Јозеф Стиглиц, амерички економиста

Стиглиц: Задирање у суверенитет Грчке и диктат који јој се намеће су врло опасни

Добитник Нобелове награде за економију 2001, Јозеф Стиглиц, поново је довео у питање стратегију Берлина у грчкој кризи.

Неуморни присталица другачијег економског концепта, Американац Стиглиц у интервију за француски лист Либерасион изнио свој став о договору о новом плану помоћи Грчкој, позвајући на премоделирање међународног финансијског система.

Бивши челник Свјетске банке сматра да је „невиђена глупост“ упорно наметање, како каже, контрапродуктивних, неефикасних модела за рјешавање грчке кризе, као што је упорно инсистирање на томе да Грчка до 2018. сведе буџетски дефицит на 3,5 одсто бруто домаћег производа.

Стиглиц сматра да ће то још више продубити економску кризу у тој земљи, чији је БДП пао за 25 одсто у протеклих пет година.

„Успут, не знам ниједан примјер економске кризе која је створена на тако смишљен начин, а која би могла да има тако несагледиве хуманитарне последице, што је додатна понижавајућа околност“, сматра некадашњи шеф економског кабинета бившег америчког предсједника Била Клинтона.

Стиглиц предлаже реструктуирање грчког дуга, или још боље, његов отпис.

Али, према његовим ријечима, Њемачка не жели да чује ни за једно ни за друго, већ се декларативно залаже за опоравак Грчке а на другој страни спроводи политику и намеће програм који Грке још јаче гура да падну на кољена.

„Задирање у суверенитет земље каква је Грчка и диктат који јој се намеће – веома су опасни. Грчки грађани су изабрали владу која се залагала за прекид мјера штедње. На референдуму су се изјаснили против плана помоћи који им намеће још оштрије мјере штедње“, подсјећа Стиглиц.

„А ево сада, због сљепила (ЕУ), сијече се грана на којој сједи грчка влада и натура јој се упркос свему нови пакет“, додао је он.

Еминентни економиста сматра да се на прошлост забораваља, што је својеврсна хипокризија и недостатак саосјећајности.

„Њемачка свој економски опоравак и привредни раст дугује једино великом отпису незапамћено високог дуга 1953. године. Такође треба да буде свјесна посљедица катастрофалних дуговања од потписивања Версајског споразума 1919. Она није научила ништа о саосјећању ни страдању из та два кључна периода сопствене историје“, каже он.

Стиглиц сматра да једино солидарност може спасити еврозону, на шта Њемачка, како наводи, очигледно није спремна.

„Не бих волио да будем члан клуба чији лидер не показује смисао ни за економију, ни за солидарност, ни за саосећајност“, додао је он, и закључио да је потребан снажан политички покрет који ће се супростави таквој политици „иначе ће неминовно доћи до распада еврозоне“.

Принцип

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*