БЖРК „Баргузин"

РАКЕТНИ ВОЗОВИ: БЖРК „Баргузин“ биће постављен на борбено дежурство најраније 2020. године

Нови БЖРК „Баргузин“ биће постављен на борбено дежурство најраније 2020. године, и имаће шест ракета. То је саопштио је генерал-пуковник Сергеј Каракајев, командант Стратешких ракетних трупа Руске Федерације.

Одлука руског руководства да обнови производњу борбених жељезничких ракетних комплекса може се протумачити као још један у низу одговора на постављање у Европи америчког система ПРО који поред ракета-пресретача може да лансира и крстареће ракете великог домета „Томахавк“.

Стратешке ракетне трупе су већ посједовале БЖРК од 1984. до 2007. године, најприје у СССР-у, а затим и у Русији. То су биле три дивизије, са по четири пука у свакој од њих и 12 композиција са по три стратешке ракете „Молодец“.

Нови БЖРК ће бити опремљен лакшом, али исто тако ефикасном ракетом „Рубеж“ РС-26 са више бојевих глава. Ракета је конструисана у Московском институту за термотехнику, који је и иначе родоначелник свих руских стратешких ракета на чврсто гориво – „Топољ-М“, „Булава“ и „Јарс“.

Стари возови БЖРК су били на борбеном дежурству од 1984. до 1994. и кретали су на „патролирање“ из Костромске области (330 км сјевероисточно од Москве), Пензенске области (640 км југоисточно од Москве) и Краснојарског краја (4.100 км источно од Москве).

Међутим, према споразуму између совјетског лидера Михаила Горбачова и британске премијерке Маргарет Тачер ти возови су почетком деведесетих „приковани“ за своје базе и нису их напуштали све до 2007. године, када су ове јединице у потпуности расформиране.

Узроци распуштања јединица БЖРК

Први разлог због кога су јединице расформиране је у томе што је ракета „Молодец“, произведена у украјинском Павлоградском заводу за механику (тада је Украјина била у саставу СССР-а), имала кратак радни вијек (тј. брзо јој је истицала гаранција произвођача). Када се СССР распао а Украјина 1992. године потписала Споразум СТАРТ-1, Кијеву је забрањено да убудуће производи стратешке ракете, а није било других које би могле да их замијене у борбеним возовима.

Други разлог је тај што су ракетни возови били веома тешки (само једна ракета је била тешка преко 110 тона). Једну композицију су вукле три локомотиве, а после сваког проласка било је неопходно ангажовати грађевинску бригаду да се поправе насипи. То је, наравно, изазивало негодовање Министарства саобраћаја.

Треће, иако је БЖРК са земље било тешко разликовати од обичних возова са вагонима-хладњачама, из космоса је ипак било могуће препознати их, јер ниједна обична композиција није имала три локомотиве.

Нова ракета „Рубеж“ која ће се користити на „Баргузинима“ знатно је лакша од модела „Молодец“, а уз то једна ракета стаје у један вагон. Самим тим ће и воз бити лакши, па неће бити потребе да композицију вуку три локомотиве, што значи да га ништа неће демаскирати. И притисак на пругу ће бити мањи. А ако се узме у обзир да је мрежа жељезничких пруга у Русији веома велика и разграната, биће крајње тешко открити гдје се налази борбени воз.

Узгред, прве борбене возове је почела да прави Америка још почетком 1960-их. Међутим, мрежа жељезничких пруга у САД није толико разграната као у Русији, а испоставило се да је ракетни воз далеко скупљи од силоса за лансирање „Минитмена“, тако да је Вашингтон одустао од ове идеје.

БЖРК не противрјечи Споразуму СТАРТ-3

Стварањем борбених жељезничких ракетних комплекса „Баргузин“ не крше се обавезе које намеће Споразум СТАРТ-3. Он предвиђа да свака страна има по 700 спремних ракета и још 100 у складиштима.

Према званичним подацима Стејт департмента од 1. априла 2016. године, Русија посједује 521 стратешку ракету. Према томе, Москва има довољно простора да поново уведе ракетне комплексе који су 2007. године повучени из експлоатације. Уосталом, СТАРТ-3 важи само до 2018. године и још увијек се не зна хоће ли бити продужен.

Руска реч

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*