Илустрација

Разлика између 3G и 4G технологије

Прва генерација и даље је била аналогни телекомуникацијски стандард који је стигао осамдесетих година, а временом га је замијенила прва дигитална технологија у 2G мрежама.

Комерцијално су покренуте као GSM стандард у Финској, а важније предности дигиталног система биле су дјелотворност, енкрипција и могућност преноса података – што је пак довело до могућности слања текстуалних (SMS), мултимедијалних (MMS) и сликовних порука.

Еволуција првих дигиталних 2G система довела је до развоја тзв. 2.5G (GPRS) и 2.75G (EDGE).

Мреже су генерацијски по правилу некомпатибилне једна с другом, а вриједи поменути да се 2G и даље користи, иако су бројни мобилни оператери широм свijета најавили да ће полако али сигурно бити напуштен. Занимљиво је да је први iPhone био 2G уређај, а брзина преноса података била је “мизерних” 10-200 kbps.

Трећа, данас вјероватно најпознатија генерација мобилних телекомуникацијских технологија 3G задовољава основне спецификације које је поставио International Mobile Telecommunications-2000 ITU-a (International Telecommunications Union).

3G је омогућио квалитетан интернет приступ, мобилни ТВ и видеопозиве, а прве 3g мреже су се појавиле 1998. године.

Стандарди IMT-2000 тражили су могућност преноса података од 0,2 Mbit/s. Наравно, ствар је постепено сазријевала, брзине су постале веће, али јасна дефиниција максималне брзине у 3G мрежи никад није постојала, што је довело до првих проблема код потрошача.

Наиме неке данашње 3G мреже брже су од 4G мрежа па је ланац у неком смислу прекинут.

4G/LTE (Long Term Evolution), барем за почетак и без улажења у сложене термине и спецификације, омогућио је приступ између 5 Mbps и 15 Mbps. Оно што је вjероватно важније је то да је 4G по правилу много шире решење од претходне генерације мобилних телекомуникацијских технологија.

Док неки 3G системи могу конкурисати старијим 4G варијантама, будућност сасвим сигурно лежи у 4G мрежама.

Потреба за све већим опсегом мреже потиче из доступних технологија и сервиса, али и жеља потрошача. Данас све популарније постају апликације за видеостреаминг без потребе за напредним алатима, баш као и апликације и игре прилично тешког садржаја.

Слична ствар важи и код чињенице да све већи број корисника користи Cloud системе како би учинили датотеке доступним у ходу, а велика брзина мобилног приступа у том случају не одмаже.

Данас све више тржишних сегмената мобилних уређаја већ има интегрисану 4G повезивост.

Неколицина потрошача (погрешно) вjерује да већа брзина по правилу значи и већу потрошњу преноса података, али то није случај код уобичајеног кориштења (сурфовање интернетом, слушање музике, учитавање игара и апликација).

Страница од неколико мегабајта ће потрошити једнаку количину промета на мобилном уређају, али разлика између 3G и 4G је у секундама потребним да се страница учита.

Видеосадржај већ зависи од сервиса и квалитета који корисници желе да стримују. Неки од сервиса аутоматски препознају брзину која је доступна кориснику и прилагођавају квалитет приказа садржаја, па постоји могућност веће потрошње промета. Зато на тај сегмент треба обратити посебну пажњу при повезивању на 4Г мреже.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*