Сара Ислам, америчка муслиманка и кандидат за доктора наука из Блискоисточних студија на Принстону

САРА ИСЛАМ: Салафизам је маргинализовао традиционалне школе учења због финансијске подршке

Пуно је научника образованих у традиционалним школама ханафизма и сафизма који сматрају да су преступи, који се у већини случајева третирају као бласфемија у савременом правном контексту, не би тако категоризовали уколико би се посматрали из перспективе класичне исламске судске праксе, тврди Сара Ислам, америчка муслиманка и кандидат за доктора наука из Блискоисточних студија на Принстону.

Ставови које је Сара Ислам поменула у вези бласфемије „нису неочекивани или неконвенционални за оне стручњаке који су прошли ригорозну обуку класичне Шарије а не њене салафистичке интерпретације“. Ипак, ова тема је више него контроверзна поготово у контексту најновије ескалације међумуслиманског насиља чија је идеолошка суштина у различитом, често веома контрадикторном тумачењу Курана, Хадита и Шарије. Стога, велики број теолога нерадо говори о тој теми, из страхa да неки њихови ставови не би додатно запалили ионако запаљива блискоисточна друштва.

По Сари Ислам, салафизам је тек у скорије вријеме постао значајан у доношењу ових судских одлука: „У модерном контексту и због финансијске подршке, салафизам је почео да заузима централно мјесто и медијску пажњу, док су традиционалније школе доживјеле маргинализацију.“

„Традиционални ислам користи корпус текстова који су писани и скупљани од правних ауторитета у последњих 14 вијекова, и то из све четири школе (ханафијске, шафи, маликијске и ханбалске). Ова методологија је веома софистицирана и у складу са изворима објаве али је истовремено осјетљива према контексту о коме се говори“, истиче Сара Ислам, додавши да „модерни салафистички приступ често одбацује ова правила тумачења бирајући становишта која су непрецизна у односу на вјеродостојне изворе“.

„ Велики број радова шеиха Ибн Тајмије( 1263-1328), поготово они који се баве законодавством, искоришћени су од савремених салафистичких теоретичара за парирање теолозима који слиједе традиционалнија учења“ објашњава Сара.

Оно што је битно јесте да овај поглед на свијет веома ријетко представља аутентичну ортодоксију како је дефинишу друге школе (сем ханбалске), међутим, салафистички светоназор је, као што је већ речено, добио незаслужену пажњу у медијима те се посматра као водећи правац.

„Одличан извор за оне који желе да науче више о овој тематици је Краљевски институт за исламску мисао при факултету Ал-Бејт (у Мафраку, Јордан),“ истакла је научница.

Њена научна истраживања баве се не само темом бласфемије у исламу (што јој је докторска теза) већ друштвеном историјом раног и познијег ислама, легалним институцијама, кодикологијом и проучавањем вјерских списа.

Поред тога, Сара Ислам се бавила Кубајсијат покретом који је основан у Дамаску од стране жене, суфисткиње, Мунире Ал Кубајси, који је у тој држави бројао више стотина хиљада чланова.

„Мој пројекат је настао као магистарска теза на Принстону због које сам се бавила радом на терену и скупљањем података од неких годину и по дана.“

Кубајисат је био највећи сунитски женски покрет на свијету „који је имао доминантну улогу у Сирији у протекле четири деценије“.

„Поред тога, подаци говоре да је овај покрет дјеловао у најмање 12 држава са вишемилионским чланством (укључујући Јордан)“ истиче Сара.

„Њихове књиге, часописи и друге публикације укључују писање како о обичним тако и о вјерским темама намијењеним широј јавности, а ту су и више-томне књиге које се баве тумачењима Хадита, Курана и других вјерских списа који су дошли до читалаца у региону и свијету“, надовезала се она.

Многи обновитељски и пиетистички покрети савјетују достигнуће духовног и свјетовног тако што би се одбацило материјално и секуларно, тврди она, истичући да напротив, кубајистичка вјерска пракса промовише женску социоекономску продорност и учешће у друштвеним дешавањима кроз стицање свих врста корисних знања, било да су она вјерска или секуларна, као и кроз разгранату мрежу која помаже члановима покрета да остваре своје духовне и материјалне циљеве. Овај покрет је створио хијерархијску структуру, неформалне друштвене мреже и независне изворе финансирања што је допринијело стабилности организације. Положај покрета зависи од степена вјерских слобода у земљама у којима је дјеловао, као и од условно речено конкурентских вјерских покрета, те се његов развитак и утицај разликују од друштва до друштва.

„У САД, на примјер, гдје је покрет досегао популарност међу женама његов успјех је ограничен у односу на популарност коју је постигао на Блиском истоку. Чињеница да се чланови покрета не могу састати у мјестима гдје живе већ да морају путовати и да је енглески средство комуникације приморава учитеље покрета да прихвате алтернативне методе подучавања чланства како би се прилагодили измењеним околностима.“

Овај покрет је углавном прошао незапажено у академској литератури, и поред великог утицаја (у смислу широког друштвеног фронта) на Блиском истоку, сматра научница.

„Током овог пројекта, доказивала сам да су неки социополитички фактори допринијели његовом успјеху. У вези политичке власти, сиријска држава га није сузбијала зато што је била заузетија другом врстом исламистичких покрета који су имали амбицију да се баве збацивањем режима. Стога је смањени број исламских покрета у тој земљи утицао на успон кубајсијатског јер се приказивао као женски и аполитичан.“

Женска улема никада није била посебно проучавана од стручњака за ислам јер су жене увијек посматране као дио неког од покрета кога су установили мушкарци, било да је ријеч о Муслиманском братству или реформистичким покретима.

„Који фактори дозвољавају женама успјешно учешће у традиционалистичком вјерском учењу? Који их разлози одбијају у савременом периоду? Ово су важна питања на која треба одговорити и која су на значајан начин утицала на друштвени положај жена те њихову друштвену проходност. Проучавање ових факторa омогућава женама успјешно напредовањеу оквиру вјерских институција јер је појачано присуство предуслов да се женска питања озбиљније схвате“ закључује Сара Ислам.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*