Милорад Додик и Владимир Путин

Спутњик: Додик има подршку Русије и Израела

Предсједник Републике Српске је већ напао проблем и обезбједио подршку Русије, а на путу је да добије подршку и Израела, чији је лоби веома значајан на Западу, тврди за Спутњик аналитичар Цвијетин Миливојевић.

Баш у години кад се обиљежава двадесетогодишњица Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, Запад и бошњачки представници у Сарајеву као да још више убрзавају годинама присутну тежњу за централизованијом Босном и Херцеговином, а на уштрб ентитетских овлашћења.

Овакве индиције посебно могу да угрозе положај Републике Српске, која је за други дио ове године најавила референдум о наметању закона високог представника међународне заједнице, посебно оних о суду и тужилаштву. Такође, све чешће се помиње да ће Запад пробати и да преко званичног Београда изврши притисак на Републику Српску.

Да ли ће Додик мирно чекати расплет ситуације, односно — који би могли да буду његови наредни потези?

Професор на Универзитету у Бањалуци Милош Шолаја подсјећа за Спутњик да су још од потписивања Дејтонског споразума у политици Запада провијавале тежње да се од двоентитетске Босне и Херцеговине иде према што већој централизацији и унитаризацији, али да је Република Српска остала високо децентрализован ентитет.

Дејтон 2, празна прича?

„Један од посљедњих покушаја нарушавана њене аутономије било је настојање Велике Британије да се донесе резолуција о геноциду и иза тога је провијавала та прича о Дејтону 2. Чак и неки кругови, при чему морам рећи нарочито у Београду, некако су навијали за тај Дејтон 2 — гдје би нестали ентитети“, каже професор Шолаја.

Међутим, додаје он, то је остала празна прича и у наредно вријеме се сасвим сигурно неће разговарати о томе, односно Босна и Херцеговина ће остати високо децентрализована.

Аналитичар и добар познавалац прилика у Босни и Херцеговини Цвијетин Миливојевић пак каже да ће референдума у Републици Српској бити. Он се ограђује за случај да високи представник врати овлашћења правосуђу Српске, у ком случају референдум неће бити потребан. Али, истиче Миливојевић, то је мало вјероватно, па очекује притиске.

„Једно од оруђа за притиске ће врло вјероватно бити званични Београд, за који ће то бити услов да би добио отварање једног од 35 поглавља за улазак у ЕУ. Тражиће се да фактички притисне Милорада Додика да учини нешто против Републике Српске“, сматра Миливојевић.

Подршка за референдум?

Милорад Додик неће мирно чекати, додаје Миливојевић, већ ће за реализацију тог референдум тражити подршку од неких земаља које он сматра пријатељима Републике Српске.

„Врло је занимљиво да је Русија, односно њихово министартво иностраних послова, први пут јасно и гласно рекла да стоји иза тог референдума. Да подржава тај референдум, без увијања, без било чега“, констатује Миливојевић.

Додик је, према Миливојевићевом мишљењу, на путу да обезбједи подршку још једне значајне земље у свијету, а ријеч је о Израелу.

„Прије свега јер је јеврејски лоби врло значајан у неким другим земљама западне Европе. Такође, примјетио сам неке прилоге рецимо у медијима у Немачкој, који нису изричито против тога да Република Српска овај пут фактички реализује тај референдум“, појашњава Миливојевић.

Приоритети Београда?

Односи званичног Београда и Бањалуке су, како каже Миливојевић, протоколарно одлични, али на другој страни постоји конкретан проблем јер власт у Београду процјењује приоритете.

„Увијек полазим од тезе да ако је некоме приоритет отварање поглавља по цијену да потпуно изгуби Косово зашто онда не би, из истих разлога, покушао да спречи Републику Српску да одржи референдум. Ипак је Република Српска, из позиције Београда, некако даља од Косова“, закључује Миливојевић.

Спутњик

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*