Илустрација

СТОП НА ГРАНИЦИ ЗА ЦРНОГОРСКЕ КРИМОСЕ: Српска полиција објавила рат мафији

Српска полиција направила је списак од око стотину најопаснијих криминалаца из Црне Горе и не дозвољава им да уђу у Србију! Циљ је да се спријече учестали обрачуни црногорских кланова у Србији, као и да се онемогући тим криминалцима да у Србији траже уточиште од мафијашког рата у Црној Гори!

Саговорник Информера из врха МУП-а Србије каже да су у питању особе са дебелим криминалним досијеима.

„Они су означени као безбједносно потенцијално опасне особе и одлучено је да им се на граничном прелазу, приликом идентификације пасоша, одмах изрекне забрана уласка у Србију. Законом о странцима дефинише се да се страном држављанину може забранити кретање и боравак ако то захтјевају разлози заштите јавног поретка или безбједности грађана. Наравно, постоји могућност илегалног преласка границе, али надлежне службе безбједности ће се побринути и за то“ – објашњава овај извор из МУП.

Према незваничним информацијама, међу „забрањеним“ Црногорцима су браћа Јован и Игор Вукотић и Игор Дедовић, сви из такозваног „шкаљарског клана“. Један од шефова овог клана Слободан Кашћелан из Котора, који је недавно рањен у Новом Саду, напустио је болницу и уз медицинску отпусну листу дато му је и решење о протјеривању из Србије.

Решење о протјеривању добио је и његов телохранитељ Владимира Вучковић из Херцег Новог, који је рањен приликом напада на Кашћелана.

Протјеривање ове двојице из Србије спремано је мјесецима, а српска полиција је у контакту са црногорском тада тражила одређене податке за још неке особе из криминалног миљеа.

На „удару“ су, поред которске, и криминалне групе из Будве, Бара, Подгорице, као и поједине особе који су већ извјесно вријеме у Њемачкој, Шпанији и државама Јужне Америке.

„Још од почетка жестоких сукоба међу Которанима ове године примијећени су све чешћи боравци појединих припадника из тог клана у Београду, Новом Саду, на Златибору… Сазнало се да неки од њих у суштини користе Србију да се повремено сакрију или избјегну истраге поводом напада. То је посебно примјетно у периоду од средине априла до краја маја, када је велики број Црногораца примијећен на београдском аеродрому. Вјероватно се процјењује да би обрачуни могли да добију на интензитету у љетњим мјесецима и раној јесени“ – наводи извор Информера.

Међу „забрањенима“ је и Ален Кожар из Бара. Према подацима црногорске полиције, Кожар је био близак клану покојног Луке Ђуровића, који тијесно сарађује са кланом Луке Бојовића. Ђуровићев клан је годинама био у сукобу са екипом такође убијеног Баранина Армина Муше Османагића.

„Дио клана близак Османагићу сумња да је његово убиство наручено управо из кругова блиских српском подземљу, због чега се константно сумња да би могла да услиједи нека врста освете“ – тврди саговорник из полиције.

Србија је током априла забранила улазак и Которанину Далибору Томовићу, званом Даба, који је враћен из Београда одмах након што је слетио на аеродром „Никола Тесла“. Прије њега, са границе је враћен и Драган Мазарак, звани Маза, који нема криминални досије, али се зна да је био пријатељ и тјелохранитељ убијеног Драгана Дудића Фрица, блиског сарадника Дарка Шарића.

Серија мафијашких убистава

  • Фебруар 2015. – Цетињанин Горан Радоман (37), један од вођа „шкаљарског клана“, убијен је у подземној гаражи у Улици Јурија Гагарина 26 на Новом Београду. Радоман се са породицом из Котора преселио у Београд само неколико месеци пре него што ће бити убијен. Претпоставља се да је био умешан у нестанак 200 килограма кокаина у Валенсији, што је покренуло рат међу клановима у Црној Гори.
  • Април 2014. – Раде Ракоњац (51), бивши телохранитељ и гардиста Жељка Ражнатовића Аркана и близак пријатељ Луке Бојовића, убијен је у кафићу „Марики“ у Звечанској улици у Београду. Верује се да је Ракоњац једна у низу жртава у рату између кланова Баранина Слободана Шарановића и Луке Бојовића.
  • Април 2013. године – Никола Бојовић, брат Луке Бојовића, убијен је у центру Београда, а за то убиство се терете Слободан Шарановић, Ратко Кољеншић (37) и Саша Цветановић. Сумња се да је Шарановић наручио Николино убиство из освете Луки, ког сматра одговорним за смрт свог брата Бранислава 2009. у Београду.
  • Јул 2012. – Пљевљак Радојица Јоксовић, брат Небојше Јоксовића, сведока сарадника у процесу против Дарка Шарића, убијен у Београду када му је под аутомобил подметнута бомба. Убица није ухапшен.
  • Септембар 2011. Данило Радоњић (62) и Џенан Рамовић убијени су код стадиона Телеоптик у Земуну. Верује се да је Радоњић убијен како не би могао да се освети отмичарима и убицама свог сина Слободана (32).
Информер

Један коментар

  1. Sada septembra 2016 je KASNO.OKUPIRALI SU DIVNU PLANINU,uz svesrdnu pomoc Milana Stamatovica. Zasto se sada ne oglasi?Ljudi cestiti se sklanjaju blize g-dinu Kusturici koji je jedini patriota u Zapadnoj Srbiji,tu nema mafije.Oteraste arhitekte koji su gradili stari Zlatibor,pobegose pravi srpski domacini.Kasno je,pojela maca misa.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*