Виталиј Чуркин, амбасадор Русије у УН

ВАЖНО: Говор Виталија Чуркина на јучерашњој сједници СБ УН

Стални представник Русије у Савјету безбједности УН –каријерни дипломата Виталиј Чуркин – био је у главној улози на сједници СБ УН на којој је његова земља ветом онемогућила изгласавање антисрпске (британске) резолуције.

Био је, наравно, један од главних актера и консултација које су том гласању претходиле.

ПРИНЦИП (www.princip.me) у цјелини преноси Чуркиново излагање на „сребреничком засиједању” Савјета безбједности УН:

Говор Виталија Чуркина на сједници Савјета безбједности УН, Њујорк, 8.7.2015.године 

 

Окупили смо се данас да бисмо одали пошту свим жртвама чудовишних злочина извршених у Сребреници и њеној околини прије 20 година.

Током балканске кризе, регион је био свједок различитих сурових преступа, укључујући ратне злочине, злочине против човјечности и етничне чистке. Руска Федерација се доследно залаже за истрагу поводом свих злочина извршених за вријеме конфликта у БиХ против свих етничких група, укључујући Бошњаке, Србе и Хрвате.

Да ли је неопходно поставити питање: ко је од њих настрадао више?

Ако се погледа на резултате цијелог десетогодишњег конфликта на територији бивше Југославије, када су стотине хиљада Срба протјеране из мјеста у којима су традиционално живјели, не може се избјећи закључак да су они настрадали, у најмању руку, као и други.

Господине Предсједавајући,

Са оваквим поставкама проблема испочетка је наступала и делегација Уједињеног Краљевства која је изјављивала да намјерава да припреми одговарајући нацрт резолуције Савјета безбједности УН. Међутим, реализација те иницијативе је показала да се она кретала у сасвим другом смјеру.

Ми смо од самог почетка дискусије тежили да документу обезбједимо уравнотежени карактер. Били смо предложили алтернативну варијанту која је била заснована на логици усмјереној ка будућности. Међутим, наше кључне оцјене и формулације биле су у суштини игнорисане.

Британски нацрт резолуције – који је био учињен јавним и унапријед изрекламиран – изазвао је веома болну реакцију у Босни и Херцеговини и изван ње.

Та тема је постала предмет оштрих полемика у БиХ – у тој мјери да се могло говорити о реалној пријетњи стабилности у земљи, о нестанку свега што је тешком муком достигнуто у реализацији Дејтонског споразума.

Господине Предсједавајући,

Свако је дужан да се бави својим послом. Нека историчари анализирају перипетије конфликта у бившој Југославији и његову генезу, укључујући улогу коју су у његовом избијању одиграле одређене земље и алијансе посежући за исхитреним одлукама.

Нека научници помогну Секретаријату УН и међународној заједници да схвате где се слабо показала и сама наша Организација. Али, хајде да не оптерећујемо Савјет безбједности урањањем у историјске догађаје јер имамо много неријешених актуелних проблема.

Господине Предсједавајући,

У Сребреници ће 11. јула бити одржан велики комеморативни скуп. Од принципијелне је важности да у њему учествује и руководство Србије.

Зато позивам и ауторе нацрта и Вас, господине Предсједавајући да га не стављате на гласање. У противном, Русија ће бити принуђена да гласа против из разлога које сам већ изложио.

Господине Предсједавајући,

Сматрам да овоме морамо сви да тежимо.

www.princip.me

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*