Реџеп Ердоган клања у џамији

У ОЧИМА СРПСКОГ ДИПЛОМАТЕ: Реџеп Ердоган је харизматични лидер исламистичке идеологије

Реџеп Тајип Ердоган, политичар од расе, васпитаван у идејама патријархалног аскетизма и сунитског ислама, човјек из народа ријетке оштроумности и лидер с великим даром општења са масама и фамилијарности у личном контакту, човјек према којем је, у уском избору између љубави и мржње, готово немогуће остати резервисан, описао је бивши амбасадор Србије у Турској Душан Спасојевић првог човјека те земље.

Уз Кемал-пашу Ататурка, који се на челу државе-наследнице Османске империје налазио 15 година, од 1923 до 1938. године, Ердоган несумњиво представља најзначајнију фигуру модерне Турске, пише Спасојевић у књизи „Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије“.

Ердоган је, наводи Спасојевић, прешао пут од уличног продавца ђеврека у сиромашној истанбулској четврти Касимпаша, преко успјешног градоначелника највећег града у Европи и политичког затвореника, до неприкосновеног вође Партије правде и развоја, која већ 12 година влада Турском.

На политичкој мапи данашње Европе турскога премијера могуће је поредити само са два лидера.

Уз њемачку канцеларку Ангелу Меркел и руског предсједника Владимира Путина, у новом миленијуму једино Ердоган дуже од два изборна мандата суверено влада земљом која, захваљујући својој величини, броју становника, геостратешком положају, историји и традицији, има потенцијал да утиче на збивања ван сопствених граница.

За разлику од Путина и Меркелове, који су на свој пут до трона кренули из дубоко укоријењених естаблишмената Русије и Њемачке, вођа турских конзервативаца потекао је из миљеа који је претходних 80 година представљао прогањану маргину турског друштва.

За разлику од руског предсједника, који је од свог претходника на тацни добио прерогативе апсолутне власти, и њемачке канцеларке, која је наслиједила све механизме једног добро устројеног система, Тајип Ердоган је у новембру 2002. преузео кормило климавог брода, чија је читава посада током првог мандата радила све да новог капетана онемогући у намјери да турску лађу усмјери у правцу за који је добио мандат од народа.

Прве године владавине харизматичног Ердогана и његове партије, чврсто укоријењене у исламистичкој идеологији, протекле су у сталном одмјеравању снага са бастионима секуларизма који су их окруживали са свих страна.

Насупрот Ердогану нису се нашли само друга по снази армија НАТО савеза, читава администрација и правосуђе, већ и традиционално секуларна штампа и њени власници, оличени у неколицини најбогатијих турских породица.

Као у каквој шаховској симултанци, наводи Спасојевић, одважни и лукави Ердоган, попут Макијавелијевог „лава и лисице“, једне је привукао на своју страну, а друге, без милости, до ногу потукао.

У успостављању апсолутне власти у Турској, Ердоган је истовремено успостављао невјероватна савезништва – са Европском унијом у претпочињавању свемоћних турских оружаних снага, са утицајним исламским вјерским покретом имама из Пенсилваније, Фетхулаха Гулена, у успостављању контроле над правосуђем и полицијом, са дубоко укоријењеним турским национализмом у овладавању масама.

Тајна успјеха сваког владаоца лежи у одабиру компетентних и лојалних сарадника, те постизању и диоби благостања са својим поданицима. У ових дванаест година турски премијер је у великој мјери успио и у једном и у другом.

Да срећа прати храбре сликовито говори и његов примјер.

Апсолутистичке тенденције његове владавине у последњих неколико мјесеци, које би га свакако у негативном свијетлу експонирале у западном свијету коме Турска кроз чланство у НАТО савезу припада од 1952. године, остале су у сјенци украјинске кризе и обновљеног сучељавања Запада и Русије.

Посланици Ердоганове партије у Парламентарној скупштини Савјета Европе су прошле недеље редом гласали у корист Путинове Русије.

Књига „Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије“ актуелног амбасадора Србије у Грчкој обухвата Спасојевићеве аналитичке и коментаторске текстове објављиване у београдским дневним листовима и недјељницима између двије амбасадорске мисије, у Турској (2010-2013) и Грчкој, гдје се налази од прошле године.

Танјуг

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*