Насловна страна дневне новина "Побједа" од 26.10.2015. године

РЕАГОВАЊЕ ДРАГАНЕ ТРИФКОВИЋ: Ђукановићева хипокризија

Реаговање Драгане Трифковић, генералног директора Центра за геостратешке студије, на текст режимске дневне новине „Побједа“ под насловом – „Како су српски и руски екстремисти припремали подршку протестима Демократског фронта“, преносимо у цјелости:

Уколико би данас неко поставио питање Милу Ђукановићу ко је одговоран за разорни земљотрес  1979. године у Црног Гори, он би без задршке одговорио да су Руси и „великосрпски националисти“ за то криви. С обзиром да је политичку каријеру утемељио на покушају преумљавању Срба из Црне Горе у Црногорце, односно вођењу отворене анти-српске политике, то више  није питање ни става, него просто навике.

У изјави коју је дао хрватскиm медијима, видно уздрман развојем догађаја у Црној Гори и чињеницом да је одслужио  и далеко више него што се могло очекивати, као главне кривце за немире у Црној Гори је означио своје зацртане „непријатеље“.

Ђукановић је упозорио јавност да је спроведен „покушај угрожавања уставног поретка Црне Горе са јасном амбицијом да се дође до смjене власти и ревизије стратешког правца државне политике Црне Горе“.  Овоме је врло озбиљно додао да је Црна Гора независна држава.

Главну пријетњу он без сумње види у Русији и појединим странкама из Србије. Ђукановићеве тврдње немају никакве везе са реалношћу, и могу се посматрати као његова потреба  да у Србији и Русији види непријатеља коме је потребно приписати све што му падне на памет.

Из тог разлога је руски званичник Дмитриј Песков као коментар на Ђукановићеве тврдње изјавио да позива на здрав разум. Ни један озбиљан званичник не би могао да изјави ништа друго у вези са таквим тврдњама.

Много је примјера када људима овлада манијакална мржња и лицемјерство.

Узроци немира нису Руси, јер за разлику од Запада они никада нису користили подмукле методе разарања других држава организовањем преврата, већ су се залагали и залажу се за поштовање Међународног права, и иступају против мијешања  у унутрашња питања других земаља.

Што се тиче Србије (званичне државе или голих институција Србије које спроводе нечије туђе интресе) она се одавно не интересује ни за сопствену државу и води политику сличну Ђукановићевој. Може се рећи да је и у Србији и у Црној Гори исти режим . То свакако не омета црногорског „владара“ да окриви опозицију која се уз велике потешкоће бори са својим проблемима трпећи велике притиске са свих страна.

Узрок немира лежи у чињеници да свака лаж може да траје само онолико, колико траје сила која иза те лажи стоји.  Тако и Ђукановићева лажна демократија за коју су и многе диктатуре само позитивна мисао, трпи због повлачења силе која већ годинама прекраја границе по Балкану и зида своје куле од пијеска.

Руски званичници, као и српска опозиција су дипломатски „подржали“ протесте против једног суштински диктаторског режима који управља на силу и по туђој вољи. Та „подршка“ се огледала у јасном изношењу ставова везаних за диктатуру, притиске, одузимање права и слобода народу. Ништа више ни мање од тога.

У нападу хипокризије Ђукановићеве власти, моја фотографија се нашла на насловној страници режимиских црногорских новина, па сам ничим изазвано добила бесплатну рекламу у овом додуше аматерском листу, чији новинари се баве истраживачким новинарством разгледајући слике на Фејсбуку и пуштајући машти на вољу. У том писанију он је довео у вези “Коштуничину“ партију са  десним екстремистима, аналитичарима и Козацима те разне мреже утицаја које све са четницима јуришају на пречасног Мила.  И они сви заједно чине велику опасност по Црну Гору. Уколико би се додали још неки елеменити, као напримјер инвазија скакаваца и чудно понашање црних врана, од тога би могао да се развије сценарио за домаћи научно-фантастични филм.

Сјајну анализу „Побједе“ одмах су пренијели и остали медији (портали) под контролом истог режима, између осталих и чувени портал: е-новине који увијек на шаљив начин употпуни сувопарну пропаганду.  Да не остане недоречено, када говорим о власти тј.  привидној власти она може бити Ђукановићева, Вучићева, Тадићева, Тачијева итд а када говорим о режиму, он је један.

Страх Мила Ђукановића  је јасан показатељ завршетка једне епохе у Црној Гори, која је природно истрошена. Не значи да ће Црној Гори одмах сјутрадан сванути, али значи да постоји шанса да се ситуација временом поправи на боље.

А што се тиче козака они би били заинтересовани једино да одсвирају Ђукановићу неку пјесму за крај. Ништа друго.

Принцип

2 Коментара

  1. Sa zadoljstvom citam ovakve tekstove, koji nisu dugi i dosadni, a kazu mi sve. Bravo g-djo Trifkovic, da nisam ovo procitala, ostala bih uskracena za jedno veliko zadovoljstvo.Pozdrav i zdravlje vam zelim.

  2. Pod Milovom kontrolom je TV i pojedine novine

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*