Матија Бећковић на Свечаној академији у Бања Луци

РЕПУБЛИКА СРПСКА: Матија Бећковић – Не води се први пут битка да се Срби лише будућности

Академик Матија Бећковић рекао је да је Република Српска велика народна грађевина чији је заштитник и крсна слава Свети Стефан – светитељ који је проповиједао љубав и једнакост за све.

„Сам Бог зна да ли је Свети Стефан изабрао Републику Српску или је Република Српска изабрала Светог Стефана“, рекао је Бећковић, подсјетивши да је овај светитељ у вријеме Немањића био заштитник и крсна слава Србије.

Он је истакао да то што само Срби имају крсну славу није довољан разлог да се слава забрањује, нити да се осјећају ускраћени они који је немају.

„Учинили бисмо већи грех да смо се забранама повиновали, него што су га учинили они који су их изрицали. Уосталом, да су дошли да славимо заједно дочекали бисмо их као браћу и судије Уставног суда БиХ који су Дан и крсну славу Републике Српске прогласили неуставним“, поручио је Бећковић у Бањалуци на свечаној академији поводом Дана и крсне славе Републике Српске.

Бећковић је истакао да су Срби славили и у ропству, у рову под пећинама, у тамници и изгнанству, а да за то нису тражили одобрење.

„Свети Стефан није умео ни да ћути, ни да крије своју веру, ни да истину задржи за себе, јер је знао да се једино истином може извојевати слобода. Оклеветали су га да је хулио на Бога, а клевете подупрели лажним сведоцима. Као што су за лажне оптужбе лако налазили лажне сведоке пре две хиљаде година, лако их налазе и сада“, рекао је Бећковић.

Он је навео да се борба за опстанак и идентитет поклопила са борбом за европске вриједности, истакавши да су мале земље „у инкубаторима које туђа рука искључује и укључује“, као и да не значи „да нећемо бити људи, ако уђемо у ЕУ“.

„Оном ко се бори за свој идентитет прете да неће имати од чега да живи и саветују да ту тему једно време задрже за себе. Дилема је да ли да славимо и будемо гладни или да будемо сити и славимо у дубини душе“, рекао је Бећковић.

Он је цитирао српског политичара Слободана Јовановића који је рекао да је уједињење Срба компликованије од уједињења било којег другог народа, те поручио да Срби, ако буду сложни, неће бити мали и слаби, него велики и непобједиви.

„Планета постаје луткарско позориште у којем се више не зна ко игра на чијим концима и чија је судбина у чијим рукама. И поред свега, најважнија, најчистија истина је она да судбина Срба, Србије и Републике Српске зависи само од нас“, поручио је Бећковић.

Он је нагласио да се највеће планине и горски врхови налазе у Републици Српској, али да су од њих већи они које су грађани Српске подигли сами.

„Радујмо и веселимо се јер онако како се ми радујемо на земљи тако се на небу радује наш заштитник Свети Стефан који је био нешто старији од Републике Српске, а живи и живеће вечно“, нагласио је Бећковић.

Он је додао да се не води први пут битка да се Срби лише будућности, као и да је борба за Републику Српску почела одавно, наводећи да је само од 1804. до 1918. године подигнуто 14 устанака за слободу.

„Живјела Република Српска, Слава теби Христе Боже, надо наша“, поручио је Бећковић.

ДОДИК: Срби могу без свега,осим без слободе

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је на данашњи дан прије 24 године, проглашавањем Републике Српске, ударен камен темељац слободе српског народа на овим просторима.

„Ни тада, као ни сада, нисмо жељели ништа друго него да живимо слободно, и да слободно одлучујемо о својој судбини. Срби су, показало се кроз вијекове, могли без свега, осим без слободе. И други су то препознали“, рекао је Додик на свечаној академији поводом Дана и крсне славе Републике Српске у Бањалуци.

Он је додао да су то препознали велики народи с којима је српски народ дијелио слободарске идеје у свим великим ратовима, али и народи с којима их је сплет историјских околности оставио да живе на овим просторима.

„И док су нам ови први, кроз своје историјске читанке, одавали признање за истрајност, храброст и племенитост, ови други су некако увијек зазирали од наших слободарских идеја. Никада слободу нисмо ни жељели ни доживљавали као простор у којем ћемо некоме нешто бранити или ускраћивати. То се онда већ не би могло слободом звати“, истакао је предсједник Српске.

Он је поручио да слобода за коју се жртвовао српски народ, о којој су Срби исписали томове, своје најљепше пјесме, није слобода која би угрозила било кога другог.

„Многе жртве смо дали за слободу, али никада нисмо рекли она је само наша. Слобода коју смо најчешће крвљу плаћали је у миру била дијељена и са онима који за њу нису били спремни да се жртвују. Срби никада нису страховали од слободе других. Тако је даме и господо настала и Република Српска“, нагласио је Додик и додао да је Српска настала као потреба да у једном државно правном оквиру слободно и заштићено живи српски, али и сви други народи који то желе.

Он је рекао да су се на тај корак одлучили јер су други своју слободу виђели као одузимање права Срба да кажу гђе и како желе да живе.

„Зато је прича о настанку и трајању Републике Српске прича о потреби овог народа да буде слободан, да остане и опстане на овим просторима. Нажалост, када год то нисмо били и гђе год нисмо живјели заштићени кроз властити државни оквир, ми смо масовно страдали“, навео је Додик.

Према његовим ријечима, о томе свједоче и Доња Градина, и Пребиловци, и Јадовно, до најсвјежијих примјера из прошлог рата, попут Сарајева, Брадине, околине Добоја, Тузле, Зенице, Бихаћа и Мостара.

„Недавно су нам поручили да је један суд изнад наше слободе и нашег права да је славимо“, рекао је Додик.

Он је додао да је неко изгледа наумио да утамничи цијели један народ јер је Суд рекао да не може бити слободан.

„Како друго да протумачимо одлуку Уставног суда БиХ да баш овај дан не може бити празник наше слободе. Замислите државу у којој Суд узима за право да одлучује о слободи цијеле Републике. Замислите Суд који је умислио да је матични уред у којем ће Република Српска тражити свој родни лист!“, нагласио је Додик.

Он је поручио да српски народ слободу није ни добио на Суду, да би му је Судом узимали и то прегласавањем, а прегласавање је и било окидач за сједницу Народне скупштине 9. јануара 1992. године, када је проглашена Република Српска.

„Добро би било да они који су помислили да ће судским путем да мијењају карактер нашег народа, наше Републике, али и карактер рата у којем су сви страдали, схвате да то није добар пут, ни добар начин. Нисмо ми Републику Српску добили у судском спору пред Уставним судом, нека не покушавају да је демонтирају у судском поступку“, истакао је Додик.

Он је додао да Уставни суд добро зна да је Српска у миру проглашена 9. јануара 1992. године, нажалост, крвљу брањена, у рату који српски народ није желио.

„А одбранићемо је свим дозвољеним и расположивим средствима. А најубојитије одавно имамо. Волимо Републику Српску! А против тога још није измишљен ни правни нити политички инструмент“, поручио је предсједник Републике Српске.

ВУЧИЋ: Србија је увијек уз Републику Српску

Премијер Србије Александар Вучић поручио је данас у Бањалуци да Републику Српску нико неће моћи да укине декретом, јер декретом није ни створена.

„Србија је увек ту, са вама“, поручио је премијер Вучић на прослави Дана Републике Српске, и подсјетио да је и Дејтонским споразумом прописано да Србија штити Српску.

Вучић је, у обраћању на свечаној академији истакао да је у Бањалуку допутовао заједно са бројним министрима своје владе, како би указао поштовање и искрену подршку грађанима РС и Српској.

„Поносимо се таман онолико колико се поносе сви грађани Србије. Право да волимо свој народ нико није, нити ће моћи било када да нам забрани. Баш као што политичари у Србији и РС неће моћи и неће смети да подижу баријере, да нас деле, свађају“, подвукао је Вучић.

„Када помислите да сте усамљени, грађани РС, знајте да нисте. Србија је увек ту, а њена обавеза је, људски и правно, да штити РС, како је Дејтон прописао“, поручио је Вучић.

Он је нагласио да нико неће моћи да укине РС било каквим декретима, јер није ни стварана декретима.

„Створио ју је народ“, рекао је председник владе Србије и додао да је на Србији и да чува и буде гарант интегритета Босне и Херцеговине, што чини и што ће чинити у будућности.

Агенције/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*