Студентска књижица

ВУКОВИЋ: Пописни листићи

  • Ако је неко мислио да на ред за плаћање неће доћи прљава црногорска кампања за вријеме референдумске грознице и све оно што је тој кампањи претходило, онда је тај у најмању руку непоштен, да не напишем неку тежу квалификацију
  • Званична политика Србије је битно утицала да проценат Срба по званичним подацима на попису проведеном 2011. године буде мањи него што реално јесте. Умјесто да је на прави начин искористила српски потенцијал овдје и чињеницу да се огроман дио грађана Црне Горе и поред разних притисака изјашњава СРБИН/СРПКИЊА, тадашња власт је прибјегла најгорем могућем решењу
  • На крају крајева, принципијелним односом створиће се и вишак средстава у буџету Србије од којих се може формирати и посебан фонд из ког ће се додатно стимулисати студенти српске националности из Црне Горе и региона. Толико су ваљда Срби у иностранству задужили државу Србију
Пише: Владимир Вуковић, уредник www.princip.me

Не постоји ни један принципијелан и поштен разлог због кога би се неко у Црној Гори требао љутити на петицију која је покренута у Србији, а тиче се ускраћивање права грађанима Црне Горе за студирање у Србији под истим условима као грађанима из Србије.

Ако је неко мислио да на ред за плаћање неће доћи прљава црногорска кампања за вријеме референдумске грознице и све оно што је тој кампањи претходило, онда је тај у најмању руку непоштен, да не напишем неку тежу квалификацију. Поготово јер је ова петиција логична након свега онога што је Црна Гора урадила, а дешавало се после њеног осамостаљења. У том смислу довољно да се подјетимо званичног признања самопроглашене шиптарске државе на територији Србије. Не тврдим да званична власт у Србији, као и она прије ње не ради исто одређеним потезима, али овдје истичемо Црну Гору и њену срамоту.

Када се нека петиција покрене, онда прво анализирамо њен смисао, а после тога и кредибилитет њеног покретача. У овом случају петиција има смисао без обзира што до краја није дефинисана. Када говоримо о кредибилитету њеног покретача, очигледно је да извјесни господин Хајдуковић тај кредибилитет нема. Прво због чињенице да је поријеклом из Црне Горе, а други разлог је тај што петицију око права студената и начина њиховог студирања покреће из Велике Британије.

Резултати пописа у ЦГ
Резултати пописа у ЦГ

Смисао петиције се најбоље огледа у неопходности да се коначно у Србији направи разлика између овдашњих Црногораца и Срба, макар по питању права која тренутно уживају без разлике и претходне провјере о националној припадности. Сада је пракса неправедна и из више разлога штетна. Овдје се не ради само о праву на студирање под истим условима, него и о праву на лијечење, праву на запошљавање и још низу других права која немилице користе сви грађани Црне Горе, а да се нико озбиљније не запита има ли то икаквог смисла са позиције националног српског интереса. Овако, прилично мучан утисак на овдашњег Србина оставља чињеница да његов комшија којем је држава Црна Гора дала много више него њему, само због тога што је декларисани и доказани Црногорац, исто тако све даје и Србија само због тога што је из Црне Горе. Тај апсурд је врло опасан, јер обичан човјек може да се из практичних разлога поведе следећом логиком – ако је исто јесам ли Србин или Црногорац, бићу за промјену ово друго јер у Црној Гори то друго доноси више. А истина је да није исто бити Србин или Црногорац, јер су то два различита народа, прихватили ми то као чињеницу или не. Па ако су Срби и Црногорци два народа и ако су Црна Гора и Србија двије самосталне државе, онда нека Србија посебно стимулише Србе из Црне Горе и нека престане да их изједначава по правима са Црногорцима. У Црној Гори званично нема ни 30 одсто Срба, реално их има сигурно више, а ту разлику управо прави оно практично размишљање обичног човјека због односа Београда према овим питањима.

Званична политика Србије је битно утицала да проценат Срба по званичним подацима на попису проведеном 2011. године буде мањи него што реално јесте. Умјесто да је на прави начин искористила српски потенцијал овдје и чињеницу да се огроман дио грађана Црне Горе и поред разних притисака изјашњава СРБИН/СРПКИЊА, тадашња власт је прибјегла најгорем могућем решењу. У Црној Гори је тада пронашла пар политички прихватљивих људи који се декларативно изјашњавају као Срби и послала им човјека за везу, специјалца који је оштетио чега се год дохватио овдје. За резултат такве политике смо имали врло сумњиву мисију човјека који се огледао у лику савјетника тадашњег предсједника Србије, који је за врло кратко вријеме успио да купи оне Србе који су били осјетљиви на паре и да их посвађа са онима који нису хтјели да машу жутим застава издаје а све под изговором пописне кампање. Пописне кампање која је требала да буде општа српска кампања, нажалост то није била, већ обичан полигон за крађу пара пореских обвезника Србије. Само да је тадашња званична власт у Београду јасно изашла са ставом да ће у Србији сва права уживати само онај грађанин Црне Горе који са собом донесе ПОПИСНИ ЛИСТИЋ на ком се јасно и недвосмислено види да је српске националности, имали би за резултат званично, ако не више, оно приближно Срба као и Црногораца.

Због тога разлога петиција која се нашла у центру пажње и црногорске и српске јавности има своју тежину под условом да се из ње изроди адекватан и одговоран потез државе Србије. Правилно дефинисање и стављање у функцију адекватне провјере националне припадности грађана Црне Горе приликом остваривања неког права, повући ће са собом низ позитивних ефеката како у Србији, тако и у Црној Гори, а који се тичу Срба и њихових интереса. На крају крајева, принципијелним односом створиће се и вишак средстава у буџету Србије од којих се може формирати и посебан фонд из ког ће се додатно стимулисати студенти српске националности из Црне Горе и региона. Толико су ваљда Срби у иностранству задужили државу Србију.

До тада би било добро смирити емоције по овом питању, због којих имамо непримјерене изливе мржње на друштвеним мрежама и у Србији и у Црној Гори, што је најгоре између Срба. Док Срби потраже своје пописне листиће у Црној Гори, држава Србија нека регулише правила. Од нечега коначно мора да се крене ако мислимо на своје националне интересе!

Принцип

2 Коментара

  1. „Ustašogorci“ neka se školuju u njihovom zagrebu ili još bolje u tirani! U Srbiji oni nemaju šta da traže i predstavljaće nam problem sve3 dok ne pročstimo državnu upravu, školstvo, zdravstvo, policiju i vojsku od recidiva prošlosti! Dakle, pošto jesu poseban narod, pošto Srbi nisu, iako su im dedovi to bili, opredelili su se da to ne budu, pa to mora da se poštuje, ali… sa tim parazitima, napolje bre! Napolje paraziti beskorisni! Kad se vas oslobodimo, neće više biti ni kriminala u Srbji, jer najveći kriminsalci us iz „crnje i gore“! Napolje bre! Nikakvi studenti, nema bre mesta za njih! Šta tražit kod nas, kad nas mrzit, kad se lžete sa ustašama i balijama protiv nas idite kod njih! Ovde vas niko neće, preziremo vas u potpunosti i da znate… nikada više nećete se prikačiti Srbiji, ni pod kojim uslovima, pa makar vas vaša nova braća istrebili! Nećemo viš ništa sa vama! Sikter od nas zauvek!

  2. Повратна веза: ПОПИСНИ ЛИСТИЋИ: Не постоји ни један принципијелан и поштен разлог због кога би се неко у Црној Гори требао љутити на петицију која је покре

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*