Војислав Шешељ, једини Србин који је поразио Хашку инквизицију

ШЕШЕЉ ПОБЈЕДНИК: Војвода није крив по свих девет тачака оптужнице

Лидер радикала Војислав Шешељ је од данас слободан човјек, јер је вијеће Хашког трибунала одлучило да није крив по свих девет тачака оптужнице.

Већина чланова вијећа Хашког трибунала данас је констатовала да не постоје битни правни елементи за индивидуалну кривичну одговорност Војислава Шешеља за злочине против човјечности.

Предсједник Претресног вијећа судија Жан Клод Антоанети рекао је читајући пресуду да већина чланова вијећа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, сматра да тужилаштво није поднијело довољно доказа за своје тврдње из оптужнице који се тичу протјеривања Хрвата из Хртковаца.

„Мотиви у Хртковцима били су прије свега личне природе и потреба да се обезбиједи смјештај Србима који су остали без крова над главом. Из говора Шешеља не може да се закључи да је учетсвовао директно у размјени кућа – а што је приказана као главно средство за протјеривање Хрвата“, навео је судија.

Већина чланова вијећа оцјењује да тужилац није предочио довољно доказа да би се утврдило да је Шешељ крив за убиство у Црној Реци, окрутно поступање на Овчари, окрутно поступање у складишту Велепромет, мучење у касарни и Вугошцу, у општини Невесиње, убиство цивила око Сарајева, пљачке имања код Вуковара.

„Није крив за пустошење села и градова“, напоменуо је судија.

Што се тиче оптужби о учествовању паравојних снага у злочинима, Вијеће каже да су му предочени докази у којима се каже да су били присутни Арканови тигрови, Бели орлови, одред Душан Силни, Црвене беретке, Јединица за специјалне операције, Жуте осе, Јединица Василија Видовића, Гогићева јединица, која је такође позната под именом Група из Лознице, јединица Карађорђе, Српска гарда СПО, јединице Братислава Гавриловића и јединице Славка Алексића.

„Нема довољно доказа да се закључи да је Шешељ био повезан да Арканом, јединицом Карађорђе. Нема доказа о вези Шешеља и групе из Лознице и јединице Српске гарде.“

Вијеће је саопштило да је детаљно истраживало ко су били „Шешељевци“ како их не би бркали са „четницима“.

„Анализа доказа показала је да су се „Шешељевци“ могли идентификовати по физичком изгледу и одјећи, али да то није било одлучујуће. Вијеће је пажљиво идентификовало појединце повезане са СРС, умјесто да све „четнике“ повеже са Шешељем“, саопштило је Вијеће.

Напомињући да чита сажетак пресуде, судија је навео да је током суђења које је почело 7. новембра 2007. године прикупљено је 1400 доказних предмета, саслушано је 99 сведока, а да пресуда броји више од 100 страна.

Судија је подсјетио да је хашко тужилаштво тврди да је Шешељ учествовао у удруженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, војним и паравојним снагама, „четницима“ и „шешељевцима“.

„Главна улога Војислава Шешеља била је распаривања мржње и регрутовање добровољаца који су слати на терен, па интегрисани у српске снаге, које су дјеловале у БиХ и Хрватској“, навео је судија и подсјетио да се по свим тачкама оптужнице Шешељ изјаснио да није крив и да се бранио сам без помоћи браниоца.

Такође је навео да је Шешељ одлучио да неће позивати свједоке, али је у првом дијелу поступка активно учествовао – оспоравао је легалност међунардонг суда и кредибилитет свједока.

Судија Антоанети: Оптужница пуна нејасноћа и недоследности

Предсједник претресног вијећа Хашког трибунала Жан Клод Антоанети рекао је да вијеће сматра да су оптужница и доказни предлози тужилаштва пуни нејасноћа и недоследности, које су закопликовале рад и тужилаштва и одбране и судског вијећа.

„Претресно вијеће је било присиљено да слиједи пут које је зацртало тужилаштво, па је уз потешкоће покушало да расплете мрежу“, напоменуо је судија читајући пресуду.

Према његовим ријечима, стиче се утисак да наводни злочиначки циљ варира по потреби оптужнице.

„Тужилац недоследно користи ријечи насиље и злочин, неке формулације остављају утисак да је сама идеја ‘Велике Србије’ криминогена, а у другим дјелима се нападају средства којима се жељела остварити“, навео је судија и изразио жаљење због таквог рада тужилаштва.

Он је подсјетио да је претресно вијеће током суђења добијало додатне доказе од тужилаштва, али већина чланова већа није била за то да се ти докази уврсте у предмет пошто су оцијењени као дупли докази, мада је судија Флавиа Латанци имала супротно мишљење.

„Исте чињенице које се квалификују као убиство, мучење, депортације, разарање и пљачке исто се подводе и под дела прогона. Тужилац је имао циркуларни приступ у коме је свако кривично дјело добило више квалификација“, навео је судија.

Агенције/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*