског. Све у циљу оправдања његових ријечи да Црна Гора треба постати члан ЕУ, јер, како рече мој Владика Амфилохије, „један од доприноса Црне Горе у Европској унији (ЕУ) био би да помогнемо европским народима да се НАТО расформира“
Пише: Владимир Вуковић, гл. и одг. уредник Принцип-а

Када су почетком друге деценије деветнаестог вијека безбожни Французи (читај, тадашња безбожна ЕУ) окупирали Боку и сво српско Приморје, француски управник Далмације Данило понудио је Светом Петру Цетињском читаву Далмацију на духовну управу и то са титулом „Патријарха свега српскога народа или цијелог Илирика“. За то би цетињски Владика добијао и еуропску плату од 20 000 франака, али под једним лукавим западним условом – да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат. Као вјерни савезник Православне мајке Русије, што је увијек и остао, Свети Петар Цетињски брзо је и врло јасно одговорио западно-еуропским насилницима. Владика цетињски глатко је одбио демонску понуду безбожних Француза, јер се бојао да му народ временом не подпадне под власт римског папе, као и због вјечите црногорске вјерности братској Православној Русији.[1] А и како би реаговао један истински православни Светитељ и Митрополит из Црне Горе, него управо онако како је реаговао и Свети Петар Цетињски. Јасно, недвосмислено, искрено, храбро и хришћански.

Времена се изгледа ипак мијењају. Одавно Црногорци нијесу оно што су били, а и наш добри Владика са Цетиња као да од скоро не разазнаје баш најбоље политичке трендове и шта заправо представља праву опасност за Цркву чији је великодостојник, ни у којим временима живи, ни каквом је народу духовни пастир. Наш Високопреосвештени Православни Митрополит  Цетињски Г. Амфилохије, на моју велику бол, изјави прије дан-два ријечи које би ми раније могле стати у рубрику, вјеровали или не, него ли у некакав иоле озбиљан интервју једном црногорском дневном листу. Листу о ком лично мислим све најгоре и из много разлога. На питање око ЕУ интеграција, мој Митрополит Црногорско-приморски  Г. Амфилохије је поновио да никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ“[2]. Када их прочитах, као да ми неко ужарени мач зари у срце. Ништа духовно болније нијесам могао доживјети у том тренутку.

Оно што је пак мене, претпостављам као и све људе који су били и остали вјерни својој Христовој Православној Цркви, посебно запрепастило, зачудило и дубоко повриједило, јесте следеће:

  1. У чије име мој Митрополит, као највиши црквени поглавар Православне Цркве у Црној Гори, афирмативно говори о антируској, неоимперијалистичкој и антихришћанској творевини званој ЕУ? У име својих вјерника мој Владика то засигурно не може чинити, осим ако не жели да Православну Цркву представи као персоналну институцију, што мислим да му никада није био циљ. По свим истраживањима јавног мњења, преко 40 процената житеља Црне Горе је против учлањења у антируску, неоимперијалистичку и антихришћанску творевину звану ЕУ. Међутим, ако се зна да су сви припадници исламске вјерске заједнице у Црној Гори (Муслимани, Бошњаци, Албанци), као и сви чланови Римокатоличке цркве у независном Монтенегру (Албанци и Хрвати), листом за учлањење Црне Горе у ЕУ, а њих је по последњем попису у Црној Гори око 25 процената, онда тих раније поменутих преко 40 процената грађана Црне Горе који се изјашњавају против ЕУ, уствари представља надполовичну већину православних вјерника наше јадне и кукавне државице. Дакле, оних вјерника који уствари и чине словесно стадо нашег Митрополита Амфилохија. И то не обичних 40 процената људи у Црној Гори, већ оних најбољих, најчеститијих, највјернијих Цркви, најспремнијих на жртву и одбрану онога што Владика Раде зове – „олтар прави на камен крвави“. А ако је преко 50 процената православних вјерника јасно против рађајућег Четвртог Рајха званог ЕУ, онда са којим правом мој добри Митрополит Амфилохије тако лако кличе и радосно понавља да „никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ“?
  2. Поставља се питање и зашто наш Митрополит Амфилохије, супротно духу Православне Цркве, и апсолутно супротно аманету и тестаменту Светог Петра Цетињског и Његоша, превиђа и заборавља да је читава ЕУ данас у својеврсном рату против једине истинске црногорске савезнице кроз историју – Православне мајке Русије? И тада почињем да осјећам бијес помијешан са горчином. О, земљо, отвори се! О, горе зацрвените се! Да ли су ово заиста посљедња апокалиптичка времена, кад чак и данашњи духовни наследник на Трону Светог Петра Цетињског, заборавља светопетровска завјештања црногорске вјечне вјерности Православној Русији? Зар баш сада, баш у вријеме када ЕУ сваких неколико мјесеци пооштрава санкције према Русији и звецка оружјем на границама наше словенске мајке, мој цетињски Владика, мој Митрополит и пред Богом и пред људима изјављује како он, Православни Владика Црне Горе, Брда и Приморја „никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ“?
  3. Зар је могуће да је Митрополит Амфилохије промијенио мишљење?! Зар и сам до јуче нисам слушао ријечи мог Митрополита Амфилохија против разних србијанских и црногорских политичарчића као „еврослинаваца и евробалаваца“, или о томе како смо „ми Европа прије Европе“?
  4. Мој добри Владика врло добро зна да Црну Гору и Србију, кроз предходне вјекове, никада није бомбардовала и нападала Русија, него управо Европа. У вријеме Светог Петра Цетињског ЕУ се звала Наполеонова Нова Европа. У вријеме краља Николе Петровића Европској Унији, име је било Аустр-угарска и Њемачка. А за вријеме Краљевине Југославије тај нови европски поредак звао се наци-фашистичка Хитлерова Европа. Јуче се та безбожна ЕУ звала Блер, Ширак и Шредер. А данас Меркел, Камерон и Оланд. Све ове Европске Уније у историји, биле су антиправославне, антируске, антисрпске и антихришћанске. Али размишљам: зар ја да доживим тај црни и кукавни дан па да се и наш Владика са Цетиња залаже за нови модерни банкарски Четврти Рајх, звани ЕУ? Онај Четврти Рајх који преко своје Еулекс мисије на окупираном Косову и Метохији помаже шиптарске окупаторске зликовце и скрива жуте куће у којима су Србима вадили на живо органе? Онај Четврти Рајх звани ЕУ који је прије два мјесеца донио антихришћанску и лажљиву резолуцију о геноциду Срба у Сребреници? Да није можда ЕУ блокирала исту такву резолуцију у Савјету безбедности УН у Њујорку? Или је то урадила наша мајка Русија?
  5. А онда ми одјекује у срцу ријеч Христова: „Не може се служити Богу и мамону“[3], у исто вријеме. То нијесу моје ријечи, већ Христове. Не може се бити са Христом и ђаволом у истим кочијама. Не може се у исто вријеме неко залагати за пријатељске односе са Русијом, а гурати Црну Гору и то овакву, кукавну и ојађену, у Европску Унију слободних зидара и антихришћанских банкара? И то гурати у тренутку оштре ЕУ конфронтације против Русије. И би ми тада још теже, јер увидјех да се и Јеванђеље Христово занемарује. Политичари то раде одавно, али имао сам наду која је сада згажена.
  6. Потом мало застанем, па се опет запитам – зар је после свега што нас је снашло и што нас вјековима сналази од чланица тзв. Европске Уније, сада и по архијерејским ријечима мог Владике, опет, и упркос томе, наша будућност управо треба да буде безбожна ЕУ? Не! То није мој избор! Нити мој, нити најбољих синова Црне Горе. У то сам увјерен! А онда још један низак ударац право у срце. Зар да ријечи мог Митрополита о залагању за чланство Црне Горе у ЕУ отворено читам на сајту Митрополије Црногорско-приморске, и то истога дана кад несретни педери, содомљани и транвестити шетају улицама Београда, уз учешће и свесрдну подршку шефа Канцеларије ЕУ у Србији Мајкла Девенпорта? И питам себе и у себи: Шта мој добри Владико има Црна Гора са педерском ЕУ традицијом? Шта ће Црна Гора међу сабором нечастивих? Зар и свети пророк Давид не пјева у свом првом Псалму: „Блажен човјек који не иде на вијеће безбожних, и на пут грешника не стаде, и на сједалишту погубника не сједе“. Шта онда Црна Гора има да тражи међу сједиштима Европске Уније и на вијећу безбожних погубника.
  7. И управо сад читам… Стижу нам вијести како хришћанска мрзитељица – Европска Комисија – дозвољава и препоручује својим чланицама да хиљаде и хиљаде избјеглица враћа у Србију. Сјутра можда и у Црну Гору? Је ли то можда наш народ изазвао кризе и ратове по цијелом свијету или Сједињене Државе и ЕУ која им служи као проститутка, па сад ми требамо да носимо терет њихових зала? И шта ћемо ми, јадни и кукавни у таквој Европи? Ту људско запире познање … сјетих се Његоша.
  8. А онда ми нагрне туга помијешана са неким осјећајем дубоке повријеђености, па се опет запитах: Како је могуће да неко ко сједи у столици Светог Петра Цетињског, који најстрашнијим проклетством пријети свима који желе да Црну Гору одвоје од Русије, а да у исто вријеме предлаже Црној Гори чланство у ЕУ? У ону ЕУ која је у овом тренутку отворено у економском рату са Русијом, а сјутра вјероватно и у војном конфликту. Ако мој Владика цетињски већ није имао храбрости да се заложи за оно што већина искрених вјерника у Црној Гори жели, а то је савез са Русијом, онда никако није смио, не само због нас, већ и због њега самога, због Цркве, због већ давно пољуљане части Црне Горе, због аманета Светог Петра Цетињског, због свих нас који овдје живимо и који смо увијек били вјерни мајки Русији, да својим владичански новинским залагањем за антихришћанску ЕУ, уједе за срце хиљаде најчеститијих грађана Црне Горе.
  9. А онда зажељех да разбистрим мозак. Да освјежим дух. Пожељех да се подсјетим ријечи Светог Владике Николаја, којег је и мој Митрополит Амфилохије до скоро, врло често, цитирао када је говорио о Европској Унији и Европи. Шта се догоди мом архипастиру, па напрасно, преко ноћи, промијени изворе надахнућа и поче нас појити неким мутним водама? Тада прочитах ријечи Светог Николаја из књиге Српском народу кроз тамнички прозор па се дубоко замислих и над њима „Европа је заиста мудра отимати, али давати не уме. Мудра је убијати, али не уме да поштује туђи живот. Мудра је правити справе за уништавање људи, и стоке, и градова, и села, справе водне и разводне, справе трчеће по земљи и летеће по ваздуху, али не уме да буде пред Богом понизна, и према слабијим народима жалостива. Мудра је у измишљању отровних гасова, да би отровала ваздух што га људи дишу, али сама не уме да дише Светим Духом Божијим да би подржавала животе, који су од Бога а не од ње“.
  10. А на крају ме опет обузе нека лагана брига, а потом се и опасно наљутих, јер прочитах неуспјело спиновање хришћанске и свеукупне јавности, од стране мог Владике цетињског. Све у циљу оправдања његових ријечи да Црна Гора треба постати члан ЕУ, јер, како рече мој Владика Амфилохије „један од доприноса Црне Горе у Европској унији (ЕУ) био би да помогнемо европским народима да се НАТО расформира“. И опет се замислих? Која Црна Гора да помогне Европској Унији да се расформира НАТО? Ова Црна Гора која даноноћно клечи и балави пред шалтерима за пријем у НАТО алијансу? Или она Црна Гора која Нацртом закона о вјерским заједницама жели отети имовину Српске Православне Цркве у Црној Гори? Или она Црна Гора која ни самој себи не може и не жели помоћи да стане на ноге чојства и јунаштва? А као шлаг на неукусну торту вијести из Митрополије, прочитах да један честити протојереј ставрофор о. Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије, заједно са клириком епархије Будимљанско-никшићке, Архимандритом Никифором (Миловићем), баш тада, баш тог дана, посјећују високе личности ЕУ администрације у Бриселу. На сајту Митрополије Црногорско-приморске, може се прочитати да су двојица наших СПЦ клирикаУ оквиру радне посјете европским институцијама у Бриселу, размијенили мишљења о достигнутом степену европских интеграција Црне Горе … „[4]

И дође ми да заплачем над својим родом и својом Црквом.

На крају се, сигуран сам, не само у своје име, већ и у име многих хришћана у Црној Гори, искрено забринух за све нас и запитах: Quo vadis, мој добри Владико?

На Малу Госпојину, Љета Господњег 2015

[1] Српска Православна Црква 1219-1969, Споменица, Београд, 1969.

[2] http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-za-dan-izgleda-da-politicari-sada-hoce-da-crkvu-uclane-u-dps/

[3] Јеванђеље по Матеју Мт. (6, 24)

[4] http://www.mitropolija.com/posjeta-evropskim-institucijama-u-briselu/

 Принцип

17 Коментара

  1. Свака част аутору, пратим сваки пост и коначно да има неко ко спреман да коментарише све што није на мјесту и што нас вријеђа као људе и вјернике у Бога у истину. Само напријед, принципијално и по свакоме ко то заслужује.

    • Брате Петре, текст је писан не да би нападао, него је само мала реакција на изјаву за коју сматрамо да није добра у овом тренутку. Надамо се да ће и од Митрополита Амфилохија бити схваћен онако како треба да буде – као искрена помоћ у овом смутном времену и подсјећање да има обавезу и према народу који већински има лоше мишљење о ЕУ…

      • имао сам част седети и слушати уваженог Митрополита,сматрам га као великог и мудрог црквеног великодостојника и народног духовника.Ову вест и овај текст први пут видим и читам, и веома сам забринут….али сама не уме да дише Светим Духом Божијим да би подржавала животе, који су од Бога а не од ње“……пратим вас колико ми време дозвољава и обавезе, свако добро од Бога вам желим.

      • Gdje je Vladika rekao decidno ili kako vi navodite ,,ponovio ono sto nikada nije krio“ da je za ulazak CG u EU?

  2. Nece Crna Gora nikada uci u EU. Nece je to dati Bog, htjeli to politicari ili ne. I dopustali li to i neke vladike ili ne. Ali tesko mi je da citam da se nas pravoslavni mitropolit sa Cetinja zalaze za clanstvo Crne Gore u EU. To je tesko i slusati a kamoli razumjeti.

  3. „Уместо путем јасне Савине црквене политике раздвајања православног српства од несрба, српске националне установе су у условима НАТО окупације позивајући се на икономију несвесно почеле да остварују планове својих непријатеља. Тако су на отетом српском националном простору у границама нових држава основани епархијски савети који у визији исполитизоване аутокефалије могу да представљају клицу некаквих будућих помесних цркава.“…. http://facebookreporter.org/2015/09/16/%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B0%D1%86%D1%80%D1%82-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA/

  4. Ако је мислио да је направио овим потезом, одговор мудрог човјека онда ту мудрости нема!
    Ако је то што је рекао човјек те функције, те одговорности и таквог интелектуалног квалитета
    заиста и мислио, онда боље нека се прогласи одмах Митрополијом Евро-Унијатском и нека остави
    приче за своје стадо бесловесних оваца неком другом! Може се вјеровати у Бога и без Европске
    уније а и без њених духовних поглавара из Рима где су се многе владике школовале! Јер не вјерујем
    да је то рекао што би високо-просвјећени грађани гладне Црне Горе њему нешто замјерили, што ето
    Владика није за ЕУ а народ јесте!

  5. Postovani i uvazeni Vladika Amfilohije kada je davao intervju o evro integracijama je morao imati u vidu da njegova pastva ima suprotno misljenje o tome. Predpostavljam da se od crkve trazi takvo misljenje, ali crkveni velikodostojnici ne smiju raditi protiv svoga naroda i sebe. Crkva je i do sada odolijevala ovakvim i slicnim iskusenjima kroz vjekove i dalje ce. Vremena jesu teska i puno je izazova. Crkva je uvijek nalazila resenje i opstajala je u vjekocnim iskusenjima. Pozivam na slogu i mir, a crkvenil poglavari da preispitaju svoje stavove . Istorija nas mnogo uxi. Poznavajuci istoriju mozemo predvidjeti i buducnost.

  6. Nadam se da su ovako dobar tekst prenijeli i ostali mediji, nisam čitao tekst sa više iskrenosti, ujedno potkrijepljen argumentima do poslijednjeg detalja. Svaka čast Vukoviću!

  7. Изгледа саблажњива ова изјава, али није баш таква каква вам се чини. Мржња вам је прекрила очи, зато сте се и закачили у спорној изјави за ону потенцирану реченицу, која вас је због острашћености одвела у опасну осуду Митрополита, који се види у тексту да вам је драг, што је добар знак.
    Вас је изреволтирала олако рефлектована полутврдња, коју сте одмах декодирали са неразумном аверзијом према Европској унији. Свака таква антипатија која разум мути, није добра за мисаоне закључке, то је уобичајена формула за прелест. Треба пробати созерцавати мало дубље, ако је овакав Владика у питању. Нисмо баш много оцрквовљени, када тако исхитрено се бунимо, иако су нам пуна уста Цркве и Српства, и да се не лажемо, сви смо ми у том проблему у дубљој интроспекцији…
    Цитираћу изјаву Владике Амфилохија у овом интервјуу који се види да је веома снихосходљив:
    ,,Никада против Европске уније нисам био, прије свега ја сам хришћанин, ја бих желио да се сво човјечанство уједини, да буде једно, уосталом, то је и основни став Јеванђеља, да је сав род људски из једне крви. И да је Бог створио од те једне крви, Адама и Еву, разне народе који требају да урађују плодовима, на мјесту и у временима која су им одређена. Према томе је ли Бог дао, да овај подивљали свијет који живи у духу Вавилонске куле, од прадревних времена, па је зато и дошао Бог, не би ли некако ту Вавилонску кулу укинуо и послао Духа Светога на Тројичин дан, да укине братоубилаштво, мржњу, расколе, и да се сви обједине и да сви једним срцем пјевају пјесму Богу љубави и у узајамној љубави свакога људскога… нисам не дао Бог против. Али што се тиче НАТО пакта то је друга прича…“ (После ових ријечи наступа критика НАТО пакта, која није везана за овај текст.)

    Шта је у овој изјави навело дотичног аутора ове исхитрене критике да се тако побуни? То је само почетак прве реченице, коју није прешао ни до пола, него је одмах почео самовољно, сакупљати материјал за осуду. Ништа у наведеном цитату се не коси са једним православним гледиштем, које је извише свих земаљских заблуда. Зашто би ми православни хришћани били против Европске уније, као такве цјелине која би носила ове хришћанске тенденције о којима је Владика говорио, у којим би, као квасац ушло наше Православље. О томе је маштао и Достојевски сматрајући једино руско месијанство као избављење посрнулог Запада, и не само Европе него цијеле Васељене. Зар није плакао као над гробљем, над Западном Европом, док јој се као покојнику истовремено и клањао, један лик Достојевског, не сјећам се који. Том православном просвјетљењу Европе се није противио ни Свети Владика Николај Жички цитиран у вашем тексту. Православни поглавари морају да носе са собом обавезу месијанства и жар мисионарења свима незнабошцима у васцелој васељени. Православље није херметично, оно чека отворених двери свезванице.
    Међутим Европска унија не жели ову промјену, нити има изгледа за овакву метаноју, зато смо ми православни народи против њеног антихришћанског духа, коме не жели наш православни дух да се потчини. Под тим условима, у такав богоборачки савез, Владика Амфилохије неће никада приступити, као што то неће ни један Светосавац. У овој изјави није било ријечи о том приступу Европској унији, што се видјело у критици НАТО пакта, као и у свим богоборачким хтењима Европске уније које највише критикује исти Митрополит.
    Ово излагање је било само носталгичан осврт, ка ономе “што би било када би било.“ (Не заборавимо ни форму икономичног дијалога, којој Владика подвлађује онолико, колико му његово расуђивање налаже.)
    Владикине су наде, за Европу, за свечовјечанство, у компарацији са многим великим православним мислиоцима и словенофилима, које су неки називали и дан данас називају сањарима.
    Митрополитова су хтења, истанчано хришћанска, ванвременска, аполитизована, са изразитим духовно узвишеним стањима. Таква је његова есенција, бачена у вртлогу овосвјетских збивања у којима је принуђен да се уплиће.
    То би био мој насумични осврт на овај текст.
    Свако добро од Господа желим!

    „Јер Син човечији је дошао да спасе што је изгубљено. Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца па једна од њих залута, неће ли оставити деведесет и девет у планини и поћи да тражи залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да јој се радује више но оним деведесет и девет које нису залутале“ (Јеванђеље по Матеју 18, 12-14).

    • Пуштен Вам је коментар а као прилог уз њега и видео снимак интервјуа Митрополита Амфилохија који је дао ТВ Нови па нека читаоци закључе о чему је ријеч. Текст Владимира Вуковића је објављен прије емитовања овог телевизијског интервјуа, који је потврдио све што је у тексту написано као реакција на Митрополитову изјаву у ДАН-у пар дана раније.

  8. Mislim da je tekst Vladimira Vukovica na Principu pisan kao odgovor na intervju mitropolita Amfilohija novinama Dan a ne kao odgovor na njegovo obracanje na televiziji HN. Intervju na televiziji HN je obavljen par dana nakon teksta Vladimira Vukovica. Mada je i intervju mitropolita Amfilohija na TV HN svjesno neprecizan i smuljan.

  9. Quo vadis, квазиразуме?

    Видим да се јављају самозвани душебрижници и медијски суфлери и спинери г. митрополита Амфилохија. Тако се јави и неки „разумни“ квазиразумко. Он још и цитира митрополита Амфилохија. А Митрополит Амфилохије изјави у ТВ Нови: ,,Никада против Европске уније нисам био, прије свега ја сам хришћанин, ја бих желио да се сво човјечанство уједини, да буде једно, уосталом, то је и основни став Јеванђеља, да је сав род људски из једне крви. И да је Бог створио од те једне крви, Адама и Еву, разне народе који требају да урађују плодовима, на мјесту и у временима која су им одређена. Према томе је ли Бог дао, да овај подивљали свијет који живи у духу Вавилонске куле, од прадревних времена, па је зато и дошао Бог, не би ли некако ту Вавилонску кулу укинуо и послао Духа Светога на Тројичин дан, да укине братоубилаштво, мржњу, расколе, и да се сви обједине и да сви једним срцем пјевају пјесму Богу љубави и у узајамној љубави свакога људскога… нисам не дао Бог против.“

    Квазиразум се потом пита: „Шта је у овој изјави навело аутора ове исхитрене критике митрополита Амфилохија да се тако побуни?“

    Ако ви г. квазиразуме то не видите после тако конфузних и смушених ријечи г. митрополита Амфилохија, онда вам је заиста лоше. Свакако да критика није ни исхитрена ни без утемељења.

    Митрополит Амфилохије јасно просипа маглу. То је очевидно. Шта има ЕУ са поруком Јеванђеља Христовог па да г. митрополит Амфилохије говори о Јеванђељу као основи за ЕУ обједињавање? Зар је срж данашње ЕУ да сви једно буду у Христу? Наравно да није јер то и слијепци виде. Зато је смијешно колико сте провидни г. квазиразуме. ЕУ у свом Уставу није чак поменула ни име Бог а камоли да се позвала на Јеванђеље Христово. То је само просипање магле митрополита Амфилохија да би оправдао свој кукавичлук јер нема храбрости да отворено каже да је против уласка Црне Горе у данашњу ЕУ.

    Трагикомично је и позивање г. квазиразума на светог владику Николаја Жичког. Свети Николај је највећи разобличитељ и г. митрополита Амфилохија и г. бота званог квазиразум. Свети Николај је отворено говорио против данашње Европе. Ево на примјер само пар ријечи светог Николаја: „Европа наших дана то је Вавилонска кула у највећем обиму. Она прва Вавилонска кула коју су људи зидали од опеке била је само знак и предзнак праве и велике Вавилонске куле, коју данас представља Европа.“

    Видите ли колико сте слијепи и провидни г. квазиразуме? Зар сад не видите колико је г. митрополит Амфилохије тотално контрадикторан и колики је јавни продавач магле управо када говори против духа Вавилонске куле а јавно се залаже се за улазак Црне Горе у ЕУ тј. у праву и велику вавилонску кулу, како рече свети Николај Жички.

    Митрополит Амфилохије се на тај начин отворено супроставља ријечима св. Николаја Жичког и Јеванђељу Христовом. Па и здравој памети. Не могу му ту помоћи ни разни г. квазиразуми и ботовски суфлери. Кад човјек упадне у живо блато лицемјерја и сујете он се само још више у њега заглибљује. Све до оног тренутка док се не врати врати Богу, покајању и искрености. Продавање магле у том митрополитовом батргању против Истине који је Господ Исус Христос или пак против светог Николаја, једноставно не помаже.

  10. Неразумни ревнитељу, све вам је горе у тексту објашњено, али узалуд, јер ви само иронично, ватру бљујете, даље од тога не видите. Зато што не живите у православном духу, увијек сте на граници раскола ако већ нисте у расколу. Шта је за вас Митрополит Амфилохије, ви сте свезнајући критичар. За вас је и Митрополитов разум “квазиразум“, док ваша сујета царује над вашом душом, ви нити појмите вашу забрињавајућу духовну болест. Ваше пискарање прикрива велику гордост и непокорност, иза те ваше ревносне борбе се крије велика лаж, разобличавајући имагинацију, ви забрињавајућу егоцентричност потискујете и почињете да вјерујете да носите истину у себи. Далеко сте ви од истине пријатељу!
    Безумни ревнитељко, исти такви као ви су Светог Владику Николаја Жичког прогањали док је био жив, а сада се у њега куну, истога Митрополита ће такви као ви уздизати, када га не буде било међу нама.
    О ви ревнитељи по безумљу, по плодовима се познајете, нагледао сам се доста вас у животу и сви имате заједничко стање немира у себи! Вас само национално убјеђење дијели од мирашеваца, вас поднебље само дијели од артемијеваца, а све је то, ништавно. Толико од мене.
    Нека вам је Бог у помоћи!

  11. Quo vadis, квазиразуме?

    Нервозни брате. Ништа у вашем горњем квазиразумном одговору није објашњено већ сте само неразумно и веома нервозно покушали оправдати погрешан, дволичан и извјештачен став г. митрополита Амфилохија по питању уласка Црне Горе у ЕУ. Ко по питању уласка у ЕУ живи у православном духу а ко не живи у православном духу о томе ће на крају одлучити Онај пред Којим нема тајни. Препустимо то Њему. Чему журба? Ви се неразумни брате питате „шта је за мене г. митрополит Амфилохије?“ Одговор сте могли осјетити по мојим ријечима само да сте хтјели. Он је за мене г. митрополит али и човјек који понекад заслужује и критику јер је само човјек и није безгрешан, макар и био велики човјек. Можда и свети човјек. Али и свети људи знају да гријеше и дволиче. Такви као ви, брате мој и понекад неразумни ревнитељу, сте му највећи непријатељи. Професионални чешачи ушију, човјекоугодништвом поробљени суфлери и климоглави потврђивачи сваке ријечи г. митрополита. Па макар та ријеч г. митрополита била и неразумна и промашена. Ви сте га мој добри брате и сујетом погођени квазиревнитељу већ уздигли до нивоа св. Владике Николаја! Полако брате мој добри и подоста неразумни. Ем је далеко сунце, ем није ни лијепо ни разумно живога човјека толико чешати по ушима. Ваше нервозно пискарање и лични фронтални напад ме тек неће уплашити. Он говори о вашој дубљој несигурности, духовном кукавичлуку и неутемељености у истини и искрености. Зато и толика нервоза у вашим ријечима. Безумни мој брате и ревносни човјекоугодниче, знај да и велики људи некада гријеше. Па и свети. Читаво Свето Писмо је препуно таквих свједочанстава. Чему онда толико чешање по ушима г. митрополита? Вашим осталим трабуњањима о некаквом расколу, мирашевцима, националном убјеђењу и како рекосте артемијевцима, а ја би као и сваки црквен човјек рекао марковцима, само потврђује да сте у недостатку аргумената почели затворених очију панично махати рукама лијево-десно и мачугама немоћне сујете тући по магли сопствених привиђења. Желим вам да нађете мир и спокој духовни, мање неразумно маштате, као и да форумски све краће и краће шетате по маглама сопствених привиђења. Хвала на молитви на крају вашег љубазног текста, брате мој добри. Исто желим и вама.

  12. Da je vladika Amfilohije jasno rekao – Ja sam za evropsku uniju koja nije kao ova danasnja evropska unija i ja sam za evropsku uniju hriscanskih nacela i hriscanskog udruzivanja, sve bi bilo lijepo i jasno. Tad bi ga svaki pravoslavac podrzao. Njegova je i duznost da govori jasno i nedvosmisleno. Ali se izgleda uplasio EU pa je htio da zadovolji i italijanskog ambasadora, i evropsku uniju i svetosavce. To je nemoguce. Stoga se vladika puno pogubio i namjerno nije htio dati iskren odgovor. Vec onako okruglo pa na cose. Ni tamo ni vamo. I tamo i vamo. Ne moze tako. Ne moze se Bogu i mamonu sluziti. Dobro mu je Vukovic napisao u tekstu.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*