Фреска из манастира Студеница која приказује распеће Христово на Велики Петак

Распеће и смрт на крсту Господа Исуса Христа (Велики петак)

Велики петак или Страсни петак је хришћански празник којим се обиљежава страдања Исуса Христа, његово распеће на часни крст и његова смрт за спасење свијета.

Тога дана, Црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: „Распни Га!“; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима ријечима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тијела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тијело.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човјек невин. Јудеји су увидјели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав гријех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!“

Христу су ставили трнов вијенац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, двије хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне ријечи. Нашао се ту и један добар човјек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завјеса у храму се расцијепила одозго до доље. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стијене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове ријечи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човјек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нијема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тијело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тијело и сахрани га. Пилат је, зато што је сјутра субота (када се ништа не ради), а да тијело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тијело су обавили платном и однијели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стијени. Кад су положили Христово тијело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тијело.

Празновање

У вријеме када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Вјерници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и цјеливају је. На Велики петак се строго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсјећању да је Он Себе принио на жртву, из љубави према свима нама.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*