Са потписивања Споразума са Ираном

ВИМЕР: Споразум са Ираном – одлучујући фактор предсједничких избора у САД

  • Самовоља која се манифестовала приликом наметања санкција, а која се манифестовала и приликом њиховог укидања, одређиваће и убудуће слијед догађаја. Шта ћемо када је свијет тако скројен, чак и када, како су овог викенда извијестиле једне њемачке регионалне новине,  бивше судије Савезног уставног суда нађу за сходно да као ”антиамеричке” глатко одбаце тврдње попут ове
  • Када говоримо о нуклеарном споразму са Ираном у фокусу се налази Израел. Ово не важи само за односе између Тел Авива и Техерана, који су некада један другом падали у зегрљај, колико је усмјерено против треће стране
  • Сада је на реду да све ово запамти само joш господин Гласач, који треба да притисне тастер еклектронских гласачких машина, баш онако како су демократе препоручиле  Венецуели. А, резултати нису изостали ни тамо!
Пише: Вили Вимер

Када анализирамо нуклеарни споразум са Ираном не бисмо смјели да испустимо из вида Кубу. Јер, санкције против обје ове земље биле су у сваком погледу плод  чисте самовоље САД. И то су не само у случају ове двије државе, већ и у случају више од седамдесет других  земаља широм свијета.  У питању су огромни ресурси овог типа на Земљином шару којима САД располажу да би могле да почисте наметљиве такмаце из сопственог лагера када је ријеч о преотимању тржишта. Стога је био добар потез њемачког вицеканцелара и министра привреде Зигмара Габриела што је, имајући у виду да ће санкције против Ирана бити укинуте, одмах по постизању нуклеарног споразума и прије свих отпутовао у Иран како би осигурао шансе њемачкој привреди. Чак не морамо  да се даље ни удубљујемо у стотину страна самог споразума и исто толико страна његових анекса, нити да осматрамо саборне параде надлежних америчких адвокатских концерна да бисмо схватили да ће бити могуће да се конструишу нови проблеми. И у овом случају ће се будуће политичке акције одвијати по оној: Господ дао, Господ и узео.

Самовоља која се манифестовала приликом наметања санкција, а која се манифестовала и приликом њиховог укидања, одређиваће и убудуће слијед догађаја. Шта ћемо када је свијет тако скројен, чак и када, како су овог викенда извијестиле једне њемачке регионалне новине,  бивше судије Савезног уставног суда нађу за сходно да као ”антиамеричке” глатко одбаце тврдње попут ове.  Наравно, успостављање новог привредног поретка путем одредби ТТИП-а и укидање демократске државе, које иде руку под руку са њим, пружиће нова образложења самовољи.

Аспекти нуклеарног споразума са Ираном представљају можда највећу вододјелницу какву је свијет видио од краја Другог свјетског рата наовамо. Престравићемо се када схватимо којом брзином  Сједињене Америчке Државе широм глобуса извлаче из дуготрајне изолације потенцијалне партнере Руске Федерације. Пречесто смо десетине протеклих година гледали  ратовима дефинисан рукопис САД, да бисмо се олако отресли оваквих мисли. Ово се не дешава само државама којима су уведене санкције. Један демократски предсједник по имену Бил Клинтон је ово демонстрирао чак и у Сјеверној Кореји и то преко своје ”незаобилазне” министарке спољних послова, госпође Медлин Олбрајт, и њеног наступа у једном  сјевернокорејском циркусу где су јој одушевљено клицали. Познајући позадину лабилности у Бразилу која може да је снађе сваког трена, бразилска предсједница ће, тачно знати  колико далеко смије да се упушта у причу са БРИКС-ом, чак и када јој у вези са тим следећа Олимпијада пружа извјестан рок поштеде. Што се буде више ближило Свјетско првенство у фудбалу 2018. у Русији, оно ће имати све израженију функцију заштите Руске Федерације од сасвим прецизно циљаних бескрупулозних поступака САД.  Јужна Африка ће знати до ког интензитета дестзабилизације ће имати снаге да се брани. Индија је у савезу БРКС управо то – Индија, сушти стратег.

Наравно, у искушењу  смо да, имајући у виду свијет након потписивања нуклеарног споразума,  ближе анализирамо регионалне конфликте чије изазивање од стране Запада има за циљ Руску Федерацију попут онога који је распрламсао у Сирији и који никако није  једини. Турски предсједник Ердоган је све учинио да се свргавањем свог личног пријатеља Асада на Средњем Истоку домогне  нове улоге  следбеника османизма. Међутим, он је бомбардовањем Курда овог викенда, испустио из вида да ће Израел предузети све да подржи све курдске аспирације.  Да ли је у питању  нова слобода дјеловања против Тел Авива   коју су САД стекле путем нуклеарног споразумом са Ираном, када је ово бомбардовање Курда услиједило по изричитом америчком одобрењу?

Када говоримо о нуклеарном споразму са Ираном у фокусу се налази Израел. Ово не важи само за односе између Тел Авива и Техерана, који су некада један другом падали у зегрљај, колико је усмјерено против треће стране. Израел је значајан фактор у самом Вашингтону када је ријеч о глобално најважнијим питањима. Зар је могуће  да  су при томе у исти мах два играча: републиканци у САД и израелски премијер Нетањаху, заиграла на погрешну карту? Није пала у заборав чињеница да су у САД  демократе традиционални саговорници пријатеља Израела. Наравно, представљало је праву сензацију до које мјере су републиканци заоштрили ствари. Они су ишли чак до једног у читавом свијету неуобичајеног отвореног напада на изабраног предсједника државе, када су без Обамине сагласности допустили  Бењамину Натењахуу као премијеру и пријатељу републиканаца,  да одржи говор у Конгресу.  Када ослушнемо реторику Сенатора Мекејна  онда морамо добро да поразмислимо о намјерама израелског премијера у случају његовог трајног флерта са рапубликанцима.

Најављени вето предсједника Обаме у случају било какве опструкције од стране Конгреса у вези са нуклеарним споразумом сасвим јасно је освијетлио једну ствар: дугогодишња политика није била успјешна. Под знаком питања је да ли ће у оваквим околностима будућност одређивати блискост између репубиканаца и снага наклоњених Израелу. Са губитницима се нерадо грлимо. У оваквом случају, за круг побједника мора се.

Ово важи и за нуклеарни споразум са Ираном када правимо фине анализе и других цантралних компоненти у америчким предсједничким  изборима. Као што се зна свуда у свијету, постоји груба подјела међу онима који финансирају ратно замешатељство које Американци означавају ријечју  ”избори”. На страни демократа то су адвокати. Ето разлога више да се радујемо ТТИП-у и адвокатури. Ту се убраја и индустрија здравља. Како нам откривају разне публикације, републиканце неограниченим милионима долара подржавају лоби произвођача оружја у свакој форми и нафтна индустрија.

Да ли ће нафтна индустрија САД због онога што је предсједник Обама нуклеарним споразумом учинио могућим и даље бити  на страни републиканаца, будући да јој је демократски предсједник учинио доступним расположиве капацитете рафинерија за пераду специјалне иранске нафте, а и више од тога? Бечки споразум је из темеља промијенио основну структуру предстојећих предсједничких избра у САД. Сада је на реду да све ово запамти само joш господин Гласач, који треба да притисне тастер еклектронских гласачких машина, баш онако како су демократе препоручиле  Венецуели. А, резултати нису изостали ни тамо!

Превод са њемачког: Бранка Јовановић
Београдски форум за свет равноправних

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*