Илустрација

УЗЕЛИ МЈЕРУ АРМАНИЈУ: Београдски црвено-бели дошли до изузетно важне побjеде у борби за ТОП 8

Београдски црвено-бели дошли до изузетно важне побjеде у борби за ТОП 8 – 78:71. Ово им је 15. тријумф у досадашњем дијелу сезоне, до краја има још четири кола.

О, како се Звезда прошетала миланском кошаркашком пистом. Засјенила је београдска љепотица домаћина, узела славу и мјеру Олимпији Милано и у малтене „Пионировој“ атмосфери пред великим бројем својих љубитеља кошаркашке моде у веома тешком и тијесном мечу славила с 78:71. На тај начин начинила је велики корак ка четвртфиналу. Велики. Толики да ТОП 8 може да се помирише, осјети, попут најбољег италијанског парфема.

Утакмица се решавала у последњој дионици, Олимпија је истопила двоцифрену предност Звезде која је била на снази 30 минута, ушло се у егал завршницу, практично се играло на једну лопту. Гудурић је у тим моментима дао велики допринос, као и одлични Кузмић који је урадио лавовски дио посла, а Симоновић је тројком минут прије краја ставио тачку на неизвјесност.

Без Стефана Јовића ствари су ишле много теже, али би на крају ова побједа у гостима могла да буде од круцијалног значаја за пролазак у даљи ток такмичења.

Није било Јовића, али јесте ту био Џенкинс који је поново био главни играч на паркету и од кога је много тога полазило, посебно у првом полувремену, јер је касније имао проблем са фауловима. Потом је палицу преузео Волтерс и уз добру игру Бјелице држао предност на сигурној дистанци током треће дионице, да би на крају Кузмић одрадио веома важан посао и завезао машницу на побједнички пакет.

Звезда је већ у првој четвртини успоставила правила игре, окачила их на врху Медиоланум форума и сви су морали да их поштују. Сигурна игра у одбрани, зид који је попут бране држао домаћина ван домашаја наранџастог круга, а у нападу је доминирао Чарлс Џенкинс и показао да је имао велику жељу за доказивање на мјесту гдје је прошле сезоне био испод свог нивоа.

Погодио је неколико отворених шутева, испратио га је Гудурић, као и Симоновић и већ после 10 минута игре Звезда је бјежала 15 поена.

Олимпија је потом мало подигла ниво агресивности у одбрани, дошло је до мало лошијих напада Звезде када је Џенкинс био ван паркета и тачно је у тим моментима долазило до пада у ритму и организацији. Стефан Јовић је баш недостајао, Волтерс поново није био на нивоу у првих 20 минута, практично је био непримјетан и без учинка, па су домаћи уз неколико лаких поена после грешака и изгубљених лопти Београђана држали утакмицу на 12 поена на полувремену.

Могла је Звезда у тим моментима да води и убједљивије…

Почетак других 20 минута обиљежила је иницијатива Арманија који је угледао шансу да се потпуно врати у утакмицу. Спустили су домаћи разлику испод 10 разлике, али је тада Волтерс дао важну тројку, а потом и лијепо „положио“ из контре, касније дао још једну тројку и уз изузетно важну тројку Бјелице одржао резултатску предност током критичне треће дионице. Била је то рола која се од Нејта очекује чешће. Изузетно важни поени.

Ипак, Пасколо је потом додао гас, топио предност гостију уз Сандерса и саиграче, и у последњој дионици и дошли смо до узбудљиве и неизвјесне завршнице.

Ту је Звезда показала да има херца и урадила оно што можда претходних сезона није била у стању. Да укочи, повуче ручну и приведе посао крају када кола крену низбрдо. Велика ствар. Веома важна.

Четвртфинале може да се осјети, али не смије да опије. Још је доста посла пред Звездом.

Моцарт

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*