Илустрација

ШЕКЛЕР: Последње писмо Милу Ђукановићу

Учинио ђаво, да се људи моле пред једном палмом. Један прави и искрени богомољац, рано изјутра устане, и узме секиру са намером да одсече ту палму и учини крај ђавољем послу. Али, ђаво стане испред њега да га спречи у томе. И они се побију, и цео дан су се борили, и на крају богомољац надвлада ђавола, ухвати га за рогове, и седне му на груди. Ђаво призна пораз, а богомољац превише исцрпљен, оде кући, са намером да изјутра рано устане, и да дође и заврши посао, и одсече палму. Али сутра се опет ђаво испречи пред њега, и опет су се борили цео дан, и опет богомољац надвлада, и опет исцрпљен оде кући, па да следеће јутро, када се одмори, дође и заврши посао. Но, и сутрадан се ђаво појави, и опет он пред вече победи и седне ђаволу на груди. Овај пут ђаво му понуди да више не долази да одсече дрво, а да ће му за узврат он, ђаво, сваки дан стављати по два златника под јастук изјутра, када устане да их нађе. И богомољац пристане. И сваки дан узимаше по два златника, пресрећан што је надмудрио ђавола. Али после само месец дана, он не нађе једно јутро ништа под јастуком. Сав бесан, богомољац дохвати секиру и потрчи ка палми да је одсече.

Искочи опет ђаво пред њега и рече му подругљиво: Кренуо си да одсечеш палму јер сам ти престао давати златнике, зар не?

Богомољац сав бесан, нападе ђавола, али врло брзо, надвлада га ђаво, и седе њему на груди, држећи га чврсто за врат. Богомољац поче да кркља и упита ђавола: Не разумем, како си ме сада успео победити, када сам до сада увек ја био јачи. Ђаво му одоговори:

„Када си бесне зарад самог Бога, победио си ме, а када си се жестио себе ради – ја сам те надјачао…Када си се борио бранећи своје уверење, бацио си ме на земљу, а када си се тукао због личне користи, ја сам те треснуо о земљу.“

Према арапској краткој причи

„Ђаво побеђује“ од Теуфика ел-Хакима

(из збирке арапских кратких прича,под називом

„Записи са обале Нила“,

Повеља, Краљево, 2016. година)

За Принцип пише: Миланко Шеклер

ПЕПЕО ИЗДАЈЕ И ПЛАМЕН СЛОБОДЕ

Пре тачно годину дана, испровоциран неким тадашњим политичким изјавама и одлукама Мила Ђукановића (економске санкције Русији, инсистирање на чланству Црне Горе у ЕУ и НАТО пакту, признавање и припрема размене амбасадора са лажном државом Косово, итд), написах (без икакавог личног интереса, већ само због неког чудног осећаја личне увређености), некаква 3 сасвим убога коментара-текста, и дадох их на јавни увид, народу Црне Горе и Србије, овде на порталу истинске слободе, Принцип.ме.

И сада је тај исти човек, Мило Ђукановић, дајући изјаве последњих дана, у искрено се надам, последњим данима своје власти, и у том, за њега, својеврсном „самртном“ ропцу, успео је поново, да у мени пробуди опет, већ поодавно усахлу жељу, да му се још једном, и надам се, заиста последњи пут, јавно обратим.

Ови избори у Црној Гори, су уствари њена важна естетска операција, којом се са чела те државе мора заувек уклонити велики и ружан ожиљак, звани Мило Ђукановић, који подсећа цео њен народ, на зло време свеопште издаје, у којем је и дошло до тешког удеса и несреће, која је једино и могла да изнедри, да се на тако важном месту, појави тако ружан ожиљак, и морални патуљак, као што је он, Мило Ђукановић!

Једно је сигурно: да су којим случајем Турци дошли на идеју, да подржавају, спроводе и надгледају, овакве демократске избора у Црној Гори, какве Мило Ђукановић, успешно организује и изводи, већ више од четврт века, још би они сигурно били у целој Црној Гори, и чинили би убедљиву већину становништва, а Мило би сигурно живео бар стотину година, и имао највише „златнијех“ дуката, више и од свих Турака заједно, а ти његови дукати, и сво остало богатсво, би били једино мерило и знак, црногорске независности, слободе и успеха, (као што је, чини ми се, и данас)!

Знам ја, да Милу та „естетеска“ операција Црне Горе, где је потребно да јој се он, како какав ружни ожиљак уклони заувек са чела, сигурно тешко пада, и да он све мисли како ће јадна Црна Гора, бити ружна без њега, и да је такву нико неће хтети! Просто речено, не може Мило ни замислити Црну Гору, ако на њеном челу нема њега!

Унервозио се Мило, ко пас (или прасе) пред вакцинацију, и како се приближава датум, када је операција заказана, а то је 16. октобар 2016. године, он све више режи и сквичи! Сваки дан, и то све дуже, и све више! Уз све то, оно што јавност Црне Горе не зна, али знам ја, а то је и да Мила, све чешће и све више, и чудни снови муче!

Али, пре неку ноћ, десило се Милу нешто чудно! Некако баш пред саму зору, пробудио се он, али овај пут некако задовољан и чио, јер му се сањани сан, много више допао, за разлику од свих оних до тада сањаних снова, који сви воде до оне „проклете заказане естетске операције“, где њега на крају успешно уклањају са чела Црне Горе! Овај пут није било тако!

Сањао је он, овај пут, да је операција била много лакша и успешнија него оне „естетске“ до сада, као и да су га лекари, приликом припреме за ову последњу сањану операцију, за разлику до сада, некако чудно окренули! Он је очекивао, да га, као и до сада, ставе да легне на леђа, и да га потом крену да окрећу и увијају у оно велико зелено парче платна, док чује како се оштре ножеви и шкиљоцају маказе!

У овом сну, лекари и сестре му, на његово запрепашћење, за разлику од предходних снова и умотавања у велико зелено операционо платно, скидоше панталоне, а онда му спустише, да простите, и гаће, и рекоше му, да легне на стомак, тако окренут голом гузицом према горе! Онда виде, крајичком ока, како му турају парче зеленог платна са рупом у средини, на голу гузицу! Знам, би му много непријатно због тог положаја, и у том моменту, само што није скочио и побегао са операционог стола, али само да је могао! Али, ноге га нису слушале, а паралишђући страх је учино своје! У том моменту, уз тиху Бетовенову оду радости (химна ЕУ!), у салу изненада уђе и екипа „хирурга“, а он када их виде, нагло му би лакше и цело тело му заигра од радости! Да, да, кад је видео, да су то све били његови стари пријатељи и знанци (партнери из ЕУ, САД и НАТО-а), некако га више не би ни стид, због његовог гологузог положаја, и некако му одмах паде камен са гузице, пардон, са срца! А и он се, онако изненада окуражен присуством блиских пријатеља, окрену само главом ка њима па их насмејан упита: А што ћете ми ви оперисати? А и како ћете то урадити, када нисте хирурзи?“. А они се само благо насмејаше, и рекоше Милу: „Ништа се ти не бој наш драги Мило! Операција ће бити рутинска, веруј нам! Већ смо ми ту операцију изводили на бројним нашим пријатељима! Она се изводи рутински, у свим оним ситуацијама, када такви моћни, ојачали и дугогодишњи политичари (а наши прјатељи!), као што си ти, надрасту вишеструко, чак и сопствену државу, па им онда она постане некако малецка, сирота и никаква, и почне да им смета, или да им више смета, него што помаже, и онда им се она мора некако хируршки уклонити, веровао или не, баша та властита држава, како би и једни и други, могли да наставе да слободно, једнмо од другог живе!

Теби је, што је заиста необично и ретко, та твоја малена и намучена Црна Гора, се залепила, да простиш, баш за гузицу, и то, да простиш баш за твоје пркно! И већ ти дуго смета, да нормално живиш и радиш, јер ти се стално мота око тебе, као, да простиш, некакав реп! Као да си псето, или неки брав, ил коњ, а не човек поносит, висок, стамен! И тај реп те зато баш много ружи! Не брини се! Брзо ћемо ти ми уклонити, ту малену Црну Гору са гузице, па ћеш ти моћи опет да седнеш као човек! Знамо ми, да си се већ годинама, док седиш, осећао крајње непријатно због тога, јер ти је Црна Гора почела ићи на живце, пардон гузицу! Е сада је и тим твојим мукама дошао крај! И у том тренутку се наш Мило пробудио! Добро је, помислио је, јер да са мене скидају Црну Гору, још ћу и преживети, али да мене скидају са Црне Горе, то не би!

Али зашто је народу Црне Горе и народу Србије, једна обична и јефтина естетска операција (без обзира да ли се уклања „ружни ожиљак“ – Мило Ђукановић, са чела Црне Горе, или се уклања Црна Гора – као неки реп, са гузице Мила Ђукановића), тако судбински важна?

Зато што је Мило Ђукановић, надрастао сопствену важност, и одавно постао симбол несреће оба помнеута народа (и у Црној Гори, и у Србији)! Зато што је Мило, постао родоначелник издајничке и слугерањске политике, и једног и другог народа! Зато што је он, Мило Ђукановић, да вас подсетим, први променио своју, у почетку, народну и патриотску политику, за ону издајничку и слугерањску, а све то само зарад сопственог останка на власти, и сопствене користи, дакако!

Сетите се само, како је објашњавао и правдао Мило Ђукановић, пре скоро двадесетак година, ту изненадну и наглу промену своје државне политике! Пре свега, најавио је то, као једну нужност, неопходну да би се могле спровести свеопште и свеобухватне државне реформе, које имају за циљ изградњу модерне, европске, државе Црне Горе, које ће на крају крајева значити и бољи и угоднији живот за сваког држављанина Црне Горе (уствари, само црногораца, а не и срба!).

Народ Црне Горе, измучен санкцијама и ратовима, насео је на те слатке Милове речи, и помислио, како ће та нова политика, заиста створити пријатеље од дотадашњих непиријатеља, и како ће најзад свима стићи лак и лагодан живот, на тај њин крш и камен, поред мора, и одмах подно неба! А да је само хтео, могао је народ, да те Милове речи схвати и онако како су га тумачиле све ондашње старине, док су седеле поред огњишта, високо у планинама, и слушале те „нове“ речи свога младог главара! Знале су све те старине, сви до једнога, да та нова политика, коју главар води, значи само једно: и то чисту издају, и да те његове „нове“ речи, „нове политике“, у преводу гласе:

„Народе, издао сам Црну Гору, издао сам вас, издао сам себе, издао сам своје дојучерашње пријатеље, издао сам кума, издао сам све, што се издати може, само зарад интереса народа и државе, само да мом народу и мојој држави Црној Гори буде боље!“

Али и то је била лаж! Јер то никада није било, нити икада може бити! Једноставно, то није природа ниједне издаје! Десило се онако, како је морало, и како је одвајкада било!

Прође од његове издаје неко доба (скоро двадесетак година), и огромна већина народа Црне Горе, се може и сама уверити, да је та нова политика, донела доста тога доброг, али не њима, већ само њему, само издајнику, а издајник је мало од тог „добра“ пренео и своме брату, и својој сестри, и њиховој деци, и својим кумовима, и својим пословним и партијским пријатељима, и свим својим вољеним странцима!

Издаја је, као и свака издаја у историји света, користила само и једино самом издајнику, и свима онима, од стране издајника, вољеним појединцима-људима, а никако на корист, чиатвом народу изданом и њиховим изданим животима! Издаја ко и свака издаја, увек донесе пуно тога лепог и вредног, али само и једино издајнику! Донесе му тренутно богатство, донесе му моћ, а однесе му прво његову душу, а потом, на крају, дође и по његову главу! Таква су правила издаје! Нисам их ја измислио! Не може никада од издаје да живи цео један народ! Не може, зато што то непријатељ, онај који плаћа издајника, никада не би ни пристао да плати! Па то и јесте суштина сваке издаје, а то је да непријатељ оствари сопствени интерес што јефтиније, и са што мање уложеног новца, а да заузврат добије и извуче што више, и он и његов непријатељски народ.

Зато издајник увек мора непријатељу да преда и прода интерес читаве заједнице, друштва, државе и народа, и то практично у бесцење, а он, непријатељ, од свог тог опљачканог народног богаства, од свега што добије, плаћа само једном човеку, само њему – само издајнику! Зато је издајник државе увек само један, и зато никада ниједну државу није издао читав народ, већ један једини нечовек, један једини издајник! На крају, испостави се, као што се сада дешава и у Црној Гори, да чак и њега, тог једног јединог издајника, не плаћа сам непријатељ из свог џепа, већ само са малим делом од свега онога, што предходно, заједничким снагама, укупно отму и украду, њих двојица (непријатељ и издајник), од читавог издајниковог изданог народа!

Најгоре од свега је, што је „успех издаје Мила Ђукановића“, био први такав крупан искорак и успех издаје, у модерној историји црногорског и српског народа! Успех Милове издаје, није остао без одјека и непримећен, и као такав постао је, и остао, велико надахнуће појави читаве плејаде младих новопечених издајника у Србији и Црној Гори! Сви су они, на свом издајничком путу, док су одрастали и стасавали, у важне и велике будуће издајнике свог народа, и док су се за ту улогу издајника у Србији спремали, бежали су повремено, од сопственог народа, под Милове сигурне, издајничке скуте! Бежали су и хвалили Мила тако, и Вук Драшковић, и Чедомир Јовановић, и Зоран Ђинђић, али и многе силне издајничке невладине „спонзоруше“ ( не „спонзоруше“ по њиховој женској лепоти и напумпаним сликонским грудима и уснама, већ по надпросечној женској ружноћи и њиховим „напумпаним“ спонзорским новчаницима)!

Мило је и дан данас, велика и непресушна инспирација, сваког данашњег потенцијално великог и перспективног издајника у Србији! У Србији, свака поданичка и издајничка власт, не би могла ни да настане, ни да на власт у Србији дође, нити да на власти опстане тако дуго, да нема уз себе искусног и моћног, својеврсног гуруа издаје, Мила Ђукановића! Мило је темељ и кључна карика издаје целокупног српског и црногорског народа на Балкану!

Без Мила, све би кренуло да се руши, као кула од карата! Зато Мило мора да опстане по сваку цену! Зато Мило мора да издржаи све нападе и ударе, потекле из освешћеног и пробуђеног народа! Зато Мило, може да влада и трећину века (усред Европе!), и може, пред очима ЕУ и САД-а, да крши сва могућа и немогућа изборна и демократска правила, па ако треба и да пуца у све бираче супротног табора (и то би му се опростило, верујте ми), јер је он једини гарант и сигурни чувар ЕУ, НАТО и САД интереса у Црној Гори и Србији!

Да се не лажемо, „капарисали“ су ови горе поменути (САД, ЕУ И НАТО), и неке нове „перспективне и младе“ издајнике у сваком изборном табору, који се бори против Мила Ђукановића (да им се нађу за сваки случај и евентуланост!), али са младим, још увек недоказаним издајницима, никада се не зна шта ће бити! Можда су их они само слагали, и узели им новац (обећавајући им при том свашта!), а можда им је само био циљ, да имају новца да се провеселе, кад оборе Мила и врате Црну Гору своме народу, Црној Гори, Србији и Русији! Не би то било по први пут у историји, да се лажни издајници, а уствари патриоте, добро опаре на „непријатељском“ казану! У првом светском рату, они храбри, виспренији и способнији, из српске војске, знали су да под велом мрака, оду у напријатељски асутроуграски логор, у току вечере, стану у ред испред непријатељског казана, и узму њихову порцију хране, и врате се да вечерају у свој логор! Таква храброст и лукавост се увек, и у сваком народу ценила!

Ето, надам се да је сада свима јасно, зашто се, том највећем издајнику Црне Горе, у њеној дугој и часној историји, Милу Ђукановићу, привиђају некакви силни новци, које улажу наводно „непријатељи Црне Горе“, у његове политичке противнике, само да би њега и његову власт срушили!

Види Мило, оно што му је вазда било мило! Види Мило, оно што је само њему, дуго, и у сну и на јави било! Види Мило, оно што је некад имо!

Зна Мило најбоље у Црној Гори данас, како се издаја одмах и добро плаћа, па му се зато издаја свуда и привиђа! Издајник се ничега више од издаје не боји! Издајник увек и у свему види само издају, и ништа више!

Поука за Мила

Издајник, када се коначно нађе на самом крају свог животног издјаничког пута, има само један начин да откупи своје грехе, и ублажи срамоту својих потомака! Издајник после издаје, може да уради само један узвишени чин, и ниједна више а то је да опет уради оно што је већ једном урадио, да опет изда – али овог пута свог непријатеља!

Том својом последњом издајом, издајник не може да поврати своју изгубљену част, не може да надокнаду сву штету коју је нанео свом народу и држави, али може да помогне много свом народу, да се ипак на крају извуче из те историјске странпутице, у коју је и натеран чином његове издаје! Издајник, ако на крају своје каријере, изда оног за кога је радио, стиче право на важну улогу у васпитавању будућег потомства свога народа, које ће моћи у том његовом последњем чину, да учи праву и непролазну вредност родољубља, које ето, зна да се јави изненада, чак и код доказаног издајника!

Зато Мило, издајниче стари, издај још једанпут, издај сад и на свом крају! Али овај пут, немој да издаш нас, зарад себе и њих, него издај њих и себе, зарад свих нас!

Браћо моја из Црне Горе, ови избори су једини пут који води у слободу целог црногорског и српског народа! Браћо моја, судбина је хтела, да и ову одсутну и кључну битку, морате добити сами, знајући да огромна већина Србије, са великом надом, гледа у вас, и битку коју бијете тог 16.октобра 2016.године. То је битка, и за ваш, и за наш образ! Браћо моја из Црне Горе, као и пре неколико векова, опет ће ваша слобода, значити пламен будуће ватре, која ће ослободити и сав остатак народа нашег!

Када код вас падне и демаскира се јавно, сва трагедија и дубина Милове издаје, нико више, на тој истој политичкој платформи (лажног европејства, чланства у ЕУ, мржње према Русији, одрицање од Косова, итд.), неће моћи више да победи ни у Србији! Ако ослободите Црну Гору, ослободили сте и целу Србију, и сав српски народ, где год да је! Знам да то можете, а и не би вам то било први пут у историји!

Без слободне Црне Горе, нема слободне Србије!

У то име вас поздрављам, и желим вам, на будућим изборима, да победи слобода!

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*