Дом-музеј Чајковског

РЕПОРТАЖА: Руска душа која још увијек траје

  • Петар Илич је имао је стриктан распоред радних навика: будио се између 7 и 8 ујутру, после чаја и читања ишао је у шетњу која је трајала око 1 сат. Разговор који би почео на доручку као и шетња у нечијем друштву би значила да Чајковски неће компоновати тог дана. У супротном, био би заузет инструментацијом, исправкама или писањем писама
  • Фашисти су приземље куће користили као гаражу за мотоцикле и седларску радионицу, а први спрат су заузели војници. По завршетку рата уништили су скоро све за собом. Томе сведоче и слике које се данас могу видети у музеју. Након тога музеј је рестауриран и поново отворен
  • Велики будући пројекат музеја је припрема академског издања комплетног опуса Чајковског у сарадњи са 2 велике нотне издавачке куће – «Музика Москва» и «Шот». Рестаурација меморијалних места, као што су кућа у Фроловском и Демјанову, као и отварање Чајковски музеја у Москви су само неки од следећих задатака музеја
За Принцип пише: Наташа Шпачек

Посета Дом-музеју Чајковског се свакоме дубоко урезује у памћење. Налази се 80-ак километара од Москве, и тој кући у Чајковски је живео последње 3 године свог живота. Кућу окружује зеленило – липе, брезе, јоргован и, у зависности од годишњег доба, љубичице, незаборавак, љиљани, руже, бегоније и остало цвеће, према коме је композитор гајио посебну наклоност, и које је и сам узгајао. Волео је шумско и пољско цвеће, а највише ђурђевак.

Музеј није било потребно стварати, све је остављено и сачувано као што је било оног дана када је Чајковски отишао у Петроград, на премијеру 6 симфоније и више се није вратио. На улазним вратима је метална плочица на којој је написан дан и сат када је композитор примао госте. У приземљу су се налазиле кухиња и трпезарија. Ту је становао његов дугогодишњи слуга Алексеј Сафронов са породицом, док је Чајковски био на спрату.

Петар Илич је имао је стриктан распоред радних навика: будио се између 7 и 8 ујутру, после чаја и читања ишао је у шетњу која је трајала око 1 сат. Разговор који би почео на доручку као и шетња у нечијем друштву би значила да Чајковски неће компоновати тог дана. У супротном, био би заузет инструментацијом, исправкама или писањем писама. После ручка би ишао поново у шетњу без обзира на време. Навече је обично свирао клавир. Био је добар пијаниста али никад није свирао јавно. У кући је имао велику нототеку са великим бројем поклоњених и потписаних примерака, и велику библиотеку, са фондом од око 2000 књига.

Идеја о претварању куће у спомен-музеј је потекла од Модеста Чајковског, његовог млађег брата, само 6 дана након смрти композитора. Модест је мислио да ће кућа занимати људе око 70, максимум 100 година. Али многе историјске личности попут Скрјабина, белгијске краљице Елизабете, америчког председника Никсона, Хоровица, Шостаковича, Хачатурјана, Рихтера, Гиљелса и многих других, који су посетили ово место, показују супротно.

Дом-музеј Чајковског је био први у Русији те врсте. А 1916., по тестаменту Модеста Чајковског, музеј је прешао у руке московског одељења руског музичког друштва, под условом да се одржава по примеру дома Моцарта у Салцбургу и дома Бетовена у Бону. У октобру 1917., због ситуације у Русији, архив композитора и највреднији предмети су пресељени у библиотеку московског конзерваторијума. Од тада, у два наврата је дом Чајковског преживљавао тешке моменте, од појединаца који су се осионо уселили у кућу пуцајући револвером на слике по зидовима, до клинског комитета који је хтео да читавом комплексу додели другу намену. Музеј 1918. добија заштитни сертификат, а 1921. декретом постаје власништво државе. Све ствари су враћене у Клин 1924. У периоду другог светског рата бива окупиран од стране фашиста. Ствари из музеја су биле на време однешене код фамилије Чајковског у Воткинск. Фашисти су приземље куће користили као гаражу за мотоцикле и седларску радионицу, а први спрат су заузели војници. По завршетку рата уништили су скоро све за собом. Томе сведоче и слике које се данас могу видети у музеју. Након тога музеј је рестауриран и поново отворен.

Сваке године, 7. маја, на рођендан композитора, и 6. новембра на меморијални Дан музеја се одржавају концерти на клавиру Чајковског. Ти музички сусрети нису прекинути ни данас. Част да свирају на његовом клавиру је пружена и лауреатима такмичења Чајковски које је започело 1958. и одржава се сваке 4 године. На клавиру су свирали многи, између осталих Борис Березовски, Михаил Плетњев, Денис Мацујев.

1964. је изграђена сала Чајковски и налази се у оквиру комплекса. У холу испред сале је изложена стална поставка посвећена такмичењу Чајковски. Ту се може видети списак свих досадашњих победника као и њихове фотографије са члановима жирија.

Велики будући пројекат музеја је припрема академског издања комплетног опуса Чајковског у сарадњи са 2 велике нотне издавачке куће – «Музика Москва» и «Шот». Рестаурација меморијалних места, као што су кућа у Фроловском и Демјанову, као и отварање Чајковски музеја у Москви су само неки од следећих задатака музеја.

Свако ко је имао прилике да види и посети овај комплекс сложиће се са речима Елене Обрасцове: „Како сам била срећна, на овом месту, тако светом за Русе! Оставила сам овде део своје душе, моје срце, мене лично. Хвала провиђењу које ми је дало шансу да ово видим. И још једном, оставила сам овде своје сузе, дирљиве сузе растопљене душе, и сузе среће и поноса за руску музику“.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*