Дио екипе

ВИДЕО: Завршено снимање играног филма о усташком кољачу и старцу Вукашину

Погледајте и интервју са председником Удружења Јадовно 1941 из Бања Луке Душаном Басташићем

Ништа не може да буде тако страшно као истина. Једна таква страшна истина која се догађала у логору Јасеновац у Хрватској 1942. и 1943. године, тема је филма чије је снимање управо завршено у Панчеву и Банатском Новом Селу.

Филм приказује психолошке стање кољача Жила Фригановића који је, по властитом признању, опкладе ради, за неколико сати заклао 1100 несрећних Срба, а затим и старца Вукашина чији га је недокучиви мир – ненадано спријечио да коље. До тада, кољач је уживао у злочинима.

„У животу никада нисам осјетио такво блаженство”, рекао је злочинац љекару коме се исповиједио и захваљујући коме је истина изашла на видјело. А онда је угледао Вукашина из Клепаца, код Чапљине, чија га је смиреност излудјела.

„Гледајући и слушајући га, у мени се наједном разбуктала жеља да му мир и спокојство разбијем најсвирепијим мучењима и да у његовим мукама, болу и копрцању повратим занос. Издвојио сам га и ставио на један пањ. Наредио сам му да викне: Живио поглавник Павелић, ако то не каже, да ћу му одсјећи ухо. Вукашин је шутио. Откинуо сам му ухо. Није рекао ни ријечи. Поново сам му рекао да виче: Живио Павелић, или ћу му откинути и друго ухо. Он је и даље шутио: откинуо сам му и друго ухо. Вичи: Живио Павелић, или ћу ти откинути нос. А кад сам му и по четврти пут заповједио да узвикне: Живио Павелић, и запријетио да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме погледао, и уперивши поглед некако кроз мене и преко мене у неизвјесност, полако и разговијетно ми је добацио: Ради ти, дијете, свој посао!“

Ријечи старца Вукашина избезумиле су злочинца који му је затим ископао очи, раскомадао срце, преклао грло од уха до уха и ногама га шутнуо у јаму.

На прикупљању података, писању сценарија, обилажењу терена по Хрватској и склапању цијелог овог језивог мозаика било је потребно готово двије године. Сценариста и редитељ Светлана Петров каже да посао није био лак, посебно због теме која не оставља равнодушним никога.

„Филм је снимљен према истинитим догађајима и обрађује психичко стање усташког кољача. Имали смо заиста тежак задатак сви. Да уђемо у главу злочинца, да прикажемо тај његов болесни унутрашњи свет, да прикажемо свет старца Вукашина који је антипод свету усташког кољача, да сложимо коцкице у овај филм који ће премијеру доживети почетком наредне године“ – каже Светлана Петров.

Цијела екипа радила је срцем. Како би и могла другачије у овој причи која представља њено величанство истину у сусрету оваплоћења самог зла и самог добра.

Главне улоге поверене су Предрагу Котуру, Ненаду Хераковићу и Владану Јаковљевићу. Сјајно су их понијели.

Поред њих, на терену је радило још тридесетак људи, рачунајући и статисте. Како смо се увјерили на лицу мјеста радило се пуном паром, али се и уживало, посебно у специјалним ефектима којих има доста у филму, и униформама које су привукле мјештане.

„Није било дана да се не окупе знатижељни и посматрају снимање. У Банатском Новом Селу мештани су доносили колаче, ракију, сокове, шта су имали, показујући своја велика срца. Значило нам је то у мору тешких мисли и сцена препуних крви“ – прича Бојан Бабин продуцент.

Екипа филма била је за малкице бржа од првих јесењих киша. Снимање напољу завршено је буквално са првим капима. Слиједи монтажа и препреме за премијеру и филмске фестивале на којима ће се представити публици.

Тематика, тешка да тежа не може бити. Али једно је сигурно, пред истином се људи увијек поклоне, ма колико била страшна и сурова.

АнтиЦензура

4 Коментара

  1. Ако наша кинематографија одради посао, који је требало још пре 25 година, да одради, истина ће изаћи у свет ко је ко на овим просторима

  2. Svaka cast za srbskoj kinematografiji,sve pohvale za Svetlanu i njenu ekipu.

  3. Ko si ti ljudi koji se krevelje na tim fotografijama, besramno!!!

  4. Јован 10. октобар 2015. at 00:47
    Ако наша кинематографија одради посао, који је требало још пре 25 година, да одради, истина ће изаћи у свет ко је ко на овим просторима

    Како то мислиш пре 25 година, црни Јоване? То је требало одрадити пре 70 година, одмах после рата, да усташе не прођу награђено и заштићено! Каснимо само 70 година!!!! али и ако сада кренемо како ваља, није претерано касно.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*