Кремаљски сат на Спаским вратима Кремља

Први јавни часовник на свијету у Москву је донио и поставио Србин

Кремаљски сат је први јавни сат на свијету и направљен је у Русији. Мајстор који га је поставио упамћен је као Лазар Србин Хиландарац.

Историја српско-руских односа изгледа као клатно на сату, које иде и враћа се. Ти односи имају многовјековну традицију и почињу негдје од XIII до XV вијека, када се Русија налазила под татарско-монголском влашћу. Српски владари су подржавали руски манастир Пантелејмон на Светој Гори и православну вјеру и културу византијских корјена у Русији. Српски религиозни просветитељи, као што је био Пахомин (Србин), су обновили руски љетописни жанр, исправљали богослужбене књиге и црквене обреде, а Чамблак је постао родоначелник стила руске духовне и житејне литературе.

До почетка прошлог вијека честа су била масовна пресељења Срба у Русију. Срби су служили у Руској армији, утицали на руску културу и имали свој утицај на изградњу руске државности (посебно за вријеме Петра Великог).

И Русија је у то вријеме била присутна на нашим просторима, помажући борбу против Турака, финансијским улагањима у манастире и образовне центре, издавањем духовне литературе.

Тако је и први јавни сат на свијету постављен на Кремљу. Кремаљски сат је један од најпрепознатљивијих симбола у Москви и откуцавао је најважније тренутке у историји Кремља. Зна се да га је монтирао српски монах са Свете Горе по имену Лазар Србин Хиландарац.

Историја постављања познатог сата на Спаским вратима Кремља је тијесно повезана са историјом Кремља и историјом Русије. Са овим сатом је повезана најславнија традиција руског народа.

Уз њихове откуцаје је марширала славна руска армија, одвијале су се познате војне параде.

Уз откуцаје овог сата је Стаљин провео своју незаборавну војну параду 1941 године, а звук звона су могли чути и Нијемци који су готово стигли до Москве.

Под овим сатом се чека Нова Година и прослављају сви велики празници у Русији.

Када је постављен, сматрао се чудом тога времена, а свједоче и московски љетописи, а и минијатура из XVI вијека, на којој монах Лазар показује тек постављен сат кнезу Василију Дмитриевичу.

Наиме, српски монах Лазар је 1404. године, на позив Великог кнеза Василија Дмитриевича (сина познатог кнеза Дмитрија Донског), у близини храма Благовештенског сабора (храм Василија Блаженог), уградио први московски сат на вратима Кремља. Механизам тог сата је чинило три тега који су покретали чекиће за откуцавање на сваких петнаест минута, што је у то вријеме била ријеткост. Један од чекића је био у рукама човјекове фигуре чији су замаси откуцавали пуне сате.

Сам „циферблат“ је имао црквенословенска слова која су означавала бројеве: А-1, Б-2, Г-3..

Сат је оставио такав утисак на московског кнеза, да није пожалио да плати огромну своту новца мајстору из Србије. Тако нешто још нико и нигдје прије тога није видео.

Сат је радио без прекида и поправке пуних 217 година.

Претпоставља се да је Лазара Србина Хиландарца препоручио московском кнезу сам Деспот Стефан Лазаревић, те није немогуће да је таквих направа било и у Деспотовој Србији.

Тако је један Србин чак 200 година прије Швајцараца направио први јавни механички часовник — и то у Русији.

Башта Балкана

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*