Илустрација

СЛИЈЕДИ ПОНИЖАВАЊЕ: Србија националне интересе на Косову и Метохији да потчини приступу ЕУ

У Бриселу се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква треба да буде заједничка преговарачка позиција према Београду, пише Deutsche Welle, позивајући се на повјерљив документ до којег је у Бриселу дошла интернет редакција њемачког радија.

Према том документу, како наводи Deutsche Welle, Њемачка најављује да ће остала поглавља у преговорима о приступању Србије Европској унији бити отварана тек када буде помака у нормализацији односа са Приштином, док неки сусједи у оквиру тог процеса намјеравају да траже бољу заштиту мањина у Србији, произлази из повјерљивог документа у који је Deutsche Welle имао увид.

Њемачки радио подсјећа да је дуго дјеловало немогуће да Србија још до краја јуна отвори преговарачка поглавља 23 и 24 у процесу приступања ЕУ, али је то постало могуће пошто је Хрватска прије десетак дана дала зелено свијетло за отварање поглавља 23.

Како сазнаје Deutsche Welle, међутим, различите мање или веће захтјеве имају још неке сусједне земље, као што су Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Њемачка и Финска.

Прво нормализација односа са Приштином

Током састанка радне групе Европског савјета задужене за питања проширења, представници Њемачке су претходне седмице остали на позицији да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са Приштином.

То не важи за већ отворена поглавља 35 (управо односи са Косовом), 32 (финансијска контрола), као ни 23 и 24 (правосуђе, слобода, безбједност, људска права), која би требало да буду отворена ускоро. Отварање осталих поглавља ће Њемачка, међутим, подржати тек у свијетлу напретка у затварању преосталих „рупа“ у примјени Споразума о нормализацији из априла 2013.

„Берлин захтјева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника, чим се формира српска влада“, произилази из једног повјерљивог документа њемачког Министарства спољних послова, у који је Deutsche Welle имао увид.

Национални интереси Срба важнији од ЕУ

Берлин наводно инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да се помену и „забрињавајући“ гласови током српске предизборне кампање. Према ставу њемачких дипломата, пречесто су у први план током дебате истицани „национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској“ умјесто „амбиција за приступ ЕУ“.

У документу се, међутим, не наводи поближе на чије се изјаве мисли.

У радној групи задуженој за проширење сједе представници Европске комисије и свих чланица. Из протокола се види да хрватски представник није више имао посебних примједби, али зато су представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел провјерава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.

Став Румуније је да Брисел од Србије јасније треба да тражи боље омогућавање вјерских служби на језику мањина.

Неће бити нових блокада?

Недавно је шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић рекла, како цитира њемачки радио, да је свесна могућности нових затезања на основу билатералних тема и навела:

„На почетку процеса смо направили преглед потенцијалних билатералних питања са свим државама, не само са суседним, и о томе се веома води рачуна.“

Чини се ипак да у овој фази неће бити даљих затезања ни блокада, јер став Европске комисије о румунском захтјеву је да је акциони план Србије о заштити мањина довољан, да не треба тражити више пошто су испуњени стандарди Оквирног споразума за заштиту националних мањина Савјета Европе. Тај документ је донијет 1995. а Србија га је потписала 2001. године.

На примједбе да строго треба контролисати темпо којим Београд испуњава оно што је зацртано у акционом плану за поглавља 23 и 24, у Европској комисији понављају да је „квалитет важнији од брзине“.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*