Илустрација

СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ: СПАСОНОСНА ЈЕ САМО ДЈЕЛАТНА ВЈЕРА

Бесједа на Посланицу св.ап.Јакова, гл. 2, стихови 14-26

Усадите у своја срца тако важне ријечи да је вјера без дјела мртва (Јак. 2, 20), јер и лутеранци и секташи који су се одвојили од њих не схватају како ваља оно што говори апостол Јаков. Они мисле да је могуће спасити се само вјером, темељећи своје мишљење на ријечима Спаситеља: Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен (Мк. 16, 16). Зато се они и придржавају убјеђења да је наводно довољно само повјеровати у Господа Исуса Христа и крстити се, при чему под крштењем подразумјевају само своје секташко крштење, одбацујући наше истинско. Они једни друге називају спасенима, дјецом Божијом, сматрајући себе већ светима. А зар смијемо да сматрамо себе спасенима? Зар не знамо да се још много захтјева од нас прије него што постанемо такви?

Секташи своје мишљење оправдавају позивањем на ријечи светог апостола Петра: А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога Који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју (1 Петр. 2, 9), истржући из Светог Писма поједине фразе и не поредећи их с другим текстовима. Али послушајте ријечи Исуса Христа: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца Мојега Који је на небесима (Мт. 7, 21). Значи, осим вјере у Бога, потребна су још и дјела.

Свети апостол Јаков говори о томе: Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва (Јак. 2, 14, 18-20)?

Није потребна просто вјера, већ дјелатна вјера. Треба да се она тако чврсто усели у наша срца, потпуно овладавши свим нашим помислима и вољом, да не можемо да живимо другачије од онога што нам заповједа вјера у Господа. Јер онај ко је пун истинске вјере, не може да крши заповијести Христове, не може да живи непристојно, проводећи живот у смијеху, у забавама, у блуду и прељуби. Може ли вјерујући човјек да проводи свој живот у пијанству, лоповлуку, убиствима и разврату? А чак и међу бандитима има таквих који говоре да наводно вјерују у Бога – и сам сам то чуо од њих. Може ли таква вјера да их спаси?

Хоће ли се човјек који свим срцем вјерује у Бога и тежи ка вјечној истини, ка вјечном животу осјећати добро у окружењу невјерујућих људи, који срамоте име Божије, међу сумануто развратним људима? Зар неће тежити ка томе да оде даље од њих као што су одлазили оци наши у дивље, непроходне шуме сјевера Русије, као што су древни праведници одлазили у вреле пустиње Египта, тражећи тамо осамљеност и могућност да буду у општењу с Богом које ништа не ремети, у сталној молитви? Да ли смије хришћанин који има породицу да пружа примјер разврата својој деци; да ли смије да вријеђа, да угњетава и бије своју жену, да се свађа и псује?

Али зар не знате такве који себе називају хришћанима и иду у цркву, а код куће праве безобразлуке: џангризава свекрва малтретира несрећну снаху, трује јој живот, доводећи до тога да покушава да побјегне из куће оставивши све. И оних који само побожно изгледају има много. Али колико вриједи њихова вјера? Њихова вјера уопште не одговара Господњим заповјестима.

Може ли човјек који вјерује у Бога да буде хладан, немилосрдан, да одбија да помогне својим ближњима? Може ли он зло да каже гладном: „Иди, Господ ће ти дати“? А тако често говоре, и дјеца слушајући то, понављају окрутне ријечи.

Ипак човјек не може да чини добра дјела без помоћи Божије, само својим хтјењем и усрдношћу. Само Божија благодат нас учи да волимо наше ближње, чини нас способнима за добро. А ова благодат се даје само онима који се не откидају од Чокота, који је Господ. Исус Христос онима који за цио живот остају његова гранчица или листић, који се хране Његовим соковима учествују у великим Тајнима које су установљене одозго. А секташи их или потпуно одбацују или изврћу.

Могу ли људи без благодати да називају једни друге спасенима? Јер онај ко уставши против Свете Цркве чини најтежи од свих грехова – гријех подјеле – лишен је Божије благодати и не може да има истински добра дјела.

Сјећајте се ријечи Христових: Неће сваки који Ми говори: Господе, Господе, ући у Царство Небеско; но који твори вољу Оца Мојега Који је на небесима (Мт. 7, 21) и испуњавајте заповијести Оца нашег Небеског, које нам је дао Исус Христос, а Њему припада слава и моћ у вјекове. Амин.

Свети Лука Кримски
Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*