Његошев лик на средњој електро - техничкој школи у Подгорици

Ревизијом „Горског вијенца“ до потпуне забране Његоша у Црној Гори

Трагични јунак косовске мисли, како је Петра Петровића Његоша, творца грандиозног дјела, назвао Иво Андрић, поново је на удару ревизионистичког, културолошко-историјског концепта Сарајева и Подгорице.

У уџбеницима у Црној Гори, Његош ће се убудуће спорадично помињати, а из појединих његових дјела биће одстрањивани, како се каже „проблематични“ дијелови, пишу „Вечерње новости“.

Мустафа Церић, бивши реис Исламске заједнице БиХ, говорећи о животу Бошњака у Црној Гори, рекао је недавно, да “докле год се Његош чита у школама и црквама и пјева уз гусле, никад Бошњак не смије да спава, а да није будан”.

За већину бошњачког политичког естаблишмента Његош је инспиратор геноцида и због тога га треба избацити из наставног програма. Церић у ауторском тексту наводи да Бошњаци у Црној Гори нису слободни као и да Црна Гора нема коректан однос према њима. Како би се све поправило и Његош мора добити другачији третман, сматра Церић.

Професор српског језика Мирко Вуковић, из родне Црне Горе, обрео се у Челинцу, у Републици Српској, за Радио Републике Српске коментарисао је Церићево размишљање.

„То су глупе изјаве. Неће реис одређивати до кад ће се и колико ће се и гдје уз гусле пјевати Његош. То је много дубља и озбиљнија ствар и много више укоријењена у гену народа који живи у Црној Гори“, истакао је Вуковић.

Историчар Жељко Вујадиновић у изјави за наш Радио, овакве појаве види као намјеру да се створи потпуно нови идентитет, црногорство, које у потпуности одбацује све што има везе са српством.

„Све до најновијег времена српство и црногорство нису били у супротности. Они се у најновијем времену испољавају као тај вид. Ствара се, у ствари, један модел покушаја стварања политичке нације, који иначе није карактеристичан само за Црну Гору“, рекао је Вујадиновић.

У бесмисленом истрајавању на поништавању историјских факата као да се заборавља да су Турци Османлије покорили Балкан и да је Његошево филозофско промишљање у ствари рефлекс нечега што се може објаснити само као тежња за слободом.

РТРС/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*