Храм Александра Невског у Софији

СИНОД БПЦ: Расколници и јеретици прво да покажу покајање па онда да буду примљени у Свету Цркву

Дана 21. априла 2016. године Свети Синод Бугарске Православне Цркве под предсједавањем Бугарског патријарха Неофита одржао је сједницу на којој су размотрена питања и документа везана за предстојећи Свеправославни сабор. Свети Синод је, између осталог, размотрио писмо Ловчанског митрополита Гаврила уз које су приложени потписи свештеника Ловчанске епархије о документу под називом „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“, као и писмо Пловдивског митрополита Николаја уз које су приложени потписи 240 свештеника Пловдивске епархије којима се подржава став који је изразила Ловчанска епархрија према горе поменутом документу. На крају је Свети Синод усвојио специјалну Одредбу.

У саопштењу Светог Синода које је објављено на његовом званичном сајту каже се:

После обављеног гласања у вези с питањем о потреби за уношењем измена у документ „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“ Свети Синод је усвојио следећу Одредбу:


У вези с тачком 4 документа „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“:

У Православној Цркви се под „јединством свих“ увијек сматрало да они који су пали у јерес или раскол прво треба да се врате у православну вјеру и да покажу послушање према Светој Цркви, и да тада кроз покајање могу бити примљени у Цркву.

У вези с тачком 5: „Савремени билатерални богословски дијалози… имају за циљ трагање за изгубљеним јединством хришћана…“

Овдје треба прецизирати да у Светој Цркви никад није било изгубљено општење међу хришћанима и пошто ће она постојати до свршетка свијета, као што је Господ рекао, и врата паклена је неће надвладати (Мт. 16: 18), ово општење ће такође вјечно постојати.

У вези с тачком 6, тачком 16 и другим:

Осим Свете Православне Цркве не постоје друге цркве, већ искључиво јереси и расколи, и богословски, догматски и канонски је потпуно погрешно називати ове друге „црквама“.

У вези с тачком 12:

У тачки 12 је потпуно нетачно и неприхватљиво речено да „приликом одржавања богословских дијалога заједнички циљ свих дијалога јесте коначно поновно успостављање јединства у правој вјери и љубави“, јер треба прецизирати и подвући да је повратак правој вјери потребан за јеретике и расколнике и да се ни на који начин не тиче Православне Цркве.

Слава Богу, Бугарска Православна Црква је 1998. године изашла из ССЦ, чиме је изразила своје неодобравање његове дјелатности, јер не може бити чланица организације у којој се сматра „једном од многих или граном Једне цркве, која тражи начин за обнављање и која се бори за своје обнављање посредством овог Свјетског савјета цркава“.

Један је Господ, једна је Црква, како се каже у Символу вјере.


Усвојена Одредба ће бити достављена и брањена као непоколебљиви став Бугарске Православне Цркве према тексту „Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског свијета“ на Великом и Светом сабору Православне Цркве на Криту 2016. године.

Православље.ру

Један коментар

  1. А код нас? Све скоро сами екуменисти и кукавице

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*