Пребиловци у Херцеговини

Вечерас отварање изложбе „Пребиловци“ пред сјутрашње освештање Храма Христовог Васкрсења

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена вечерас у пребиловачком Дому културе.

Отварање изложбе биће одржано у 20.00 часова, а уприличено је вече уочи освештања Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.

Према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљају најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

Очекује се обраћање Његовог пеосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, а говориће и Душан Басташић, предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941″, које је иницијатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог пројекта.

Присутнима ће се обратити и Драгослав Илић и Предраг Лозо, аутори изложбе, Ђорђе Алексић, изасланик Управе за дијаспору Министарства иностраних послова Србије, те предсједник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, речено је Срни у Удружењу „Јадовно“.

Изложба је до сада била постављена у Новом Саду и Београду.

Ова изложба ће бити стална поставка у Пребиловцима, док ће копија изложбе бити постављана широм Српске и Србије.

СРНА

Један коментар

  1. papski gligorije će da se izasere ehumenski na prebilovačke stradalnike.
    Da ste pametni da toga izdajnika pravoslavlja najurite iz Trebinja a ne da ga sazivate u ehumensku crkvu u Prebilovcima, žrtve srpske osveštenje ehumensko.
    žrtve srpske a pare za obnovu dao vatikan čije pare toga i crkva i onda u njoj može da sere šta hoće , a žrtve one su tu samo kao povod za širenje ehumenizma koje počinje iz PREBILOVACA SRAMOTA ZA VAS KOJI STE IZ TOG KRAJA I KOJIMA JE RODBINA NASTRADALA U JAMAMA I VI UČESTVUETE U IZDAJI SVOJIH NAJMILIJIH SA GLIGORIJEM NA ČELU.ALI ETO VALJA SE OKUPITI I GLUMITI SRBINA JOŠ DA SE TAMO GURATE KO ĆE GLIGIORIJU RUKU DA POLJUBI I K ĆE MU SE VIŠE U GUZICU UVUĆI. A POŠTO STE TAKI NIŠTA BOLJE NISTE NI ZASLUŽILI NEGO EHUMENIZAM.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*