Илустрација

РУЖИЧИЋ: Ако Црна Гора уђе у НАТО пакт, последица је економска капитулација!

  • У тренутку када се економија региона налази у изузетно тешком положају и немогућности да адекватно одговори на рецесију, Црна гора покушава да шансу потражи тако што ће ући у НАТО пакт. Међутим, режим у Црној Гори очито није упознат да НАТО пакт не решава економске проблеме, нити њих апсолутно интересује економија једне земље
  • Срби веома добро знају ко је НАТО и какве су му намере, а поготово што никада неће заборавити 1999. годину, када су рушули, убијали српску децу без трунке милости. И ти исти након 16 година, кажу да је то било продуктивно
  • Слепо пратећи ЕУ у свим њеним одлукама, Мило Ђукановић се оглашавао са одговором да то нису никакве санкције, већ само ‘’рестриктивне’’ мере. Није ли то исто? Са друге стране, уколико би Црна Гора ушла у НАТО, режим би се могао запитати шта ће се десити са инвестицијама Руске Федерације које су годинама присутне и у далеко већем износу од осталих инвеститора
За Принцип пише: Mр Данијела Ружичић, економски аналитичар

Основни циљ овог текста јесте анализа опште макроекономске ситуације у Црној Гори, са посебним освртом на стране директне инвестиције, привредни амбијент, државни дуг, и остале економске параметре који ће нам омогућити да створимо јасну слику о реалном стању економије Црне Горе.

У првом, почетном, делу текста, направљен је кратак осврт на деловање НАТО пакта у СР Југославији 1999. године.

У тренутку када се економија региона налази у изузетно тешком положају и немогућности да адекватно одговори на рецесију, Црна гора покушава да шансу потражи тако што ће ући у НАТО пакт. Међутим, режим у Црној Гори очито није упознат да НАТО пакт не решава економске проблеме, нити њих апсолутно интересује економија једне земље.

Тим пре, како би своје грађане припремила за евентуални улазак своје државе у НАТО, огромном брзином формиран је сајт http://www.natomontenegro.me/ са једном паролом која гласи ’’Сигурна будућност’’! Парола је слична и са паролом предизборне кампање у Србији! Сви желе ’’неку’’ будућност, али зато у садашњости не знају где се налазе, а прошлост брзо заборављају.

„Народ који заборавља своју прошлост и своје великане, нема ни будућност“ – прота Петар Лукућ

У најновијој брошури о НАТО пакту на поменутом сајту, пише следеће:

„НАТО је посвећен заштити својих чланица помоћу политичких и војних средстава. Такође, промовише дијалог и сарадњу са земљама које нису чланице НАТО-а за широк опсег тема у вези са безбједношћу, као што су, реформа одбране и одржавање мира. Помоћу дискусија и партнерстава, НАТО доприноси спречавању конфликата у земљама чланицама и ван њихових граница. Промовише демократске вриједности и посвећен је мирном рјешавању конфликата. Ако дипломатски напори не успију, посједује војне капацитете потребне за предузимање операција управљања кризама и одржавања мира, самостално или у сарадњи са другим земљама и међународним организацијама. НАТО такође посједује и трећу димензију која се састоји од активности на пољу планирања у случају цивилне узбуне, помагања савезницима и партнерима у случају катастрофа, као и промовисања сарадње у вези са науком и животном средином.’’ (1)

Режими у Црној Гори и Србији имају амнезију! Заборавили су 1999. годину! Подсећам их!

Ако се вратимо уназад 16 година… сетимо се кобне 1999. година за СР Југославију и агресију коју је НАТО пакт мучки планирао и спровео у дело. Напади су трајали без престанка 78 дана, односно 11 недеља и у њима је из различитих извора, погинуло између 1.200 и 1.500 људи. Ни криви ни дужни. Материјална штета никада није прецизно одређена. Напади на Југославију, ради подсећања, извршени су без одобрења Савета безбедности УН!

Логично је сада поставити следећа 4 питања:

  • Да ли је то промовисање дијалога?
  • Одржавање мира?
  • Промовисање демократских вредности?
  • Промовисање сарадње у вези са науком и животном средином?

Срби веома добро знају ко је НАТО и какве су му намере, а поготово што никада неће заборавити 1999. годину, када су рушули, убијали српску децу без трунке милости. И ти исти након 16 година, кажу да је то било продуктивно!

Поред тога, тимови Уједињених нација (УНЕП), у својим извештајима навели су следеће :

(1) Да је утврђена веома распрострањено загађење осиромашеним уранијумом на локацијама које су обишли, и за које се знало да је ту коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Загађење земљишта је пронађено и до 20 метара од места удара.

(2) Да већина пенетратора није уклоњена и да је остала под земљом. Пенетратори који су пронађени близу површине у току 7 година од бомбардовања (у БиХ) су због корозије већ били изгубили око 25% масе. У касарни у Хан Пијеску после 7 година од бомбардовања пронађени су пенетратори који су лежали на површини кородирани. Загађење је било велико и у Хаџићима. (2)

(3) Да је први пут пронађено загађење осиромашеним уранијумом у пијаћој води (вода у бунару у Хаџићима).

(4) Да је уранијумска прашина пронађена у ваздуху и то не само две године после бомбардовања, већ и седам година после бомбардовања (и у БиХ и на Рту Арза).

(5) Да је утврђено да је и неколико година после бомбардовања могуће утврдити присуство честица осиромашеног уранијума у узорцима земљишта и биљака (као што је маховина, лишај, или кора од дрвета).

(6) Да су пронашли и потврдили коришћење муниције са осиромашеним уранијумом на бар 6 места која нису била означена у подацима о локацијама добијених од НАТО.

Да ли ових 6 ставки спада у промовисање сарадње у вези са науком и животном средином?!

ЕКОНОМИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

Године након стицања независности, у економском смислу, биле су пуне изазова за Црну Гору. Снажан економски раст од 2006-2008. године, био је праћен растом страних директних инвестиција (у просеку изнад 20% БДП-а) и кредитним бумом (годишњих стопа раста преко 100%). Светска економска криза погодила је Црну Гору 2009. године и контракцијом економског раста од -5,7%, пољуљала темеље макроекономске стабилности и истакла значај фискалне одговорности у конципирању економске политике и постизања одрживог економског раста и развоја. Мали и отворен економски систем, попут црногорског, осетљив је на спољње утицаје.

Нажалост, у Црној Гори се све више ствара раскорак између произведених вредности и потрошње или једноставније речено, више се троши од онога што се зарађује. Наиме, сви макроекономски трендови су у сталном паду, а задужења расту. То је последица наметнуте неолибералне економске политике, односно то је последица примењене стратегије империјалистичких сила са којом покоравају недовољно развијене земље. Уништавају њихове економије, зарад стварања тржишта својим производима, а сталним задуживањима континуирано повећавају њихову зависност и доводе их у дужничко ропство. Ето, овим методама, Црна Гора је година постала ,,колонијални гето“.

Европска комисија: Реформе, реформе, реформе!!!

Извештај Европске комисије од октобра 2015. године, указује да су потрошња и домаће инвестиције и даље ниске, како због лоших кредитних услова банака, високе незапослености и ниских зарада. Према економским критеријумима, како је наведено у извештају, одређени напредак је направљен у остваривању фискалне консолидације и унапређењу пословног амбијента. И поред тога, изазови по макроекономску стабилност и даље су присутни. Црногорска економија са друге стране, пати од ниске конкурентности, посебно индустријских и пољоприведних производа. У наредној години, Црна Гора би требало да посебно оснажи капацитете и повећа средства која се додјељују релевантним хоризонталним органима, као и да имплементира план за законодавно усклађивање у вези са слободним кретањем робе.

У извештају Европске комисије готово идентично пише и за Србију!!! Закључак: Циљеви су исти, уништити комплетну економију!

Црна Гора треба да спроведе реформе када су у питању јавне финансије и да унапреди правне прописе. У извештају се наводи да би Црна Гора, у циљу очувања дугорочног раста, требало да усмери пажњу на фискалну дисциплину и смањење јавног дуга, као и на унапређење одрживости јавних финансија.

ТУРИЗАМ У ЦРНОЈ ГОРИ

БДП: ДИРЕКТНИ ДОПРИНОС

Директан допринос сектора туризма БДП-у 2014-тој био је 348.4 мн ЕУР (9.5% од укупног БДП-а), уз предвиђања раста од 6.0% на 369.3 милиона ЕУР у 2015-тој. Очекује се да ће директан допринос сектора туризма БДП-у расти за 7.6% годишње до 769.5 милиона ЕУР (14.8% БДП-а) до 2025.

БДП: УКУПНИ ДОПРИНОС

Укупан допринос сектора туризма БДП-у (укључујући шире ефекте инвестиција, ланце снабдијевања и утицаје индукованих прихода) био је 733.2 милиона ЕУР у 2014-тој (20.0% БДП-а) И очекује се да ће порасти за 7.9% на 791.3 милиона ЕУР (20.9% БДП-а) у 2015-тој, уз предвиђања раста од 7.7% годишње на 1,664.9 мн ЕУР до 2025-те (31.9% БДП-а).

ЗАПОШЉАВАЊЕ: ДИРЕКТАН ДОПРИНОС

Током 2014. године сектор туризма донео је директно 15,000 радних места (8.6% укупног броја радних мјста). Очекује се да ова цифра порасте за 5.1% у 2015-тој на 15,500 (8.9% укупног броја радних места) и да настави с растом од 4.8% годишње у наредних десет година, тј. на 25,000 радних места у 2025-тој.

ЗАПОШЉАВАЊЕ: УКУПАН ДОПРИНОС

Укупан допринос сектора туризма запошљавању износио је 32,000 радних места у 2014-тој (18.5% од укупног броја радних места). Очекује се да ова цифра порасте за 6.9% у 2015-тој на 34,000 радних места (19.4% од укупног броја радних места). Очекује се да ће до 2025. године сектор туризма донети 55,000 радних мјеста (29.6% од укупног броја радних места), што представља повећање од 4.9% годишње током тог периода.

ПОСЛОВНИ АМБИЈЕНТ: SSICG РЕЈТИНГ ЈЕ ЗАБРИЊАВАЈУЋИ!

SSICG рејтинг пословног амбијента представља процену лакоће пословања у Црној Гори засновану на перцепцији. Резултат је искључиво заснован на мишљењу чланова који оцењују поједине индустрије који они представљају на скали од 1 до 10, при чему је 1 најлошији а 10 најбољи резултат. Рејтинг је подељен у две категорије: у првој инвеститори оцењују сектор који представљају, а у другој оцењују поједине кључне области које су идентификоване на основу инпута добијених од чланова пословног амбијента.

У четвртој години заснованог на перцепцији инвестиционе и пословне климе, израженог кроз SSICG индекс, резултат је мали помак напред скоро сваке године. Сматра се да позитивних промена није било довољно, тако да је и овогодишњи индекс добра илустрација тог њиховог виђења. Али, од тога је занимљивија чињеница да је ово прва година у којој индекс није забележио пораст.

КЉУЧНИ МАКРОЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ

Светска финансијска криза је указала на чињеницу да су и традиционални извори раста и инструменти економске политике исцрпљени. Светски и европски економски сценарио се мења, при чему ће само успешне државе бити у стању да благовремено прилагоде процесе и повећају конкурентност.

Црногорски БДП је, у 2011. години, износио 3.234 мил.€, односно 5,211 € по глави становника. БДП по глави становника, по основу снаге куповне моћи, износио је 42 % просека ЕУ27. Уз исте пројекције раста, овај однос би порастао на 48 % у 2016. години, што указује на потребу динамизирања раста да би се раније приближила стандардима европских земаља.

Tabela 1

Црногорску привреду, пре глобалне финансијске и економске кризе, карактерисао је убрзани раст који се, углавном, заснивао на високом приливу страних директних улагања. Просечна стопа раста БДП-а у периоду од 2006. до 2008. године износила је 8,7%, након чега је, због економског процеса конвергенције, дошло до раста инфлација на 18,7%,. Ипак, после тог периода, економија је успорила, а инфлација се смањила на прихватљив ниво. Опоравак економије, у 2010. и 2011. години, био је условљен растом у секторима туризам, малопродаја, информатика и комуникације, те другим повезаним активностима. Раст је, такође, забележен у пољопривреди, производњи и грађевинарству.

Grafik 1

Tabela 2

Перспективе до 2016. године у свету

Очекује се раст БДП-а од око 0,5% у 2012. години и незнатно убрзање до 2016. године, када ће се стопе стабилизовати и кретати од 3,5% до 4%. Неизвесна кретања у економијама земаља еурозоне и нестабилна ситуација на домаћем тржишту условљавају повећан ризик од “опадајућег” сценарија макроекономских пројекција, који се заснива на следећим претпоставкама:

  • страна директна улагања се задржавају на нивоу од око 10% БДП-а, уз опадајући тренд;
  • кредити банака расту, као подршка реалној економији, по просечној годишњој стопи од 3,5%;
  • просечан годишњи раст извоза износи 1,6%, са стабилним нивоом учешћа у БДП-у;
  • просечан годишњи раст увоза износи 2,3%, као подршка економском расту и као последица високе зависности од раста извоза.

Tabela 3

Потенцијални раст у Црној Гори

Поређење раста потенцијалног БДП-а и стварно постигнутих (пројектованих) стопа раста, у периоду од 2000. до 2016. године, показује да је у првих пет година БДП био испод потенцијалног. Након тога, од 2006. до 2009. године, дошло је до наглог раста и пада, али се процењује да ће се он до 2016. године опоравити и доћи на уравнотежену стопу. Овај сценарио се ослања на очекивања да ће, у периоду од 2013. до 2016. године, са просечних 3-4 % раста, економија постићи равнотежну стопу раста (потенцијалног) БДП-а (ХП филтер).

1 i 2

У 2008. години БДП је био 7,5% изнад потенцијалног (ЦД функција), док је 2009. године нагло пао и очекује се да поново достигне потенцијални раст 2016. године. Десетогодишњи економски циклус, започео је 2005. године и, после врло озбиљног раста и поновног пада, 2014. је достигла најнижу тачку, после чега следи опоравак и враћање на потенцијални ниво 2016. године. Од врхунца до дна, економски циклус има распон од око 11 процентних поена, што говори о осетљивости домаће економије и не добрим прогнозама за будућност.

Екстерна тражња и стране директне инвестиције су важан извор раста

Црна Гора, као мала и отворена економија, бележи негативан салдо трговинске размене са иностранством, где увоз значајно превазилази извоз. У структури извоза доминирају сировине и полупроизводи, укључујући основне метале, алуминијум, храну и пиће, те машине и опрему. Најзначајнији увозни артикли су машине и опрема, минерални производи, хемикалије и возила. Извоз роба, у 2013. и 2014. години, стагнирају, обзиром да је главни извозник метала преполовио своју производњу у 2012. години, а његова будућност остаје неизвесна. Смањење извоза роба биће, делимично, компензовано бољим учинком сектора услуга, посебно у сектору туризам, са појединачним доприносима од извоза челика и електричне енергије.

Државни дуг и биланс

Општи државни биланс у Црној Гори прешао је из суфицита у дефицит 2009. године, услед нижих прихода и ефекта аутоматске стабилизације у најтежој години кризе. Од 2007-2011, државни дуг је повећан на 46% БДП-а, а у за 2012. износи 52% БДП-а.

Tabela 4

Карактеристично за период између 2009. и 2011. године је пад страних директних инвестиција, негативан салдо јавних финансија, те раст незапослености. Домаћа индустрија је остала релативно слаба. Глобална перспектива је прилично песимистична, како у земљама ЕУ, тако и у великом броју највећих свјетских економија, што значајно утиче на међународну трговину.

ДИРЕКТНЕ СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Инвестиције су фактор економског раста и ра¬звоја без обзира на њихово унутрашње или е¬стерно порекло. Стране директне инвестиције су конституент укупних инвестиција, што значи да и оне имају утицај на економски раст. Мотиви инвеститора за трансфере капитала у друге зе¬мље су бројни, па стране директне инвестиције у свету континуирано расту. Ове трендове по¬времено угрожавају периоди нестабилности на глобалном нивоу. Већина светских економија је отворена за прилив, али и одлив инвестиција у друге земље.

 

У наредном периоду, економска политика Црне Горе итекако ће бити пољуљана самим поступком да подржи санкције против Русије. Слепо пратећи ЕУ у свим њеним одлукама, Мило Ђукановић се оглашавао са одговором да то нису никакве санкције, већ само ‘’рестриктивне’’ мере. Није ли то исто? Са друге стране, уколико би Црна Гора ушла у НАТО, режим би се могао запитати шта ће се десити са инвестицијама Руске Федерације које су годинама присутне и у далеко већем износу од осталих инвеститора.

По мом мишљењу, исход тога би био јасан. Руска Федерација би се у таквој ситуацији одлучила на повлачење својих инвестиција. Тиме би Црна Гора сасвим оправдано била кажњенам, а режим у Црној Гори не верујем да би могао да настави да се понаша као да живи у најбогатијој земљи света.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*