Усташки терориста Миро Барешић добио је споменик у родном мјесту Драге код Пакоштана

УСТАШИЈАДА: Терористи Миру Барешићу подигли споменик у Хрватској

Усташки терориста Миро Барешић, који је извршио атентат на југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, добио је споменик у родном мјесту Драге код Пакоштана, а његово откривање заказано је за данас.

Споменик је постављен пред родну кућу Барешића. Израду бронзане статуе финансирали су његови рођаци, пријатељи и саборци, уз помоћ општине Пакоштане, преноси „Јутарњи лист“.

Штампан је и плакат на хрватском, енглеском, и њемачком језику на којем се грађани позивају на отварања споменика поводом 25 година од погибије Барешића. Барешић је погинуо као хрватски војник 31. јула 1991. код Бенковца.

Упркос томе што се спрема откривање споменика Барешићу, у Хрватској има оних који сматрају да је убиство југословенског амбасадора било терористички чин, преноси „Јутарњи лист“.

Роловоћ је убијен 1971. године у југословенској амбасади у Стокхолму. Миро Барешић и његов пријатељ Анђелко Брајковић ушли су у амбасаду и тражили информације о визама да не би привукли пажњу.

Када су у близини видјели Роловића извукли су оружје, након чега је Барешић погодио амбасадора у лице. Натјерали су га да уђе у канцеларију гдје га је Барешић погодио и други пут. Везали су амбасадора за столицу.

За то вријеме се испред амбасаде се окупило много људи, полиција, хитна помоћ.

Када је Барешић видио да је дошла полиција, схватио да ће пропасти изворни план, да узму амбасадора за таоца.

Приликом упада полиције у зграду амбасаде, други атентатор Брајковић је ставио пиштољ Роловићу у уста и пуцао му у главу.

Након тога Барешић и Брајковић предали су се без отпора узвикујући: „Независна држава Хрватска“ и „Живио Анте Павелић“.

Суд у Шведској осудио је Барешића и Брајковића на доживотну робију. Влада Улофа Палмеа 10. октобра 1985. године преиначила је доживотни затвор усташком терористи „због доброг владања“ у 18 година робије.

Послије сецесије Хрватске и распада Југославије, Барешић се вратио из Јужне Америке, гдје је боравио послије издржавања казне у Шведској, те је приступио Збору народне гарде тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана.

Јутарњи

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*