Вучић на комеморацији у Поточарима

СИМИЋ: Андрић је био у праву

  • Мржња, примитивизам и острашћени вјерски фанатизам све са покличима “Алах је највећи” доминирали су нажалост у срцу Европе, на гробљу, у самом Меморијалном центру у Поточарима
  • Мржња која сама у себи налази своју сврху…она је просто оруђе нагона уништењем или самоуништењем , само као таква и постоји и само дотле док задатак поптуног уништења не изврши. ДА. БОСНА ЈЕ ЗЕМЉА МРЖЊЕ
  • У таквој атмосвери Бакир Изетбеговић, Мирсад Вилић и остали одговорни за скандал и покушај убиства премијера Србије испадоше невини. Таква ти је БиХ.!? Да не би полиције Републике Српске и њених специјалаца који су евакуисали предсједника Владе Србије ко зна шта би се све могло десити
Пише: Перо Симић

Нећу бити можда коректан по мјерилима неких, рецимо Соње Бисерко или Наташе Кандић, Бакира Изетбеговића, можда чак и Младена Босића… ако кажем да се слажем са београдским историчаром Александром Раковићем из Института за новију историју Србије, који је устврдио да у каменовању Вучића у Меморијалном центру Поточари види примјесе вјерског фанатизма.

Слике разулареног стампеда из Поточара који је угрозио живот премијеру Србије, који је доласком да изрази пијетет страдалим у злочину у Сребреници послао поруку за мир и стабилност у региону , до сада смо углавном имали прилике гледати у телевизијским прилозима из Авганистана, Либије, Ирака….. Мржња, примитивизам и острашћени вјерски фанатизам све са покличима “Алах је највећи” доминирали су нажалост у срцу Европе, на гробљу, у самом Меморијалном центру у Поточарима, у недјељу једанаестог јула, гдје је већина као и сам премијер Вучић дошла да ода почаст сребреничким жртвама страдалим у стравичном злочину.

Покушај каменовања, односно убиства премијера Србије Алесандра Вучића, на гробљу у Поточарима, ти повици и мржња примитвне руље која је тражила крв и смрт једног премијера, и не треба да буде изненађење, бар не за оне који су читали Иву Андрића.

Све пише код Андрића у дјелу, Писма из 1920, које би се могла именовати и као Писма из 1992, или 2015. године, ако се вратимо на немио напад на премијера Вучића на гробљу у Поточарима. Јер ништа се није промјенило још одтадашњих Андрићевих импресија.

Андрић јасно каже да је Босна „земља мржње и страха“. Јер, фатална карактеристика те мржње и јесте у томе што босански човјек није свјестан мржње која живи у њему, што зазире од њеног анализирања, и мрзи свакога ко покуша да то учини.-

-Па ипак чињеница је да у БиХ има више људи који су спремни да у наступима несвјесне мржње, разним поводима и под разним изговорима убијају или буду убијени, него у другим по људству и пространству много већим словенским и несловенским земљама.-

-Мржња која сама у себи налази своју сврху…она је просто оруђе нагона уништењем или самоуништењем , само као таква и постоји и само дотле док задатак поптуног уништења не изврши. ДА. БОСНА ЈЕ ЗЕМЉА МРЖЊЕ.-

Ваљда је сада многима јасније зашто предсједник Републике Српске Милорад Додик годинама упорно оспорава БиХ и бјежи од квалификације да смо ми из Републике Српске босански Срби. Ми смо Срби, каже кратко и јасно Додик.

Видјели смо шта каже мудри Андрић а то су нажалост и осјетили многи. Међу њима и премијер Србије Вучић а прије њега….. рецимо и пет бајкера из Чачка, који су због мајице са натписом “Србија” недавно претучени на Башчаршији. То је нажалост та држава коју је желио Алија Изетбеговић, и за коју је, како је рекао “спреман жртвовати и мир”. Такву државу данас баштини Алијин син Бакир Изетбеговић. Отуда и не чуди срамни инцидент у Поточарима.

Посебна прича је питање одговорности за невиђени скандал у Сребреници. Дирекција за координацију безбједносних тјела БиХ и њихов директор Мирсад Вилић, умјесто да заштите српског премијера, јалијашки и срамно пребацује одговорност на обезбјеђење премијера Вучића. Још гори су челници СДС-а Младен Босић и министар безбједности БиХ Драган Мектић. Први, јер је штитећи пропусте својих коалиционих партнера из СДА за догађаје у Сребреници, оптуживао и полицију Републике Српске која није имала никакве надлежности за безбједност унутар меморијалног центра. А Мектић, опет што је злоупотребио напад на Вучића, да би по ко зна који пут, као одговорног оптужио директора Агенције за истраге и заштиту (СИПА) Горана Зубца, чије се функције већ мјесецима жели дочепати СДС. У таквој атмосвери Бакир Изетбеговић, Мирсад Вилић и остали одговорни за скандал и покушај убиства премијера Србије испадоше невини. Таква ти је БиХ.!? Да не би полиције Републике Српске и њених специјалаца који су евакуисали предсједника Владе Србије ко зна шта би се све могло десити!?

Што се тиче Вучићеве пружене руке, упркос свему, не бих журио. Нека Изетбеговић сада први пружи руку. Зашто? Да видимо да ли је Андрић у праву.

Искра

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*