Гарда Војске Србије

ТРИФКОВИЋ: Вучићева рационална сарадња са Русијом као пријетња хрватској „војној сили“

  • Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарјелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбиједе себи корист кроз продају муниције
  • Познато је да је још 2012. године Дмитриј Рогозин приликом посјете Београду понудио Србији руско оружје по крајње повољним условима, као и вољу да Русија уложи новац у обнову српске намјенске индустрије, али РФ није добила никакав одговор поводом тих понуда
  • Одређени политички и медијски кругови блиски Вучићу преувеличавају важност договора потписаних у Москви, до те мјере да представљају Вучића као „мудрог стратега“ који је схватио геополитичке промјене и одједном ријешио да брани српске националне интересе
За Принцип пише: Драгана Трифковић

Застарјело оружје као добра инвестиција

По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтјев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецијевних лансера ракета М270 MLRS (1) које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецијевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно промијенила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године (2).  Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промјени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарјелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбиједе себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње вријеме интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања промијенило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?

Непознати договори и утврђена пракса

С друге стане у српским медијима се велики простор даје Вучићевим договорима са РФ, у вези са набавком наоружања од Русије, иако није познато шта је тачно договорено (3). Приликом недавне посјете Русији државног руководства Србије, на челу са премијером Вучићем, потписано је неколико Меморандума о сарадњи у различитим обаластима (4). Премијер РФ Дмитриј Медведев је изразио наду да ће договори бити реализовани. Један од Меморандума потписали су представници руске Федералне службе за војно-техничку сарадњу и Министарство одбране Републике Србије, међутим овај документ није доступан јавности. Државно руководство Србије није изнијело никакве конкретне податке о томе какав договор о набавци наоружања је постигнут, да ли је постигнут и када ће бити реализован.

Познато је да је још 2012. године Дмитриј Рогозин приликом посјете Београду понудио Србији руско оружје по крајње повољним условима, као и вољу да Русија уложи новац у обнову српске намјенске индустрије, али РФ није добила никакав одговор поводом тих понуда (5). Приликом најаве Војске Србије да планира куповину нових авиона од Русије, ММФ се одмах огласио са саопштењем да за такву набавку нема новца у српском буџету. Могућности куповине руског наоружања по врло повољним условима остале су неискоришћене из непознатих разлога.

У руским медијима је наведено да је премијер Вучић разговарао са руководством РФ о куповини шасија од „Камаза“ за српске хаубице „Нора“ због повећања носивости и манипулативних способности овог оружја,  затим о куповини руских пушки 2А42 од 30 mm за борбено возило „Лазар-2“ и руских транспортних и борбених хеликоптера (6). Неки медији су навели да је било разговора и о ПВО и ПРО системима.

По повратку из Москве, премијер Вучић је на конференцији за новинаре напоменуо да Србија не смије да наруши однос снага у региону. Ова констатација може да се протумачи и као чињеница да не смијемо да реметимо пројектоване НАТО планове на Балкану, што значи да о набавци озбиљног наоружања нема ни говора, док се Вучић пита.

С друге стране Русија ни у ком случају не би смјела да прода Србији озбиљно наоружање, докле год у згради Министарства одбране постоји НАТО канцеларија а наши војни објекти  и инфраструктура стоје на неограниченом располагању САД и НАТО-у (на основу потписаних договора).

Хитна куповина два транспортна хеликоптера од прије пола године и даље не реализована

На конференцији је потврдио да смо наручили два транспортна хеликоптера од Русије, што је за сада једини потврђен податак од државног руководства Србије у вези са набавком наоружања. Хитна куповина два хеликоптера, најављена је још прије пола године (7). За сво остало наоружање које су помињали медијима, Вучић је дао образложење да су нам потребни неки елементи за унапређење оружја које сами производимо (мислећи на точкове и пушке) и да ћемо почети да размишљамо о борбеним хеликоптерима и могућим одговорима на балистичке ракете. На сајту Министарства одбране Републике Србије не постоје подаци о договореној међународној војној сарадњи са Русијом приликом посјете Вучића Москви (8).

Евидентно је да српско руководство због договора са разним западним институцијама и организацијма (ЕУ, НАТО, ММФ), не смије да набави руско оружје, иако је оно пријекопотребно Војсци Србије која је ослабљена у сваком погледу кроз НАТО реформе, слично као и Хрватска. Одређени политички и медијски кругови блиски Вучићу преувеличавају важност договора потписаних у Москви, до те мјере да представљају Вучића као „мудрог стратега“ који је схватио геополитичке промјене и одједном ријешио да брани српске националне интересе. Александар Вучић је напоменуо у Москви да имамо пријатељске односе са Русијом, али да сарадњу морамо да градимо на рационалним основама, за разлику од наше сарадње са Западом која се ничим оправдано гради на безусловном повјерењу. Још једна чињеница која говори у прилог томе како је усмјерена српска власт је стратешка сарадња са НАТО кроз ИПАП и многобројне друге договоре и програме, иако се преко осамдесет процената грађана Србије изјашњава против сарадње са НАТО. С друге стране око седамдесет шест посто грађана Србије подржава стратешку сарадњу између Србије и Русије, а наша сарадња је на билатералном нивоу. Због тога је премијер Србије дужан да објасни шта су то „рационалне основе“ за сарадњу са Русијом и какву улогу у томе игра воља грађана Србије.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Упутнице:

(1) М270 MLRS

(2) Хрватска купује од САД ракетне системе и балистичке ракете

(3) Вучић: имаћемо оружје да нико не помисли да нас нападне

(4) Вучић се састао са Медведевом

(5) Рогозин: Србија може да рачуна на Русију

(6) Које оружје Србија заиста добија од Русије

(7) Вучић најавио хитну набавку два нова хеликоптера

(8) Министарство одбране/ међународна војна сарадња

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*