Пећка Патријаршија

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног засиједања одржаног у Пећкој Патријаршији, Призрену и Београду од 14. до 25. маја 2016. године редакција Принцип-а преноси интегрално:

Редовно засиједање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Призрену чином освећења обновљене призренске Богословије. Потом су, у Патријаршији српској у Београду, под предсједништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја одржаване редовне саборске сједнице. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим епископа шабачког Лаврентија, који није дошао на Сабор из оправданих разлога.

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији
Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији

Најважнија тема овогодишњег засиједања Сабора била је припрема за учествовање Српске Православне Цркве на Светом и Великом Сабору Православне Цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту. У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором Сабор архијерејâ Српске Православне Цркве је усвојио текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору.

Важна је такође одлука Сабора да се благовремено – а то значи што скорије – отпочне са припремама за прославу 800-годишњице самосталности Српске Православне Цркве (1219 – 2019), у сарадњи са органима Србије и Републике Српске и са свим релевантним научним и културним институцијама српског народа. У исто вријеме Сабор је са задовољством примио на знање извјештај митрополита црногорско-приморског Амфилохија о успјешном току припремâ за прославу 1000-годишњице мученичке смрти светог Јована Владимира, краља српског, која ће се одржати у септембру ове године у Бару и на коју ће, поред Патријарха и епископâ Српске Православне Цркве, бити позвани и поглавари, односно високе делегације, свих Православних Цркава. Установљен је и орден светога краља Јована Владимира, који ће се додјељивати исповједницима вјере и страдалницима за вјеру.

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији
Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији

Као и сваке претходне године, Сабор је разматрао питања црквене просвјете, као и унутрашње и спољашње мисије Цркве уопште. Протојереј Гојко Перовић, досадашњи вршилац дужности ректора Богословије светог Петра Цетињског на Цетињу, изабран је за ректора исте Богословије.

Библиотеци Српске Патријаршије у Београду признат је статус матичне библиотеке на цјелокупном подручју Српске Православне Цркве. Са жаљењем је констатовано да још, ту и тамо, има школа у којима се незаконито дискриминише вјерска настава, иако је општа слика из ове области веома повољна.

Констатовано је да су односи Српске Православне Цркве са сестринским Православним Црквама изузетно добри, потпуно у духу саборности и јединства Цркве, осим једног тужног изузетка – односâ са Румунском Патријаршијом, чији епископи и свештеници већ годинама, неканонски и небратољубиво, врше упаде у подручја јурисдикције Српске Православне Цркве у Источној Србији, посебно у Тимочкој крајини. После многих ранијих обраћања и апела, нажалост досад безуспјешних, Сабор је поново позвао Румунску Цркву да смјеста престане са овом цркворушилачком праксом; у противном, проблем ће бити изнијет пред Свети и Велики Сабор Православне Цркве, а уколико и после Сабора таква антиканонска активност буде настављена, Српска Православна Црква ће – са искреним болом, али Цркве ради – бити приморана да прекине литургијско и канонско општење са Румунском Православном Црквом.

Патријарх Иринеј испред обновљеног здања Призренске богословије
Патријарх Иринеј испред обновљеног здања Призренске богословије

Односи са другим хришћанским Црквама и заједницама, као и са Јеврејском заједницом и Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, никако не може рећи за односе са екстремистичким круговима у Римокатоличкој Цркви у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као ни за односе са таквим круговима у Исламској заједници Босне и Херцеговине и у Исламској заједници у Србији.

Однос Цркве и државе у Србији развија се у знаку добре воље и сарадње у условима одвојености Цркве и државе. Нарочито је важна подршка Управе за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама при Министарству правде како Српској Православној Цркви тако и свим осталим традиционалним Црквама и вјерским заједницама. Сабор очекује да овом тијелу буде враћен статус Министарства вјерâ. Констатовано је да вјерска служба у Војсци Србије, као и у оружаним снагама Босне и Херцеговине, иде узлазном линијом.

Има, нажалост, и проблемâ и неријешених питања. Стога Сабор очекује да процес реституције неправедно одузете црквене имовине у Србији буде убрзан и у потпуности окончан. Сабор поново апелује на надлежне органе државе Србије да Цркви буду враћене матичне књиге, одузете још 1946. године, наводно ради преписивања. Исто тако, Сабор, по ко зна који пут, понавља свој став да посмртни остаци српског и свјетског великана, Николе Тесле, не заслужују да буду музејски експонат него да буду достојно сахрањени на одговарајућем мјесту поред храма Светог Саве на Врачару, као што су и Вук и Доситеј сахрањени пред Саборном црквом у Београду.

Освећење обновљеног здања Призренске богословије
Освећење обновљеног здања Призренске богословије

Саборски Оци су констатовали да је положај Српске Православне Цркве у јужној српској покрајини и даље изузетно тежак иако има знакова наде и поводâ за оптимизам, као што су несметани рад Богословије у Призрену и признавање имовинских права манастиру Високим Дечанима. Стање у региону је, нажалост, једнако обремењено потешкоћама и страдањима: у Хрватској усташоидни шовинисти харангирају против Српске Православне Цркве и српског народа; у босанско-херцеговачкој Федерацији на дјелу је стални притисак, све до отворене дискриминације; у Црној Гори се спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој пријети отвореним прогоном, а њена власт Српску Православну Цркву проглашава за државног непријатеља број један, ваљда у духу свог „демократског и евроатлантског опредјељења“; у Републици Македонији још трају монтирани процеси против aрхиепископа Јована и Охридске Архиепископије.

Сабор је, наравно, изразио солидарност и са свим православним и инославним хришћанима, као и муслиманима, који пате и гину на Блиском и Средњем Истоку. Исто тако, Сабор молитвено жели што скорији прекид бесмисленог сукоба међу једновјерном и једнокрвном браћом у Украјини.

Одржана је заједничка сједница Светог Архијерејског Сабора и Централног тијела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару и прихваћен је извјештај о досадашњим радовима на унутрашњем уређењу Храма.

Митрополит Амфилохије у Пећкој Патријаршији
Митрополит Амфилохије у Пећкој Патријаршији

Саслушани су и примљени извјештаји Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда, добротворне фондације „Човекољубље“, поклоничке агенције „Доброчинство“ и осталих централних црквених тијела и установа, као и извјештаји господе епископâ, о раду у протеклом извјештајном периоду.

Дјелокруг рада Одбора за Јасеновац је проширен: он ће се убудуће бавити свим жртвама и страдањима Српске Цркве и српског народа у Другом свјетском рату.

На основу извјештајâ из готово свих епархија, са жаљењем је установљено да „бијела куга“, као гријех и као национално самоубиство на одложени рок, све више хара у српском народу. Сабор стога позива свој вјерни народ на покајање и отрежњење.

Са жаљењем је примљен детаљни извјештај о пожару у српској цркви Светог Саве у центру Њујорка.

Миливоје Новаковић, односно рашчињени јеромонах Максим, лажни артемијевски „хорепископ новобрдски и панонски“, искључен је из црквене заједнице.

За епископа упражњене Епархије канадске изабран је досадашњи епископ источноамерички Митрофан, за епископа источноамеричког досадашњи епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, а за епископа аустралијско-новозеландскога протосинђел Силуан (Мракић), сабрат манастира Пустиње у Епархији ваљевској.

За викарног епископа у Епархији црногорско-приморској, са титулом „епископ диоклијски“, изабран је архимандрит Кирило (Бојовић), тренутно ангажован у Епархији буеносаиреској и јужноцентралноамеричкој.

Досадашњи епископ нишки Јован је по молби разријешен дужности епархијског архијереја. За администратора Епархије нишке изабран је епископ рашко-призренски Теодосије, док администратор Епархије дабробосанске и даље остаје епископ захумско-херцеговачки Григорије, а администратор Епархије милешевске епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Чланови Светог Синода у новом сазиву јесу епископи бачки Иринеј, жички Јустин, далматински Фотије и рашко-призренски Теодосије, а чланови замјеници митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ шабачки Лаврентије.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*