Фреска из манастира Ставроникита - Света Гора (14. вијек)

Успомена на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад (Велика субота)

Велика субота или страсна субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је дио страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

Православна црква вјерује да је Христос био тога дана у гробу Телом, а да је духом био у Аду, а у исто вријеме на пријестолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом вијеку који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Христов силазак у Ад и васкрсење

Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање цијелог 118/119 Псалма пјевају се статије – стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. У канону Велике суботе, чије су пјесме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и Козма Мајумски (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири пјесме писала монахиња Касија (810), слави се побједа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.

При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрс. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи бијелу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током цијелог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увијек врши у бијелим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вијест ο Христовом Васкрсењу.

Народни обичаји

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра прије изласка сунца. У Хомољу мијесе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату мијесе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*