Наполеон Бонапарта

ТКАЧОВ: Претече Европске уније

  • Наравно, данашња Европска унија је настала онда кад је настала и ни годину раније. А настала је после Другог свјетског рата на бази Европске заједнице угља и челика. Пратећи циљ, осим новца, – јесте везивање европских индустријских елита међусобном коришћу како више не би ратовале
  • Дакле, у XVI вијеку је католичка Европа с центром у Риму (тачније – Ватикану) нудила источним Словенима савез (односно, унију, на латинском) и говорила је: „Прими нашу вјеру, јер смо ми изнад тебе. Без нас и наше вјере нећеш спасити своју душу. Без нас ћеш бити роб и чобанин свиња. А с нама ћеш имати исто достојанство као ми и ући ћеш у Рај после смрти. Прими нашу вјеру и покори нам се добровољно. А ако нећеш, покорићемо те на силу за твоје добро, зато што такво право имамо од Бога преко папе.“
  • У принципу, немојте површно гледати на историју. Немојте мислити да новац све решава или да лична корист све објашњава. Историја је сложенија и човјек је тајанственији. Ако је јерес ушла у душу веће или мање народне заједнице, људи које је захватила ова јерес радиће против сопствене користи и упркос разуму
Пише: Протојереј Андреј Ткачов

Ако се зна да је Наполеон прегазивши Њемен рекао за Русију: „Нека се оствари њена судбина,“ да ли се може говорити о најезди тадашње Европске уније на Русију? Како год, осим Балкана, који је био под Турцима, цијела остала Европа је била увучена у ову кампању. Пруска, Аустрија и Швајцарска – као савезници, а Пољаци, Шпанци и Италијани као вазали. Никога више није ни било. У историји, наравно, није коректно примјењивати данашње појмове на прошлост. Али публицисти је дозвољено оно што је забрањено академику. И схватајући сву условност онога што говорим, ипак кажем да је Наполеонова најезда била најезда тадашње Европске уније. А она у то вријеме није била уједињена заједничким тржиштем радне снаге и капитала, већ ју је ујединио геније који је изашао из револуције као отровница из ватре. Геније у којем су многи видјели, ако не антихриста, онда његовог претечу.

Наравно, данашња Европска унија је настала онда кад је настала и ни годину раније. А настала је после Другог свјетског рата на бази Европске заједнице угља и челика. Пратећи циљ, осим новца, – јесте везивање европских индустријских елита међусобном коришћу како више не би ратовале. Ради се о елитама и суперпрофиту од велике индустрије. Ако вам неко по ко зна који пут исприча бајку о малом и средњем бизнису и о правима малог човјека немојте се топити као шећер у чају. Имајте на уму: прва ствар су вађење руда, топљење и ваљање метала и остале индустријске радости, далеке од гламура. А тек онда иду фризери, визажисти, дизајнери ентеријера, телевизија за разоноду и ветеринари за домаће животиње. Таква је логика економије. Ако буде било фабрика – биће и тржних центара, и пивница и дјечијих вртића. Ако не буде првог – заборавите на друго, са свим пјесмама о приливима у буџет и грађанским правима. Заборавите.

Узгред речено, Европска унија, реална, а не наполеоновска, тако и поступа. Пјева пјесме о малом и средњем бизнису, а сама у међувремену гуши локалну производњу у земљама које се налазе под њеним утицајем. Откупљује банкарски сектор, уништава индустрију, развраћа људе потрошачким кредитима, одвлачећи их од уобичајеног рада. Однедавно још и благо, али упорно, усађује вазалима нови морал о којем су културни људи навикли да говоре шапатом. Таква је та Европска унија. И ако је Наполеон и био претеча Антихриста, ипак је био мало дијете у поређењу с овом безбојном бандом сивих бирократа који с пјесмама о равноправности и срећи крче пут сатани.

Али желео бих да се моја мисао вине у доба прије времена Кутузова и Бонапарте. Да се вине у XVI вијек. Конкретно – у 1596. годину. То је година Брестске уније. У ово благословено вријеме Европљани нису захтјевали признавање истополних савеза у својству брака. Шта вам пада на памет?! Сами би због тога добро показали свима онима који се не слажу. Будила их је звоњава звона саборних цркава и пажљиво су ослушкивали сваку ријеч папских енцилика и нису могли да замисле како човјек може да живи у браку, а да није вјенчан. Тада их нису занимале фабрике, јер фабрика није ни било. Богатство се мјерило количином и квалитетом земље и умјећем потчињених људи да раде. Рај и пакао су били реалност. Живот је био тежак, прљав и кратак, али веома занимљив. Права власт је у ово вријеме припадала сфери идеологије. А идеологија је у благословеном XVI вијеку била потпуно црквена.

Дакле, у XVI вијеку је католичка Европа с центром у Риму (тачније – Ватикану) нудила источним Словенима савез (односно, унију, на латинском) и говорила је: „Прими нашу вјеру, јер смо ми изнад тебе. Без нас и наше вјере нећеш спасити своју душу. Без нас ћеш бити роб и чобанин свиња. А с нама ћеш имати исто достојанство као ми и ући ћеш у Рај после смрти. Прими нашу вјеру и покори нам се добровољно. А ако нећеш, покорићемо те на силу за твоје добро, зато што такво право имамо од Бога преко папе.“

То је била Европска унија XVI вијека. Ни угља, ни челика, ни ЛГБТ, ни потрошачких кредита. Али иста гордост колонизатора према домороцима; иста гордост и непокајаност. У суштини, онда је то био скривени сатанизам под маском хришћанства, а данас је сатанизам који се уморио од скривања под маском либералне филантропије. Наши скоро неписмени преци нису били лишени ни мудрости, ни природне интуиције, ни осјећаја достојанства. У одговор на предлоге о овим савезима они би засукали рукаве и ишли да се бију. Тако је било у благословеном XVI вијеку који се лагано наставио у XVII и пренио у њега сва своја неријешена питања. Идеја уније је у цјелини претрпјела пораз. Али не одмах и не свуда. Ова болест је успјела да зарази дио некада здравог тијела. Унија се учврстила у западној Украјини и дјелимично у западној Бјелорусији. На овим мјестима је рођен феномен: источна вјера с убацивањем западних обреда и послушањем Риму, или напротив, западна вјера с источним обредима. Нико више не може да разабере шта је исправно.

За неколико вијекова људи могу да се навикну на сваку грешку и да заволе сваку изопаченост. Али објективна изопаченост због тога неће промијенити природу. Она ће само урасти у свијест оних који су на њу навикли. А болести и пријетње које носи у себи никуда неће нестати.

Остало нам је да кажемо нешто за крај. У XXI вијеку смо се суочили с проблемима, чији коријени потичу с краја XVI вијека. Унија, која је више пута цијепала Украјину на дијелове и која је довела до подјеле Пољске, није изгубила свој негативан садржај. Унија је срце свих историјских украјинских проблема. Као што показује сва њена историја, а још више данашњица, она може само да свађа, само да озлојеђује и да наоружава, да олако проналази непријатеље у браћи по крви и да дозвољава проливање крви. На ријечима је за европску толеранцију, а у ствари за „кристалне ноћи погрома“; на ријечима је за љубав без граница, а на дјелу – за јачање национализма са свим последицама које из тога проистичу. Људима је можда тешко да схвате да нека вјерска појава која има преко 400 година може да утиче на данашњи дан више него курс долара и цијена нафте. Али јесте тако. Грешке богослова су скупе. Сва русофобска историја савремене Украјине, сва мржња према Православљу, расту одатле – из уније, из тадашњег модела европског јединства, који је успио да освоји полигон у источнословенском свијету.

У принципу, немојте површно гледати на историју. Немојте мислити да новац све решава или да лична корист све објашњава. Историја је сложенија и човјек је тајанственији. Ако је јерес ушла у душу веће или мање народне заједнице, људи које је захватила ова јерес радиће против сопствене користи и упркос разуму. Они ће реализовати извјестан самоубилачки сценарио, зато што је јерес управо духовна смрт. У свом бескорисном умирању људи ће испјевати херојски епос и пјеваће пјесме о љепоти смрти за слободу. Тешко да ће им то помоћи. Али је најтужније у то што се не могу убиједити да није тако.

И последње за данас. Најновије свјетске вијести се могу гледати тако да човјек од њих има корист само ако посједује мање-више озбиљна знања о свјетској историји и ако има општу представу о богословљу. Иначе је то добровољно давање сопствене свијести некоме ради манипулација.

Са руског превела Марина Тодић
Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*