Александар Вучић под присмотром Јенса Столтенберга

Стеже се НАТО обруч око Србије као потенцијалне чланице злочиначког пакта

Позив Црној Гори за чланство у НАТО показао је да су САД кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, али балканска кампања НАТО не дотиче само ту државу, пише амерички лист Politicо.

Осим позива Црној Гори упућеног 2. децембра, званичници америчке владе и лидери НАТО посјетили су Београд и Загреб у оквиру обнове покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада, наводи Politicо.

Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је ове седмице са премијером Србије Александром Вучићем, а двије недеље прије тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг, преноси Спутњик писање америчког листа.

Столтенберг је говорио о „новом почетку“ односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана, пише амерички лист.

Кампања НАТО–а оставила је горак траг у сјећању Србије, која опрезно покушава да иде напред са својим чланством у Европској унији, истовремено балансирајући између Запада и Истока, чувајући при томе своју војну неутралност, оцјењује Politicо.

Уравнотежена спољна политика Србије види се кроз званичне посјете премијера земље Александра Вучића, који је ове године два пута био у САД и одмах након друге посјете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским предсједником Владимиром Путином, наводи Politico.

Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду, пише амерички лист.

„Свеукупни односи са САД на Балкану постали су одлучнији и регион је постао посебно важан у позадини великих кретања на међународној сцени…

Конфронтација је постала видљива у земљама, гдје се интереси Русије и САД сукобљавају, попут Србије и Црне Горе“, сматра војни аналитичар из Загреба Игор Табак.

Државе примљене приликом последњег проширења Алијансе су биле Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године, додаје лист.

„Сада са Црном Гором, НАТО узима Балкан дио по дио“, сматра бивши амбасадор Италије у НАТО Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.

„Само замислите регион Балкана на ваги. Сваки пут када помјерите тег, велики или мали, мијења се равнотежа, од стабилности до нестабилности“, додао је Стефанини.

У исто вријеме, чланство у НАТО остаје далека перспектива за неке земље Западног Балкана – Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене неријешеним територијалним питањима, примјећује лист.

Босна и Херцеговина као и прије покушава да ријеши унутрашње несугласице у оквиру сложеног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године.

У поље интереса НАТО улази и самопроглашено „Косово“, које не признају Београд и Москва, као и Македонија која има неријешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО-а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбједности.

На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска – на острву Крк планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до сјевера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске, а овај пројекат познат је као Трансјадрански гасовод.

Танјуг

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*