Путин са предсједница Азербејџана и Јерменије

Русија „свезала руке“ Азербејџану у конфликту око Нагорно Карабаха

Азербејџан се сагласио на обнову примирја са Јерменима у отцјепљеној републици Нагорно Карабах после четвородневног рата у ком није постигао ништа, осим језивих злочина над заробљеницима и мјештанима у пограничној зони.

Крваве битке невјероватних размјера у којима су лешеви и изгорјели тенкови остали на ливадама, утихнуле су изненада у уторак у 14 сати. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери по избијању сукоба позвали су на хитну обуставу ватре, а једино су турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган и премијер Давутоглу подбадали Азербејџан на рат обећавајући помоћ и позивом на молитву за побједу браће уз што мање губитке.

Ауторитарни наследни режим азербејџанског предсједника Илхама Алијева тиме се нашао усамљен, а онда је услиједио и јавни позив руског предсједника Владимира Путина да се рат заустави. Познато је једино да је он претходно разговарао телефоном с Алијевим и јерменским предсједником Сержом Саргсјаном.

За то вријеме радила је тиха дипломатија. Наиме, јерменски министар одбране Сејран Огањан саопштио је да је договор о обнављању примирја постигнут у Москви, гдје су се састали начелници генералштаба Јерменије и Азербејџана. Неколико сати касније оружје је утихнуло.

Ни јерменски дипломатски извори не крију да је примирје постигнуто „при дипломатском посредовању Москве“. Наиме, Кремљ има снажне полуге утицаја, пошто Азербејџан преко руске територије извози енергенте што му је главни извор прихода и у вријеме ниских цијена нафте. При том, смањење прихода омогућило је азербејџанској опозицији да дигне главу што се прошле године завршило хапшењем неколико политичких опонената Алијева, али је пријетња по режим остала, нарочито у случају изгубљеног рата. Стога и не чуде наслови у азербејџанским медијима после пропалог блицкрига и великих губитака да су показали војну моћ, што ће покренути политички процес решења проблема Нагорно Карабаха.

Наиме, после рата 1988-1994. Јерменија није признала Нагорно Карабах, али ни 22 године преговора нису допринијеле да се нађе решење због непопустљивости Азербејџана који је одлучан да обнови централизовану власт нимало привлачног режима Алијева. Обнављање рата натјерало је јерменског предсједника Саргсјана да запријети признавањем Нагорно Карабаха и званичном заједничком одбраном. Саргсјанов адут су савезнички војни и економски односи с Москвом која има војну базу у Јерменији и чланство у ОДКБ, практично војном савезу већина бивших република СССР.

Изолација Алијева

Алијев је изолован и без подршке чак и на Западу, у великој мјери захваљујући богатој и мотивисаној јерменској дијаспори. Прошле године на нуклеарном самиту у Вашингтону Алијев је покушао да наметне питање Нагорно Карабаха, али се вратио понижен незаинтересованошћу Запада и примједбама на рачун масовних хапшења опозиције.

Политика оружја

Многе је збунио став Јерменије да се не противи продаји руског оружја Азербејџану. Међутим, Јермени сматрају да је тиме утицај Москве на Азербејџан већи, али да је то боље него да им оружје продаје Турска. Наиме, тако би се нашли у непријатељском троуглу између Азербејџана, Турске и западног миљеника Грузије, огорчене поразом у рату с Русијом 2008.

И. Козарски/Вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*