Светозар Маровић са својим партијским друговима

Светозар Маровић шеф мафије!

Шездесетогодишњи Светозар Маровић, предсjедник Политичког савjета владајуће Демократске партије социјалиста, први и последњи предсjедник бивше државне заједнице Србије и Црне Горе и један од водећих функционера црногорског режима последњих четврт вијека, десна рука шефа тог режима Мила Ђукановића, ухапшен је јуче ујутро у Подгорици и приведен специјалном државном тужиоцу за организовани криминал Миливоју Катнићу.

После брата Драгана (одавно ухапшен и већ правоснажно осуђен за једно корупционашко кривично дјело), сина Милоша, ћерке Милене Маровић-Богдановић, стрине Мирјане, Милошеве таште Драгице Поповић и кума Марка Вујачића, који су похапшени и против којих се, уз остале, води поступак за пљачку будванске држане касе, на ред је дошла и „глава породице“, неприкосновени „кнез од Будве“, који је одавно означен као шеф крминалног клана, мозак свих прљавих послова и малверзација у којима је будванска општина оштећена за десетине милиона евра. У сваком случају, у питању је највећа до сада откривена корупционашка афера.

Специјални државни тужилац за организовани криминал Миливоје Катнић још прије мјесец дана је у једној телевизијској емисији казао да је идентификован шеф организоване криминалне групе у Будви, те да ће ускоро и на њега бити проширена истрага.

„Тужилаштво вјерује да је прикупило довољно доказа за предузимање ове активности, а то је доношење наредбе за проширење истраге и у односу на организатора ове криминалне групе“ – казао је тада Катнић.

При том је споменуо само афере око платоа на плажи Јаз и око изградње ТQ -центра у Будви, али нема никакве сумње да у Будви нема ниједног иоле значајнијег и вриједнијег „посла“ на који је пала сумња, а да се у вези с њим не спомиње и име Светозара Маровића.

А да му је спремљен „свилен гајтан“ и да је само питање сата кад ће му шкљоцнути лисице на рукама, било је јасно већ рано јуче ујутро кад је објелодањен списак политичких координатора ДПС-а за све црногорске општине, на коме нема имена Светозара Маровића и да он више није политички задужен чак ни за своју Будву.

Да се догодило нешто преозбиљно, упркос чињеници да су сви то већ дуго очекивали, показује и то што јуче до закључења овог броја „Вести“ нико, не само из власти, него и из црногорске опозиције, није желео да коментарише ову громовиту вијест. Једни ћуте јер су још у невјерици да се то ипак десило, други, који су то одавно захтијевали и најављивали, сад су у ишчекивању коментара оних који су Маровића тако дуго здушно бранили и све негирали.

Већ наредних дана ће несумњиво бити јасно шта је по среди: да ли је Мило Ђукановић срачунато „пустио низ Морачу“ свог најоданијег, па и најважнијег човјека, идеолога ДПС-политике, да би сачувао своју кожу, или су у питању неминовни процеси, цијена којом мора да се плати позивница за НАТО-савез. Да ли је тужилац за организовани криминал Миливоје Катнић, под притиском Европе и свијета, кренуо да „чисти рибу од главе“ или је сам, како му налаже устав и закон, „стискао петљу“ и ударио криминалну хоботницу у главу? Да ли је наступило вријеме поткусуривања четвртвјековних рачуна у коме се не зна ко ће осванути на слободи, а ко у затвору?

Двије деценије ћутања

У Црној Гори се сада с нестрпљењем очекује да се види да ли ће се истрага против Светозара Маровића свести и зауставити само на аферама из протеклих десетак година или ће њоме бити обухваћен и период од прије 20 година када га је његов кум, Момир Булатовић, тадашњи предсједник Црне Горе, у својој књизи „Правила ћутања“, „пријавио“ да је ушићарио 1.600.000 њемачких марака тако што је на своје име прокријумчарио 40 шлепера дувана, од којих му је сваки донио добит од 40.000 марака.

Милиони у Швајцарској

Медији, односно Међународна мрежа новинара истраживача, љетос су, позивајући се на документацију швајцарског огранка HSBC банке, објелоданили да је Светозар Маровић у овој банци на тајном рачуну 2006/7. године имао депозит од 3,8 милиона долара, благо које никада није пријавио органима надлежним за праћење имовине функционера, нити доказивао његово поријекло. Рачун је, наводно, отворен на име његове четири године старије незапослене супруге Ђорђине, с тим да су приступ рачуну имали и њен супруг Светозар и тада још непунољетни син Милош. То се, иначе, десило после познатих јануарских протеста 1998. и превирања у Црној Гори након сумњиве побједе Мила Ђукановића на предсједничким изборима.

И Лукшић Милу окреће леђа

У сјенци вијести о хапшењу Маровића, јуче је остала вијест црногорских медија да одлази потпредсједник владе и актуелни министар спољних послова Игор Лукшић, који је још раније најавио да неће прихватити никакву функцију у владајућој партији. Одлуку је, наводно, лично саопштио Ђукановићу.

По једној верзији, Лукшић напушта владу због преласка на неку међународну функцију (Свјетска банка или УН), док други мисле да је све то последица сукоба који је тињао између њега и Мила још од времена када је Лукшић „изненада“ препустио премијерску фотељу Ђукановићу. Лукшић се недавно залагао и за формирање „техничког кабинета“ за припрему избора, чему се Мило категорично противи.

Маровићу одређен притвор од 30 дана

Судија за истрагу Вишег суда Мирослав Башовић одредио је Светозару Маровићу притвор до 30 дана због „страха од утицаја на свједоке и начина извршења кривичног дјела и последица“.

Маровићев адвокат Здравко Беговић казао је да ће се жалити на решење о притвору и да је његов клијент „до сада имао времена да утиче на свједоке да је хтио“.

Беговић је казао да је Маровић „достојанствено прихватио одлуку о одређивању притвора“.

Предсједник политичког савјета ДПС-а Светозар Маровић ухапшен је у четвртак ујутру по налогу специјалног државног тужиоца.

Вести/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*