НЕОФИТ, Патријарх Бугарски

Свети Синод Бугарске Цркве се јавно обратио у вези избјегличке кризе

Објављено је обраћање Светог Синода Бугарске Цркве у вези с доласком избјеглица у земљу. Због ситуације која подсјећа на најезду поставља се питање о томе „у каквој духовној средини ће живјети православни бугарски народ ако се ова бујица настави до те мјере да се поремети постојећа етничка равнотежа на територији Бугарске“, – каже се у обраћању.

Ванредно обраћање Светог Синода Бугарске Православне Цркве поводом кризе због избјеглица

У току последњих мјесеци јавно се много пута постављало питање какав је став Бугарске Православне Цркве о такозваном „проблему избјеглица“. Као обично, неки нашу Цркву оптужују за пасивност. Пасивност као став и пасивност као одсуство дјеловања.

Нека свима буде познато да се у хиљадугодишњем искуству Православне Цркве не запажа ни доношење преурањених одлука, које диктира тренутна ситуација, нити доношење одлука под утицајем популистичких разлога с намјером да се угоди нечијем мишљењу које се у датом тренутку сматра за ауторитет. По свом карактеру Православна Црква треба да размишља у категоријама Светог Писма и заповјести Божијих, као и у категоријама историје, што значи да треба да размишља о својим ставовима и одлукама узимајући у обзир последице датих догађаја и то на који начин у другорочној перспективи оне могу да се одразе на православни народ, на паству, коју је Господ Исус Христос повјерио нашој бризи.

Ово се посебно односи на ситуације као што је садашња, везана за кризу због избјеглица. Ситуација која по свом карактеру, осим тренутних питања материјалне помоћи и материјалне солидарности с људима који долазе овамо, намеће питање стабилности и постојања бугарске државе у принципу. Исто као и питање о томе у каквом духовном контексту, у каквој духовној средини ће живјети православни бугарски народ ако се ова бујица настави до те мјере да се поремети постојећа етничка равнотежа на територији наше отаџбине – Бугарске, у којој је Бог одредио нашем православном народу да живи.

У току последњих мјесеци постали смо очевици доласка огромног броја људи из ратом захваћених земаља Блиског истока и сјеверне Африке, који траже уточиште у европским земљама. Бујице која поприма сва својства најезде.

Нека не буде никаквих сумњи у то да ли Православна Црква осјећа самилост и да ли позива на солидарност са свим овим људима који су се већ нашли међу нама и којима заиста, а не привидно, треба да пружимо бригу и материјалну помоћ у складу са својим могућностима. Али нека буде такође јасно и то да се Православна Црква категорички залаже против рата који представља узрок дате људске несреће. Црква увијек испитује узроке несрећа и позива на отклањање узрока. Уколико не буду отклоњени узроци појаве, борба с последицама је осуђена на неуспјех.

Ми помажемо и помагаћемо по својим могућностима избјеглицама које су већ стигле у нашу отаџбину и не дијелимо их по вјери и националности, али сматрамо да наша влада ни у ком случају не треба да пушта у нашу земљу још избјеглица. За оне који се већ налазе овдје треба да се побринемо као православни хришћани и као друштво колико можемо и колико имамо оскудних ресурса, али не више. Нека проблем решава онај ко га је изазвао, не треба православни бугарски народ да плаћа то по цијену нашег нестанка као државе.

Полазећи од овог становништа Бугарска Православна Црква позива бугарску владу, ако је она влада хришћанске земље, да на свим форумима и у свим међународним организацијама у којима учествује, оштрије и категоричније постави питање хитне обуставе рата на Блиском истоку и у сјеверној Африци и отклањања узрока који су довели до масовног истјеривања милиона људи из рођених земаља. Прекид рата је први и обавезан услов за решавање проблема и овај прекид рата треба да буде прва дужност сваке владе која жели да покаже човекољубље и поштовање европских принципа хуманости.

Као друго, желимо да наша влада на најкатегоричнији начин постави питање о томе да ли постоје вјерска чистка хришћана на овим територијама и како се то уклапа у норме етничке и вјерске толеранције. Желимо да наша влада постави међународним организацијама питање о томе на који начин се гарантује вјерска толеранција у Египту, Сирији, Ираку итд. и које мјере предузима свјетска демократска заједница како би се у овим земљама гарантовано сачувао овај принцип.

Сматрамо да бугарска влада треба да усредсреди своје спољнополитичке ресурсе, као што смо рекли, на прекид ратова, а не само да испољава солидарност с последицама њиховог бесконачног трајања. И као друго, треба обратити пажњу и побринути се о томе да избјеглице, које ће евентуално бити примљене по квоти и којима је Бугарска Православна Црква спремна да помогне водећи бригу о њима, буду такви људи који ће се добро осјећати међу нама. И за које брига коју ће према њима показати управо православна хришћанска заједница, неће представљати морални или други проблем. Јер, ако буду имали проблема с примањем помоћи од хришћанске заједнице, то ће значити да ће хришћанска заједница касније имати много већих проблема него што то сад можемо и да замислимо.

Предсједник Светог Синода

† НЕОФИТ, Патријарх Бугарски

Чланови:

† Митрополит Врачански КАЛИНИК

† Митрополит Сливенски ЈОАНИКИЈЕ

† Митрополит Видински ДОМЕТИЈАН

† Митрополит САД, Канаде и Аустралије ЈОСИФ

† Митрополит Великотрновски ГРИГОРИЈЕ

† Митрополит Плевенски ИГЊАТИЈЕ

† Митрополит Старозагорски ГАЛАКТИОН

† Митрополит Ловчански ГАВРИЛО

† Митрополит Пловдивски НИКОЛАJ

† Митрополит Доростолски АМВРОСИЈЕ

† Митрополит Западно- и Средњоевропски АНТОНИЈЕ

† Митрополит Варненски и Великопреславски ЈОВАН

† Митрополоит Неврокопски СЕРАФИМ

† Митрополит Русенски НАУМ

Принцип/Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*