Џон Кери и Мило Ђукановић

The National Interest: Позив да Црна Гора уђе у НАТО тек тако веома је ризична ствар

Док су Американци и Европљани и даље паралисани сваким твитом, накашљавањем, кијавицом и старим видео-снимцима везаним за предстојеће изборе у САД, догађају се ствари које значајно могу утицати на будућност њихових европских савезника. Из тог разлога смо посветили пажњу парламентарним изборима у Црној Гори, који се одржавају 16. октобра.

Иако већина никада није чула за црногорске парламентарне изборе, чини се да се мали јадрански народ занемарује на сопствени ризик. Иако је чињеница да не бирају лидера слободног свијета, избор премијера је веома важан за нешто мање од 650.000 становника ове мале балканске државе, пише The National Interest.

Главни разлог је у томе што је НАТО, који се непрекидно шири још од завршетка Хладног рата, у мају ове године потписао претприступне папире о пријему Црне Горе, што имплицира да ће најмоћнији војни савез који у свом чланству има 28 држава и војни буџет од 900 милијарди долара, преузети обавезу да брани и ову малу балканску земљу.

За Црну Гору, једну од најмлађих европских држава са веома распротрањеном корупцијом, The National Interest у свом резимеу каже: „Корупција је и даље један од кључних изазова са којима се Црна Гора суочава у процесу њене даље демократизације.“

Љубитељи филмова о Џемсу Бонду су могли препознати Црну Гору, коју многи називају Монте Карлом источне Европе, као мјесто гдје је сниман филм „Казино ројал“.

Међутим, по свему судећи, оно што се дешава иза сцене на највишим нивоима власти је сан сваког холивудског филмаџије, што је веома узнемирујуће.

Брига превазилази и обавезу плаћања два одсто БДП-а за одбрану, јер свега пет чланица тренутно испуњава ту обавезу, а међу њима су САД, Велика Британија, Пољска, Естонија и Грчка.

Али овај проблем је много дубљи!

Позив да Црна Гора уђе у НАТО тек тако, без конкретних реформи и са слабим надзором парламентарних избора од стране Запада, веома је ризична ствар с обзиром на ниво корупције и свега што је прати.

Неки аналитичари ће у својим анализама чак назвати Црну Гору и „мафијашком државом“.

Колико је то лоше?

Довољан је примјер покушај црногорског властодршца Мила Ђукановића и његове породице да нам отвори очи. Двадесет седам година владавине су обиљежили напади на слободу штампе, бујање корупције и подривање демократије западног типа. Ово је отишло до те мјере да је „Фридом хаус“ током 2014. године подсјетио на ријечи америчког потпредсједника Џозефа Бајдена током Ђукановићеве посјете Вашингтону, када је „нагласио значај јачања демократских институција“ у тежњи Црне Горе да се придружи НАТО-у и ЕУ.

Будући да је приступање НАТО-у већ скоро готова ствар, морамо знати шта ћемо добити са Ђукановићем и корупцијом која је све већа.

Кријумчарење цигарета у вриједности од милијарду долара

Према италијанским и швајцарским судским документима представљеним у суђењима против мафије током 2009. у Италији, недвосмислено је утврђено да је Ђукановић умијешан у кријумчарење цигарета, у којем је, наводно, остварен профит већи од милијарду долара.

Треба нагласити да ове приче нису рекла—казала, докази на суду укључују стотине страница транскрипата из прислушкиваних разговора, и извјештаја о спровођењу закона и каснијих оптужница. Ипак, Ђукановић није оптужен директно због дипломатског имунитета који има као шеф државе.

Мито у телекомуникацијама

Ђукановићева сестра Ана Коларевић, иначе познати адвокат, умијешана је у шеме подмићивања помоћу којих је Мађарски телеком ушао у власништво црногорске државне телекомуникационе компаније.

Пошто се матично предузеће Мађарског телекома „Дојче телеком“ котира на Њујоршкој берзи, по америчким законима је морало да плати чак 64 милиона долара казне због оваквих прекршаја.

Током трајања процеса су признали да су „најмање два званичника владе“, поред Коларевићеве, подмићена са чак девет милиона долара.

Црна Гора као лични банкомат

По заједничком извјештају Би-Би-Сија, ОЦЦРП-а, „Прајс вотерхаус“ је ревизијом током 2010. године утврдио да су породица Ђукановић и премијер са својим сарадницима Прву црногорску банку буквално третирали као лични банкомат.

У шему су били укључени Ђукановићеви брат и сестра, а током 2006. године су банку буквално претворили у другу по величини финансијску институцију у Црној Гори.

У том тренутку је банка почела да одобрава огромне кредите из државних средстава породици Ђукановић и њеним пријатељима. Кредити, наравно, нису отплаћивани, због чега је банка банкротирала током 2008. године.

Медији су све прећутали. Буквално!

The National Interest

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*