Вјечни помен

ВЈЕЧНИ ПОМЕН: Упокојио се у Господу Велимир Бата Живојиновић

Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић преминуо је синоћ у 22:45 сати у болници „Свети Сава“ у Београду, јављају агенције.

Неколико дана прије васкршњих и првомајских празника, здравље Бате Живојиновића нагло се погоршало. Упућен је у болницу „Свети Сава“, гдје су га љекари ове болнице, после тешког можданог удара, прије 4 године, придигли, и после опоравка у Селтерс бањи процијенили да му је готово исто тако љековита кућна њега.

Бата Живојиновић рођен је у Кораћици под Космајем 5. јуна 1933. године. У каријери је одиграо више од 300 улога на филму, позоришту и телевизији, од којих су многе антологијске, а његове филмове гледало је преко 10 милијарди гледалаца, чиме не могу да се похвале ни холивудске легенде. Да је био лијеп глумац, каже, „не би ни за хлеб зарадио“, па на ту “карту” никад није играо. Био је „црнац и жена са фереџом“, јер није бирао филмове и одбијао улоге, нити допуштао дублерима да га замијене.

Два пута је одбијан на Академији, а филмски деби остварио је у „Песми са Кумбаре“ (1955, редитеља Радоша Новаковића) после којег су се низале улоге Милоша Бојанића, Мирте, Булиџе… у којима је убјеђивао редитеље да филм без њега неће бити могућ.

Током шездесетих се филмовима као што су „Козара“ (за коју је награђен у Пули) и „Битка на Неретви“ устоличио као једна од највећих звијезда кинематографије бивше Југославије, али је зенит његове популарности дошао током 70-их филмовима са тематиком Другог свјетског рата. Један од најпознатијих његових филмова из овог периода је „Валтер брани Сарајево“, који је постигао велики успјех у Кини. Током осамдесетих, Живојиновић је пародирао своју слику акционог хероја улогама у низу лаких комедија.

У последње двије деценије, практично од почетка вишепартијског живота у Србији, неколико пута је биран за посланика у Народној скупштини Србије као члан СПС-а.

Живојиновић је био је иницијатор и оснивач Удружења филмских глумаца Србије, такође и директор филмског програма Слободарских свечаности у Сопоту.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*