Салман бин Абдулазиз ел Сауд, краљ Саудијске Арабије

ПУЦА ТИКВА: Американци тврде да их Саудијци неће да слушају

Нова криза на Блиском истоку, изазвана извршењем смртне казне над 47 људи у Саудијској Арабији, подиже ионако проблематичне односе америчког предсједника Барака Обаме и монархије Персијског залива на нови ниво разочарања и неповјерења.

„Наши односи су ужасни. Ријад неће да нас слуша, чак и када желимо да нас чује“ – наводи Елиот Абрамс, бивши високи савјетник за питања Блиског истока у администрацији америчког предсједника Џорџа Буша, пише лист „Политико“.

Извори „Политика“ у Вашингтону упознати са ситуацијом у саудијској краљевској породици, наводе да Ријад губи стабилност и да је „пао у параноју“ после смрти краља Абдула ибн Абдул-Азиза ел Сауда, кога је замијенио његов брат Салман.

Односи двије државе у садашњем формату били су сложени од самог почетка, када је Барак Обама дошао на предсједничку функцију у САД.

„Током првог сусрета Обаме и Абдула на конференцији у Лондону 2009. године камере су забиљежиле америчког предсједника који се, како се многима учинило, клања до ногу саудијског монарха“ – подсјећа лист. Америчког предсједника су већ тада напали конзервативци за сервилан однос према арапском лидеру.

Од клањања до издаје

Исте године на љето Барак Обама је допутовао у Ријад на први пријем. Званична фото-сесија је добро прошла – Абдул је поздравио Обаму окачивши му око врата масиван златни ланац вриједан хиљаде долара, али сусрет у четири ока није био успјешан: монарх је запањио предсједника одбијањем молбе да подржи мировни процес на Блиском истоку који су започели Американци.

„Ух, шта се ово управо догодило?“ – тако је тада изгледао амерички предсједник.

„Глатко је одбијен“ – наводи лист ријечи једног од бивших чиновника Бијеле куће, који је такође навео да су преговори са саудијским монархом били искључиво у надлежности Барака Обаме.

Све дипломатске напоре прекинуло је „Арапско прољеће“, наводи лист.

Обама је 2011. године одлучио да одбије да подржи египатског предсједника и најближег сарадника Ријада Хоснија Мубарака и стао је на страну демонстраната.

Тада су се саудијски чиновници жалили америчким колегама на предсједника САД: овај је одбио поузданог арапског савезника, а у Ријаду су посумњали у Обамину приврженост њиховом режиму.

Мубарак – најгори ударац

„Епизода с Мубараком била је за краља Абдула најгори могући ударац. Он је рекао: „Наш заштитник се окреће против једног од нас и ако он то чини с Мубараком, спреман је да исто учини и са мном“ – прича Мартин Индајк, један од руководилаца Института Брукингс.

Када је Обама почео да сарађује с тадашњим лидером Муслиманске браће (а њих је Ријад сматрао терористима и смртном пријетњом режиму) Мухамедом Мурсијем, криза у односима двије земље се појачала.

У новембру 2013. године саудијски чиновници су из медија сазнали за нову иницијативу Обаме, односно за покушај америчког предсједника да почне тајне преговоре са заклетим непријатељем Саудијске Арабије – Ираном, додаје „Политико“.

Ријад је био против саме идеје договарања с Техераном: Саудијци су се, с једне стране, плашили да Обама планира стратешки преокрет у регионалној политици, а с друге – разбјеснело их је то што им амерички предсједник ради иза леђа.

„Ријад је претпостављао да ће постати главни губитник у споразуму САД и Ирана“, сматра Денис Рос, бивши савјетник за питања Блиског истока у администрацији Обаме.

У тренутку смрти саудијског монарха Абдула односи двојице лидера били су најгори могући: они буквално нису подносили један другог, наводи се у чланку.

Покушаји помирења

Када је на престо дошао Салман, Барак Обама је почео да предузима конкретне кораке за помирење: на примјер, прекинуо је своју посјету Индији да би присуствовао сахрани Абдула и указао поштовање новом арапском шефу државе.

Узвратни гест шеф Бијеле куће није дочекао: краљ Салман је одбио позив Обаме и није дошао на састанак лидера арапског свијета у приградску резиденцију америчког предсједника, Кемп Дејвид.

САД су ипак наставиле да воде политику која је требало да убиједи чланове краљевске породице да је Вашингтон на њиховој страни. Обама је подржао војну кампању Ријада у Јемену, без обзира на забринутост у администрацији – чиновници нису разумјели чиме би могла да се заврши саудијска иницијатива и страховали су за цивилне жртве.

Притисак на Иран

Најбољи начин да се краљевина одобровољи према САД био би притисак на Иран, сматра Денис Рос. До тада, док Обама не покаже одлучност, односи Ријада и Вашингтона могу само да се погоршавају, а то је пуно непредвидивих последица.

Спутњик

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*