Војислав Шешељ, лидер СРС

РАСКРИНКАВАЊЕ ДОСМАНЛИЈА: Динкић и Лабус су два главна криминалца који су опљачкали СРЈ

Епилог приче о несталом српском злату, на коју је недавно указала гувернерка Јоргованка Табаковић, данас је затражио и лидер СРС-а Војислав Шешељ, истичући да све афере, па и та, морају бити разријешене и процесуиране.

Шешељ је, на конференцији за новинаре, рекао да СРС има податке да је 4. новембра 2000. године, након „оружаног заузимања Народне банке Југославије“, Млађан Динкић, као гувернер, упутио захтјев да се 1.200 килограма злата у златним резервама у Београду прода на свјетском тржишту.

Предсједник радикала је додао да злато није требало продавати, додајући да ни Југославија у вријеме Слободана Милошевића није продавала злато, као ни комунисти, осим кратко после завршетка рата, те да је злато требало да остане у земљи.

„Тај захтјев је упућен Министарству за спољну трговину СРЈ, иако је Динкић тада упозорен да се оружје и злато налазе на посебном режиму и процедури за извоз и продају“, каже Шешељ.

„По налогу потпредсједника Владе СРЈ Мирољуба Лабуса злато је продато на Лондонској берзи за 12 милиона фунти“, рекао је Шешељ.

„Млађан Динкић и Мирољуб Лабус су два главна криминалца који су опљачкали СРЈ од 2001. до 2006. године“, рекао је Шешељ.

Како је навео, захваљујући подзаконским актима о начину трговине златним полугама, „Бор трејдинг“ и „Борска банка“ су избјегнути у том ланцу, што је био уобичајен модел трговине златом.

Шешељ тврди и да је Југославија, по подацима које је претходно руководство Народне банке изнијело, располагала са 50 тона злата у Београду и Базелу, а да је прије 5. октобра дошло до повећања у девизним резервама од око 100 милиона долара, које је, према његовим ријечима, Влада Кине Слободану Милошевићу дала без камате и мимо свих кредитних аранжмана, „да вратимо кад будемо могли“.

„Досманлијски режим је то затекао, а шта се са тим десило то истрага тек треба да утврди“, рекао је Шешељ, пренио је Танјуг.

Како је навео, преко Лабуса и тадашње шефице кабинета потпредсједника Владе СРЈ Татјане Динкић вршен је притисак на запослене у Савезном министарству за спољну трговину.

Према његовим ријечима, 8. новембра 2000. године је одобрен извоз 1.200 килограма злата на Лондонску берзу, а то је потписала начелница за спољнотрговински систем Љиљана Антонијевић, која је после именована за помоћника министра, што је била награда за пристанак за противзакониту радњу, тврди Шешељ, док су они који су то одбили били смијењени.

„Злато је извезено и продато, што је представљало модел за наредне продаје“, рекао је Шешељ и додао да је „интересантно“ да је тих 12 милиона фунти, око 30 милиона њемачких марака тада, трансферисано у „Евроаксис банку“ у Москву, која је касније преименована и постала „једна од чворишних тачака за прање новца“.

Он је оптужио и бизнисмене Војина Лазаревића и Вука Хамовића да су преко те банке завршавали послове.

„Та банка је уз помоћ тајкуна Војина Лазаревић и Вука Хамовића постала мјесто где су завршавани прљави послови“, рекао је Шешељ и додао да је Динкић велики дио девизних резерви пребацио као депозит у ту банку и њима неконтролисано располагао.

Шешељ се на конференцији позивао и на документа до којих је та странка дошла из „других извора“, јер су, тврди, из Народне банке Србије и Владе СРЈ нестали сви документи о том пословању.

Причу о српском злату покренула је недавно на конференцији посвећеној инфлаторним кретањима гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, кратком изјавом да из Базела недостаје 46 тона злата и да ће се тиме још дуго бавити надлежни органи.

Касније је у јавности појашњено да је ријеч о 16,8 тона злата које је после сукцесије припало Србији и Црној Гори.

Танјуг/Принцип

Један коментар

  1. Ama, dosta već tog „raskrinkavanja“ jer ga nema, pošto mi svi znamo da je to zlato pokradeno odmah od režima DOS-a.Nego, daj, da se te lopuže „uhite“ da se strpaju u muru, da budu osuđeno adekvatno za krađu i prekrađu, a da im se imovina zapleni i proda, da bi se, bar donekle, nadoknadila ta ogromna pljačka.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*