Владимир Путин,  предсједник Руске Федерације

У Украјини 84 одсто грађана жели Путина на чело државе

Званични Кијев и њихове спонзоре са Запада шокирао је недавно резултат истраживања објављеног на украјинском сајту nedelya-ua.com, гдје се каже да је на питање „Којем политичару бисте повјерили да влада вашом државом“ чак 84 одсто Украјинаца одговорило – руском предсједнику Владимиру Путину, док се бјелоруски лидер Александар Лукашенко нашао на другој позицији са свега пет одсто гласова.

Поражавајуће за Порошенка је то што је чак и Жириновски имао бољи резултат од њега. Порошенко је освојио свега један одсто гласова.

Узроке таквог односа према предсједнику државе није тешко пронаћи. Прошло је готово двије године од „Евромајдана“, а земља не само да доживљава економски колапс државе и води рат против сопственог народа, него је још огрезла у корупцији. Зато су позиви на рушење Порошенка и његове владе све чешћи.

Доскорашњим Порошенковим пријатељима постало је јасно да „Украјином не влада Петро Порошенко, већ корупција и олигарси“, и да су громогласне изјаве о борби против корупције само „јефтин циркус“ владајућих снага.

Утицајни амерички политички магазин „Форин полиси“ оцјењује да украјински предсједник ствара лажну слику о наводној борби против корупције у Украјини, а да његове изјаве о хиљадама људи осуђених због корупције нису ништа друго до лажи и покушаји да се преваре грађани Украјине и западна јавност. Ни податак о 2.702 лица која су наводно осуђена због корупције није никако могуће провјерити, пошто су украјинске власти те податке прогласиле „поверљивим“.

Карактеришући Порошенково понашање као скандалозно, лист наводи да се украјински предсједник понаша и даље као олигарх и да је злоупотребио положај омогућивши себи разне привилегије посебним законским реформама.

Амерички медији иначе сматрају да је протесте на Мајдану покренуло управо незадовољство грађана због олигархије, али истичу да олигарси под влашћу Порошенка и даље господаре државом.

Оснивач Европске асоцијације бизниса у Украјини Томаш Фиала, у интервјуу немачком „Шпиглу“, објелоданио је да су на последњим парламентарним изборима у Украјини бизнисмени покуповали мјеста депутата у Врховној ради за три до десет милиона долара. Од тога су се окористили предсједник и премијер те земље.

По ријечима Фиале, лидери Украјине су пристали на тај аранжман ради финансирања својих предизборних кампања – Јацењук зато што није имао свој новац, а Порошенко – зато што „више воли да троши туђе паре“. Чиновници, „умјесто да се боре против корупције, сами су у њу укључени“, закључује Фиале.

Истраживања показују да грађани све више примјећују недостатак политичке воље свог предсједника да се одупре и супротстави корупцији, и да више од 72 одсто Украјинаца сматра да држава иде у погрешном правцу.

Већина грађана је постала свјесна да су Порошенкова предизборна обећања изневјерена. Он је обећао „крај хаоса и рата“, а у ствари је повео рат против сопствених грађана на југоистоку земље. Црне бројке говоре о најмање 6.500 убијених, о скоро 16.000 рањених и преко милион прогнаних.

„Краљ чоколаде“ обећао је да ће се обрачунати са олигарсима и да ће продати своје компаније, а десило се управо супротно. Фабрика чоколаде „Рошен“ не само да није продата него је увелико повећала производњу – за годину дана отворено је 14 нових продавница, укључујући и једну у самом центру Кијева. Приходи Порошенка за само годину дана увећали су се чак седам пута! Он је у току прошле године инкасирао 369 милиона гривни, што је око 16 милиона долара.

Од обећаних реформи и даље нема ништа. Стручњаци истичу да их спречава огромна корупција на високом нивоу. Међународна организација за борбу против корупције „Транспаренси интернешенел“, наводи да међу 15 бивших совјетских република само три имају лошије показатеље него Украјина.

„Ако је после предсједничких избора Порошенка подржавало око 55 одсто становништва, данас га подржава тек четвртина“ – наводе кијевски политиколози, истичући да Јацењукову владу одобрава тек 10 одсто Украјинаца.

„Може се рећи да је влада пала“ – закључују они.

Вести/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*