Илустрација

РУЖИЧИЋ: Анализа економских прилика и неприлика у региону – Црна Гора, шансе и изазови у овој години

  • Дефицит текућег рачуна је опао на 13.4 процената БДП-а у 2015. години, у поређењу са 15.2 процената за исти период 2014. године. Овакав пад је резултат историјски високог суфицита текућег рачуна, који је покренут већим приходима од туризма (19.1 процената у односу на исти период претходне године). Још један позитиван допринос долази из унапређеног биланса прихода који почива на повећању радничких дознака, смањеним каматама и исплати дивиденди
  • Захтеви за задуживање ће у 2016. години износити око 18 процената БДП-а за отплату €390 милиона у евро обвезницама, издвајање €225 милиона за аутопут, финансирање буџетског готовинског дефицита и измиривање заосталих обавеза здравственог фонда. Влада је почетком марта реализована емисију 5 годишњих евро обвезница у вредности од €300 милиона са каматном стопом од 5.75 процената – око два процента изнад прошлогодишње емисије
  • Успоравање или стагнација раста у еврозони и глобално, као и нестабилност финансијских тржишта на које је утицало постепено монетарно пооштравање, представљају главне спољне ризике за буџетско финансирање и изгледе раста. Изложеност Црне Горе дугу израженом у америчким доларима (кредит за аутопут достигао је €688 милина у 2014. год) и потребе за задуживањем у средњем року које прелазе 17 процената БДП-а представљају значајан ризик за јавне финансије
За Принцип пише: Мр Данијела Ружичић

Ово је један од уводних текстова у којима ћу се бавити анализом региона, најпре појединачно посматрајући сваку економију и кључне економске параметре, а потом и упоредном анализом са осталим земљама региона која би требала у потпуности да нам укаже на евентуалне економске сценарије које нас могу очекивати у блиској будућности.

Економски раст Црне Горе се готово удвостручио на 3.4 процената током 2015. године, подстакнут инвестицијама – посебно изградњом аутопута Бар–Бољаре – и извозом туристичких услуга. Иако су активности и стопе запослености достигле историјске висине, стопа незапослености је такође висока на 17.6 процената. Већа примања од туризма су такође помогла у смањењу екстерне неравнотеже, упркос извозу робе, нижим ценама метала и трговинским санкцијама према Русији. Након што је 2014. године смањен фискални дефицит на 3.1 процената БДП-а захваљујући мерама консолидације, повећање капиталних расхода везаних за изградњу аутопута и лошији приходи су 2015. године погурали дефицит опште државе назад на 7 процената. Као резултат тога, јавни дуг је достигао готово 68 процената БДП-а.

Нето SDI су забележиле нагли раст у 2015. години.

Нето СДИ су достигле 17.2 процената БДП-а у великој мери због пораста инвестиција у компаније и банке, углавном из Аустрије и Украјине. Још две
банке су лиценциране током 2015. године, док је још једна банка постала оперативна почетком 2016. године, што износи укупно 15 банака за мало од 620 хиљада становника

Туризам је помогао смањење спољног дисбаланса током 2015. године.

Дефицит текућег рачуна је опао на 13.4 процената БДП-а у 2015. години, у поређењу са 15.2 процената за исти период 2014. године. Овакав пад је резултат историјски високог суфицита текућег рачуна, који је покренут већим приходима од туризма (19.1 процената у односу на исти период претходне године). Још један позитиван допринос долази из унапређеног биланса прихода који почива на повећању радничких дознака, смањеним каматама и исплати дивиденди. Са друге стране, извоз робе се поново суочава са проблемима, посебно када је реч о извозу меса који је потиснут трговинским санкцијама Русије, што је довело до повећања трговинског дефицита на 40.6 процената БДП-а.

Захтеви за задуживање ће у 2016. години износити око 18 процената БДП-а за отплату €390 милиона у евро обвезницама, издвајање €225 милиона за аутопут, финансирање буџетског готовинског дефицита и измиривање заосталих обавеза здравственог фонда. Влада је почетком марта реализована емисију 5 годишњих евро обвезница у вредности од €300 милиона са каматном стопом од 5.75 процената – око два процента изнад прошлогодишње емисије.

Влада је ревидирала фискални дефицит за 2017–18. год у односу на процене представљене у Фискалним смерницама из септембра 2015. године.

Смернице одлажу планове за решавање примарног дефицита до 2018. год. Албанија и Црна Гора су у новембру 2015. године потписале Меморандум о разумевању са приватном кинеском компанијом, Пацифиц, за потребе приступања изради пројекта изградње Јадранско-јонског аутопута који ће повезивати две земље дуж обале. Процењује се да ће трошкови изградње за Црну Гору достићи €550 милиона или 14.5 процената БДП-а, што ће додатно оптеретити јавне финансије. Измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању из јануара 2016. године ће повећати све пензије за најмање 3 процента у јулу 2016. године, а најниже пензије ће бити 20 процената веће.

Неактивност радне снаге је и даље велика.

Стопа активности је порасла на 53.5 процената, а стопа запослености на 44.1 процената, али су обе стопе ниске у поређењу са сличним земљама у ЕУ.

Нови закон је увео ограничену квоту радних дозвола са стране раднике, уз строге захтеве за запошљавање оних који су доступни на локалном бироу за незапослене. Даље, измене Закона о социјалној и дечијој заштити увеле су доживотне накнаде за жене које роде троје или више деце у износу од 70 процената просечне нето зараде. Жене које испуњавају услове такође имају право на здравствено осигурање (уз услов да имају 25 година радног стажа за мајке троје или 15 година радног стажа за мајке четворо или више деце). То право се не може остварити током активне запослености или током остваривања права на пензију; рани показатељи указују да се око 15,000 жена пријавило за ово право, што је довело до повлачења са тржишта рада.

Светска банка предвиђа да ће економски раст наставити истим темпом током 2016. и 2017. године, уз инвестиције у јавну инфраструктуру и туризам као главне покретаче економске активности. Истовремено, указује и на евентуалне ризике које би Влада Црне Горе мора имати у обзир.

Није све тако сјајно како изгледа на први поглед. Ризици за изгледе су поново окренути надоле.

Успоравање или стагнација раста у еврозони и глобално, као и нестабилност финансијских тржишта на које је утицало постепено монетарно пооштравање, представљају главне спољне ризике за буџетско финансирање и изгледе раста. Изложеност Црне Горе дугу израженом у америчким доларима (кредит за аутопут достигао је €688 милина у 2014. год) и потребе за задуживањем у средњем року које прелазе 17 процената БДП-а представљају значајан ризик за јавне финансије. Ризици на домаћој страни укључују не само још увек високу стопу ненаплативих кредита и кашњење у спровођењу структурних реформи које су неопходне за стабилизовање финансија и повећање конкурентности, већ такође и нестабилност унутрашње политике, што би могло да доведе до смањења поверења страних инвеститора и изазове повлачење њихових инвестиција из Црне Горе.

Основни закључак који се може извести, а то је да Црна Гора мора хитно да усвоји стратегију о смањењу јавног дуга, да покрене и унапреди индуструјску и пољопривредну производњу.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*