Православна Црква - Богородица Љевишка у Призрену

РЕПОРТАЖА: Све љепоте Метохије

Пише: Татјана Тошић

Понавља се као по правилу… На исти начин и у исто вријеме… Моја жеља да посјетим Метохију… Дошао је и тај дан. Са нестрпљењем сам ишчекивала 8. април. Наш полазак за Метохију. Треперим и узбуђена сам. Носим осмјех на лицу и добре мисли. Молим се…

У прохладној ноћи долазимо у манастир Светих Архангела. Осјећања одмах на почетку јака и помијешана. Бистрица снажно жубори, све одјекује око нас, киша лагано спушта своје капљице. Ми журно хитамо ка Душановом народном конаку. Не могу да спавам. Једва чекам да сване. Први поглед са терасе нашег конака пружа ми слику шуме и природе која плијени. Задужбина цара Душана зауставља дах. Отац Михајло нас топло дочекује. Његова бесједа има непроцјењиву тежину. Ријечи се дубоко урезују. Сузе квасе наше образе, а емоције се акумулирају када запјеваше Косовски божури у пратњи наставника Гавра. ,,Ој Косово душо Србинова…“, заледи крв у жилама, стеже ми срце, а руке задрхташе. Постадох најпоноснија другарица моје Милице и Мирјане, двеју Приштевки које ме поведоше на овај пут. Кроз сузе ми се појави осмјех и радосно у себи захвалих Господу што ми је пружио благодат да упознам такве двије душе.

Наш пут наставили смо ка Призрену, Царском граду. Посјетили смо цркву Богородице Љевишке и цркву Светог Георгија. Дружење нам употпуни мала Милица, једина дјевојчица у Призрену, која са мајком и деком не напушта своје огњиште. Мало је рећи да је храбра. Она је поносна, јака и невјероватна. Посјета Призренској богословији била је кратка, али је употпунила општи утисак о Призрену; и вратила је наду неколицини Срба који живе овдје. Кренувши ка манастиру Зочиште у мени се већ пробудише емоције. Манастир је посвећен Св. Врачима Козми и Дамјану, мојим омиљеним светитељима. Из аутобуса већ опажам да је баш онакав каквог ми је моја Мира описала. Скроман, а опет тако моћан. Контраст који се може видјети само овдје. Скромност, мио поглед и снага оца Дионисија учини ми ову посјету посебном. Пејзажи и околина плијене својом љепотом. Сунце је обасјало дивне брдовите предјеле. Сви разгледамо и намјештамо се за фотографисање на малој заравни. Вече проводимо у Великој Хочи. Сама добродошлица мјештана, њихов загрљај, осмјех и снага сваког разоружавају и остављају без даха. Дјеца трче споредним улицама и посматрају нас са страхом и слатким узбуђењем. Доказују да је гостопримство једна врста доброчинства. Бити дио нечијег дома, бар на један дан, учини да невјероватно заволите ту особу, дјецу и народ. Тај утисак је вреднији од било ког поклона или сувенира. Уз укусну храну, добре домаћине, веселе госте и хармонику нашег Гавра настављамо уз најљепше пјесме наше дружење. Добро вино које смо пили у малим, умјерени гутљајима, оживљавало је и пјесму и разговор. Вече завршисмо са причом о историји тог краја, људима и нараштајима.

У недељу, 10. априла, сунце поче да бива све јаче, кише нема, вјетар суши земљу. Ми крећемо за Високе Дечане. Поздрављамо се са нашим домаћинима и са захвалношћу најављујемо поновни долазак. Блискост и сродност са мјештанима Велике Хоче учиниле су ме радосном и срећном. Најјачи утисак на мене оставила је посјета Високим Дечанима. Бојажљив улазак нестао је са првим погледом на задужбину Стефана Дечанског. Појање Дечанских монаха дуго је одзвањало у мени. Олтар је свечан, а на моћном лустеру горјеле су свијеће. Мирис тамјана учини ме спокојном. Са озбиљношћу у мени се пробудише помијешана осјећања радости и туге. Нека осјећања је просто немогуће описати, потребно их је само доживјети и чувати да бар неко вријеме потрају у нама. Сузе ми натопише лице, поглед оборих и очи ми се зауставише на мермерном плочнику. Убрзо осјетих нечије присуство са моје лијеве стране, био је то отац Авакум. Његов загрљај и смирујући поглед учинише ме срећном и испуњеном. Осјетих огромну љубав. Тешког срца кренух даље. Гораждевац, наша мисија, круна нашег путовања. Скромно мјесто обасјано сунцем разгали нам душу. Одмах угледах велику ливаду, измакох се и погледах цркву. Огроман кров, мали прозори, тврди зидови. Помислих на час, све је вредјело. Поред гробља полако се смирих и погледах на крстове, помолих се. Тргнух се и нагло отворих очи које су ми биле хладне од бола. Све то прекинуо је долазак код предивне породице Јововић. Окријепих се колачима и соком и уз причу наставих да купим информације о животу Срба на Косову и Метохији. Већ препуни утисака стигосмо у Пећку Патријаршију. Она посједује огромно двориште, издужено и благо нагнуто. Порта повезана високим зидом сједињује три олтара. Дрво у централном дијелу дворишта право је чудо природе. Предање каже да га је посадио Св. Сава. Речита и јасна млада искушеница испричала нам је много о историји, љепотама и знаменитостима прекрасног комплекса који вјековима преставља центар Српске Православне Цркве. Богатство фресака чини ово мјесто сједиштем умјетности разних стилова, гдје највише преовладава византијска плава. Киша престаје, сунце се тек промилило, а млада искушеница завршава разговор причом о чудима иконе Пресвете Богородице Краснице Пећке. За крај смо оставили посјету манастиру Бањска, задужбини краља Милутина. Већ помало исцрпљени и уморни, али опет пуни благодати и енергије вратисмо се у наш аутобус и настависмо пут за Београд.

Косово и Метохија је домаће тло које је довољно шаролико и историјски трагично. Људи са тог простора пролазе кроз дубока искушења и патње, и истински су хероји и доказ постојања личности којима се требамо истински дивити. Знате, када кажу „ прошире ти се видици“. Не само то, поглед ми се изоштри, љубав ме обузе, срце ми се стеже све јаче и јаче, моја душа трепери, тијело се грчи, а крв леди…, мислима само тече једна ријеч – Метохија… Осјетих велику захвалност Организацији „Срби за младе“, монасима и монахињама који су нас примили, нашим дивним домаћинима, Милици и Мирјани Бараћ и свима који су учинили овај пут посебним…

Своје утиске из Метохије завршићу чувеним цитатом, записом, крај иконе Богородице Љевишке персијског сликара и обећавам да ћемо се ускоро опет видети Метохијо :

„ Зеница ока мог гнијездо љепоте твоје је!“

Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*